Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1 886.

203

* * Н: Германову болест држе крушедолски калуђери на тајну. Неки говоре чак о неким — богињама. Ко ће то знати? * * * Уредника „Заставе* з<>ву на суд у Пешту. Ма да је сад тамо колера. те се сви људи боје „повраћања", ја чујем, да се тај човек „иовраћања" ни мало не боји. * * * Другог октобра биће отварање синода, а биће и отварање коначне расправе против Ј. Томића. Ко што видите, све само о т в а р а њ е, нема о з атварању ни разговора. * * * Ни турски Стамбул није некада држао толико са пепријатељима (Јловена, као сад бугарски С т а м б ул о в. Стамбулов је дужа реч од „Стамбула", па ће ипак много краће — свршити. * Дошло писмо, да краља Милана у купатилу к упују. Но то ће биги можда погрешка, а треба да значи к у п а ј у. Ко ће то знати? * * * Код нас се сад млого разбира о томе, ко ће се з а в л а д и ч и т и. Мисле ли ту онога ; који ће ићи најбоље за владом пештанском, тесе тако павладичити. Ко ће и то знати ? 0.

Преводи са латинског. 8спр1а тапеп1. — Шкрип те тамани. Јосив јосх. — Добар пољубац Јоци. УМе 1о1ат ујат. — Виделом те вијам. N011 Лесек согаш р1еБе. — Немају деца коре леба. томе уздану тако дубоко, . . . тако дубоко . . . Боже мој, баш, сирота жена, тако лепа, тако млада, па сама, са свим сама. „„Јамачно вам је дуго време?"" упитам онако без размишљања, јер ми сад иоче и у глави нека чудна хука и бука. „Да сте ви мој муж, зацело би сад овде нуз мене седели", рећи ће она ... — Бог је видио, што не ћути. „„Дакако, дакако ! Али знате, . . . . на жалост, . . . Јефта .... ватра .... моја љубав"" . . . и буди Бог с нами шта све писам хтео казати, али се пусти језик завезао, па неће да слуша. „Не разумем вас, далеко сте., ... — што не дођете овамо ? . . . Ко зна, кад ће мој муж доћи, па би се бар догле могли наразговарати." Свети Спиридоне! помози! . . дали она мене збиља зове? . . . глава ми бруји, не видим ништа . . . тек после неколико минута опазим да сам на улици. „„Смем ли збиља доћи?"" упитах је, кад ми она већ и кључ од њених кућних врата доле баци и не чекајући на одговор, у неколико скокова бејах .... код ње; . . . у њеној собици; . . . ја и она сами. . . да, да, . . . ја и она сами!!!...

Ћира. До скоро су међу Русијом и Француском'одношаји били врло ладни. Као да је нека санта леда међу њима била. Спира. А сада? Ћира. Деру лед.

Ћира. Даклем краљ шпански нпје противан републици. Спира. Да чему је он противан. Ћира- Не право му је само кад му аспадне цуцла из уста. Спира. Е па он ]е још минорен. Ћира. М и н о р е н јесте, ал га зато ипак није м и н'о р е н.

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Мали Јоцика радо је гледао кад лађе пристају и роба истовара се и утовара, па је наравно и чуо многе изразе, који се на лађарски живот односе, али их је он по своме речнику дотерао. Он вели, да би најволео бити: „малипулант" (манииулант), па би онда надгледао, к;.ко „мантрози" (матрози) „и с т о в а р љ ај у" и „у т о в а р љ а ј у", а кад би му се журило, он би молио „кап ета на", да лађа иде у „Д и р е к ц и ј у" (директе, без пристајања Јза све сганице) па би тако часком дошао у „Ц 'ицак" (Сисак)! Др. Казбулбуц.

Не знам, јесам ли штогод говорио, незнам, ни то, дали је она што говорила, у кратко не знам ништа, . . . па мир!!! . . . али то зпам, да се у једаред зачу са улице глас : — „Милчице! Милчице! Баци ми кључ доле!" „За име Божије!" дрекну она, „то је мој муж ; ми смо пропали"! „ „Упали свећу, душице, да се брзо' посаветујемо,"" рећи ћу ја, тек онако. . . — Опа упали свећу. . . Убио Бог све мужеве, кад тако у не време кући долазе! . . „Шта ћемо сад," страшљиво пита моја лепа суседкиња, „он ће врата забравити, и кључ са собом узети, како ћете онда на поље? „„Ја не смем никако у кући остати, ја морам на поље; , . . то би био леп шкандал, да ме овде увати,"" „Моја част!" „„Моје добро име!"" „Мој брачни живот !" „„Моје пријатељство !"" „Он ће се^развенчати!" „„Позваће ме на двобој !"" „Ох, ја ћу у воду скочити!"