Starmali
17~ Новоме 20. а,ггри:Јп:а- 1338.
„Стармали" излази трипут мееечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2 г /, динара иди Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јоваж Јовановић; Издаје штамаарија А. ИајевиКа у НовомСаду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, ^јеп IX- РогсеПапкааве, 50.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огдасе пдаћа се 6 новч. од реда, сдова као што су ова и сваки пуг 30 новч. за жиг.
Бирај, бирај, Србијо Не чује се ни веска Од слободне речи, Само с' чује жалосно Еако сабља звечи. Скупгатина се сазива — Јер су касе болне Бирај, бирај, Србијо, Људе туђовољве ! Опет прете апсима, А пси бесно реже Ако се ко отима Нек се брзо веже. Скупштина се сазива, Хали треба каше! Бирај, бирај, Србијо, Бирај аминаше! Треба ићи напредно (То јест туђој мети), Ео не уме, тога ће Учит' бајонети. Скупштина се сазива, Финанције журе; Бирај, бирај, Србијо. Старе креатуре! Устава се сећају Да их форма спасе, А уставиост негују Ка' Божићње прасе. Скупштина се сазива, Јер треба динара; Бирај, бирај, Србијо, I Го жељи жандара !
Договору и г.бору Загушили право; Канлар-Нику молују Око му крваво. Скупштина се сазива, Гаду треба праље; Б и р а ј, 0 и'р'ај, С р б и ј о, Слепце и богаље!
Ова моја иронија, То су празни звуци. Али твоја судбина У твојој је руци.
Шетња по свету. XXIII. У седамдесетом правилу светог шестог васионског сабора трулскога вели се: „Нека не буде допуштено женама, да у време божанствене литурђије говоре." Сад ја разбијам главу о том, какво би правило донели свети оци, да су у њихово доба жене издавале новине? И не само то, него читајући у првом броју „Женског Света* белешку о том, колико у једној швајцарској лудници има болесника, што су полудели од пића ракије, пива и вина, — мори ме усљед тога непрестано мисао: да ли би се могло израчунати, колико су њих полудели од — женског језика? Па ко зна, докле бих ја разбијао главу с таквим питањима и рачунима, да не добих позив на банкет у Дољној Тузли у нашој Босни ионосној. Но хвала богу, рекох ја, једва једаред и нешто лепо са Балкана. До сад је непрестано реч била о рату, о устанцима и заплетима, а ни један леп глас наи не дође оданде, као да је Босиа црни пакао.