Starmali

202

„СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1886.

свашта?догодити, ако не буде за т в о р е н. Ето и калуђер Радић јако се љути, што су Герман и комесар сад оболеди, те се синодско заседање морало одложити на 2 / 14 октобар, дакле одржаће се баш оног дава, када ће у Будимнешти бити коначиа расправа у Томићевој парници. Можда се то из рачуна учинило. Можда се тиме хтело, да се у један исти дан учине Србима два поклона: и да Томић буде затворен, и да Радић иостане владиком. Не знам, да ли ће Јаша Томић бити затворен — то зависи од будимпештанских поротника, који ће му да богме но савести судити, но човек радо верује у оно, што жели, па за то и ја држим, да ће бити ослобођен, а ако се преварим у свом надању — хвала богу, то неће бити првина, што нас Будимпешта изненађује. Ми смо се Срби на то већ давно навикли. Али за Радића нисам све до скора веровао, да и такав човек може постати владиком, но откад сам читао у „Бранику", да је он кандидат угарске владе, од тог доба сам се пољуљао у свом мишљењу. Не знам само, за што се Душан толико борио и крвио са Грцима, да српска црква постане самосталном, кад не бира ни народ ни синод владике, већ има ту да рекне главну реч наша највиша световна власт, т. ј. угарска влада? Но на послетку, то и није никакво чудо. Кад је Герман могао наименовањем постати српским патријархом, за што не би Радић тим истим путем постао српским владиком? Мо.:да ће наименовање овог последњег донети и неке користи, т. ј. ако се обистини оно, што је „Браник" рекао, да ће у случају том Герман захвалити и поднети своју оставку. Али ја не верујем ни једно ни друго. Нит ће Герман захвалити, нит угарска влада озбиљно намерава, да изради у синоду, да се Радић „изабере" за вршачког владику. шеджжНтжГ™" Шта се сзе не може догодити старом младожењи." (Хуиореска). Ја сам Вам „грчки мајурент", и још једнако ,,м л а дож ева", Мој идеал није жена, ја обожавам само иоезију, уметништво; нека се жени, ко год хоће — ја му ни дам нротиван. Мој пријатељ и друг, професор Јефта био је другог мишлења, те тако пре кратког времена ожени се еа чувеном: „лепом Милком"; — лепа је до душе, красна, млада, али — за жену је узетп, — брррр!! ! Становали су у најтешњем сокаку баш преко пута од мога стана, обоје имадосмо горње снратове, прозори у прозоре, тако, да би се, што но веле, могли руковати преко сокака. Мој пријатељ љубио је „кеца", па је свако вече ишао у кавану, а ја сам уживао кад отворим моје прозоре, пагледајући блиставе звездице и сјајни месец, заносио сам се у мислима, пуним надземним, поегичких идеала,.

Нами у осталом није много до тог ни стало, што се Трефор са Радићем шали, али нам је много до тог стало, да се отвори наш народно-црквени сабор и да чујемо одговор на нашу атресу. Онда ћемо знати, колико је сати ударило, јер ћемо видети, да ли је угарска влада вољна, да респектује нашу автономију и да не смета више остварењу наших праведних и законитих захтева. У кратко, видећемо, на чему смо, те ћемо према томе удесити своје делање. Видећемо, да ли је Герман обрао бостан, или ће и на даље владатл збрка у нашим народно-црквеним стварима? Милисав. У ш т и п ц и. Не заборавите браћо, да је Турски Бечсј с р и с ки. * * * Српској Црњи име каже да је српска. Ал црњи глас нисмо одонуд никад добилн, но сад. И треба да нам буде црн образ, кад је реч о Црњи. * , * * „Сам оу пр а ву" је прекинуо издавати њен уредник. 0 „Само управо", без тебе ће народ лакше погодити шта је то: само унраво. * * * Нера Тодоровић је у некој напредњачкој ствари ушао у Софију. Бар да је и об пострадао на путу код — Сливнице. * * * Синод је одложен, што је комесар Чех б о л ес т а н. До сад се одлагао, што је Герман био зд рав. »^ гваавЕ^ш дјажгв ааивште гпд гоашдјЖ ј имдцмиииимтиниаиа——им јии ш шпгмкотиимшммшмииимивмвамииииииив „Лепа Милка" такође је обично седила крај отвореног прозора и мислила, — ваљда на свог нехатног Јефту ?! Познаницима није тешко, коју проговорити; готово свако вече разговарасмо се по неки тренутак . . . Бог и душа, баш красан створ Божији, па како се уме смешити, . . . чисто ми је чудновато око срца, кад ме онако љупко ногледи! ... Опет седим код мога прозора, и враг да зна, али ми изгледа, као да не мотрим толико на звезде, , . . . но, ваљда нећеш под стару главу . . . то би ти тек требало !!! Аха! Ено је ! . . . Баш лепа жена, то није тамо амо . , . Па како је дивна у своме белом руву . . . као вила! .... Гле врага ! Па ја баш о њој непрестано говорим ! . . Очи горе . . . ! К' небу ! . . — „Кдањам се!" . . зачу се њен умилни глас. „„Нижајши, нижајши; лепа госпо! * истрча ми као нехотице из уста. „Мој муж опет није код куће", — рећи ће она. Кога врага то она мени каже? Ја то и тако знам !?! хм! хм!! некака језа претрча ми преко целог тела. „„Да, он се радо забавља у кавани"", рећи ћу, тек да се нешто рекне. „А ири томе напушта евоју младу жену", и ири