Starmali

17" 1ЕЗСово2л:е Оадзг 31. злпаоа, 1333.

„Отармали" излази грипут месетао. Годишња цеиа 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 27 ј динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамнарија А. ПајевиЕау НовомСаду рукописи се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јоуапоујс, ^јеп IX РогсеПап ^авае, 56.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаВа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Телеграми Из Монахова у Београд. Ми нашег краља гурнусмо под регентство. Из Београда у Монахово. Е, лако је са лудим краљем, ал Је тешко са пустим.

Мађарска академичка омладина у Пешти Печуу и т. д. Вп сте можда бржи нег што разум прашта (Ал и разум каткад има својства ташта; Би нисте онаки како Тиса жели; Можда вас и винце лако развесели. Неке од вас можда професори гоне, А неки се можда и од књиге кдоне. Али да сте клада без икака чуства, Ко вам то прпшива — потвора је пуста. Можда вам је зедено подитичко дело (Ал у политици ретко је што зрело). Можда вам и савест у потаји цичи Што се не да с правом ваш идеал стићи. Можда је и слабост што се снагом гради, Можда су и ваши отровани нади, Ал да вам на срцу није дедна кора, Ко неће да даже, то признати мора. Тешко је то доћи до истине чисте, Ви кошута младог запамтиди нисте. Судили би боље, ал вам шкода таји Наук што га дају стари догађаји. Ваш је зреник кашто ужи нег што треба, Па не дате сваком своје парче хлеба. Ал да вам кроз жиле сурутка не цури, То види и онај ко се на вас дури.

Нећу да сам и§ууе<1 ни Ферка ни Пиште, Ал се умем ставит' на ваше гдедиште. Мени се не чини да је белведерно, Ал и с тог гледишта могу рећи верно, Могу рећи (да ме нико не осуди), Могу рећи (да се нико не 'ражљути), У вама је жица, што условно гуди : Од оваке ђеце могу бити људи. Са вашег гледишта прећи ћу на своје (Кам среће да једно поред другог стоје !) Са гледишта мога (није моје само) Колико нас има и ви и ми знамо), Са гдедишта нашег чек'о б' барјак бео Ал ја сад о томе нисам зборит' хтео. Томе ће се можда касно венац сплести, Где се могу руке са две стране срести, Ту су благовести. Од злопамћа уме да замагди глава, Има мука којим треба заборава. Има рана које смртне су без друга, Ал до споразума много је каљуга, Рекох више него, што сам за сад смер'о, Занела ме мис'о, — жеља — или перо. Хтедох само рећи: ваше ј' срце младо, А није га сана ни трулеж савладо. Један пештански ђак

Шетња по Пешти, Јуче сам био у Пешти. Ја се не одричем своје народности; не тајим да сам Србин. А кад .знате да сам Србин, онда знате и то, да је и самном овладала нека малаксалост, млитавост, дремеж, У нашим крајевима научио саи се да спавам,