Starmali

„СТАРМАЛИ"

БР. 10. ЗА 1886.

Ђуна. »Знаш ли да су у Србији расписани скупштински избори ?" Шука. „Знам\ Ђука. „Кажу да је већ иза|. ј шдо у Званичвим новинама." Шука. Може бити и то. Ал ја сам чуо да су тамо отпочела па сам одмах помислио: „Аха, мора да ће скоро бити избори." Ђука. Имаш право, Поред званичних новина и то је „сигуран знак". е.

нова хапшења,

Ђука. Чудан ти је тај „Стармали." Признаје да нешто не ваља, па ипак оће о томе да ћути. Шука. Хеј, море! Да га нису подмитили. Ђука. Али ко ? ЦЈука. Та већ ако су га подмитили, онда су га морали подмитити и ови и они. Јер он се са ћутањем својим некако гура у среду. Ђука. Знаш шта. Мрни се чини да би „Стармали" волео, да се све те батине окрену на њега, макар га и утукле. Само да престане кавга тамо, где је мрска и богу и људима.

Ђука. Чујем да ће ду од сад и у Црној Гори носити в р б и ц у. А то тамо до сада није био обичај, Шука. То је лепо. Али ја мислим да у Црној Гори не расте врба, па онда нема ни в р б и ц е. Ђука. Хахаха! Онда ћеду морати носити Машу В р б и ц у. Проба пера. с^хуп. Попа и учитељ. Где се попа и учитељ Не могу да сложе, Главан им је пос'о Да се вазданЈ гложе. И где год је тако (Ту се рака копа) Ил не ваља учитељ, Из не ваља попа. Каткад бива и то По големој туги, Да нит' ваља један, Нити ваља други. ШШП. Преки лек. Где се устав гази Еп §го8, еп (Је1аШе, Не помаже „друга влада", Него — „други краљ". Г-д — н.

Б р з л е к. Пре буне ожени се један Ађанин из Падеја. Поред мршавог јунета, окленана ормана и нешто мало амбуља прими још и женину стрину, која је била шугава. Није прошло ни две недеље, ал се у кући почеше сви чешати. Из најпре се крили једно од другог, ал кад је шуга отела мах — богме су после на изменце чешали једно друго. Најпосле рече скорожења оцу: бабо! шта ћемо радити, сви смо се ошугали?! Шта наопако?! рече старац, а од кога сте се ошугали? Та одкога смо да смо, не питај већ тражи лека. Старац погне главу, па хајд комшију да запита. Кад комшија чу од старца — промисли се мало на рече: Тражи дигод од три године старо сало, па сад као што нам долази елики впетак намажите се сви, после сваке године на тај исти дан, и то за седам година у засгопце се мажите. Кад се седме године намажете, онда ће те изаћи сви на сред авлије под онај матори дуд. Најпре ко је најстарији нека се чеше о кору, понда сви редом, а међу тим реците трипут: „кад кора с' овог дрвета спала, онда и с' нас шуга." Ђ.

Убеђење једног предњозупца. Он вам нема својих миели, он је само жива справа, он не чује, он не види, нит' о чему размишљава; Родио се тек онако, Не знаш за што, — од дангубе његово је убеђење: „Бог да прости предње зубе!" „Опростите, — с' допуштењем ја не жудим међу прве. нека други за ме мисле, нек се други за ме крве. Какав „народ", какво „мнење" кад се за то главе губе! Ја ћу 'вако из прикрајка: Бог да прости предње зубе!" „Има људи, који мисле, Да ће бити већи, бољи, кад у торбу главе мећу, да угоде туђој вољи: Који мрзе власт и благо, А слободу слепо љубе ал' ја сам вам мудра зверка: Бог да прости предње зубе!" Има људи што гладују и проводе живот псећи, а да им је памет моја, постали би много већи. Хја, ал' они правде траже и истину гласно трубе, А ја сам вам друге ћуди; Бог да прости предње зубе!"