Starmali

~57" Новоме Оа-дз?" ЗО. априла 133©.

„Стармали" излази ^рииут месечно. Годишва цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на Б месеца 1 ф , За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2 1 /а динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јотапоујс, Н јсн IX РогсеПап^азае, 5(5.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

ИЗ ОРБИЈЕ. (После пзбора). Хвала богу! вивнули жандари, Свршило се, макар и неславно. 'Вака посла и така притиска Нисмо богме произвели давно. Свршило се! вичу полицаји, Ни дан ни ноћ не имаомо санка. Оно е' зове: избори су били, Ал у ствари то је била хајка. И профузи оданули душом, Падоше им кључеви у крила: Баљда ћемо сад имати мира, Изборна се куга прекужила. Свршило се најсветије право, Муклим гласом и „Видело" каже. Српска деца у шуме се крећу, По шумама родитеље траже. Начелнике мучи грижа, страва, Писарчиће у сну дави мора, То је идсев уставнога права, То је слика слободни избора.

Па ма да је тако (и још црње) Народ ипак рекао је јасно: Виделовце не можемо трпет'? — То је народ изрекао гласно. То ће чути цела Еуропа. Одбијаће с' од брега до брега. Само Милан ложда чути неће, Његов оклоп од нете врх главе, Његов пркос дебљи је од свега. Калимегданџија.

Шетња по свету, XXIV. Дакле у Загребу је др. Тушкан осуђен на две године робије за то, што бан Хедервари није ударен ни руком ни чизмом. То је да богме са овим у свом реду, али онда да ми је знати, за што су Старчевић и Гржанић осуђени, кад бан ни.је ударен? Једне осуђују, што су бана напали, другог опет осуђују, што бан није ударен, па у тој збрци је тешко простом човеку да се респозна. Чисто му долази, да мора веровати, да су многи у Хрватској ударени мокрим обојком, кад већ нико није ударен ни руком ни чиз мом. Или му пак мора доћи, да побегне из земље, у којој се таква чуда догађају, као ! што је побегао онај простодушан источњак од цивилизованог Европејца. Шетао се т. ј. источњак зими са цивилизованим Европејцем по једној европској вароши. Европејцу су озебле руке, па је почео дувати да их загреје. „Шта радиш то" питао га источњак. „Грејем руке," одговори Европејац. За тим, пошто је већ подне било, одоше у неку гостиону на ручак. Чорба је била врло врела те је Европејац дувао да је расхлади. „Шта радиш сад ?" питао га источњак. „Хладим чорбу," одговори Европејац. „Е јесили чуо: из чијих уста изилази и вруће и хладно, с таким човеком нећу ни друговати, а камоли заједно јести !" ускликну источњак, баци кашику и побеже на ноље. Тако је готово и у Хрватској. И тамо изилази на једна уста и хладно и вруће, а ко ће се напослетку смрзнути од те хладноће или растопити од те врућине, то ћемо још видети. „Ако бог хоће, може и лопата да пукне и убије зеца," рекао је Циганин, па | ако бог хоће, могу се и у Хрватској прилике на боље