Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1887.

Ја на улиду а несрећа пред-а-ме. Ја рекох : ала је хладно ! а мојим наочалима учини се да је топло, пак се ознојише и тако замутише да нисам ни ценера у свом брифташну видио. У зао час и у беди невидовној креснем коленом о тон, што је уз ћошак укопан тако „фест" (као што већ у фестунгу кипира), креснух тако јако да су ми све варнице пред очима летиле — но моје се наочали ни од тих варница не разбистрише. Пођох мало даље. И стадох на нешто што не беше ни камен ни земља, и таки за тим зачух: „Јесус Марија!" Тргох се: цорумених као цвекла, ш преда мном стајаше она — која? — то не знам ни данас; али лепа беше, красна беше, — не би је се могао сит нагледати (а гладан још мање). А бледа је била као, као, — не смем рећи : као крпа, јер то не би била појетична присподоба, — већ бледа, бледа, као вила из бледског језера. И ја саи таком створу стао на ногу. Еад ме је погледала очи су јој севале, — мора да сам јој најмање четири „хи^ нераугна" пригњечио. Док је моја бледска вила покушавала стати на болану ногу, имао сам каде оназити да око руку има леп муф, са муфа висаху франсле, на франслама беше привезан гојтан, а на гојтану опет привезан њен пудл, као што је то већ мода у нашем добу. Фрајла се обазре да види пудла; учини ми се хоће да га дигне, — а ја хтедох да будем услужан и прискочих да јој ја керицу подигнем, али ке рица беше неке дивље ћуди, поплажи се од гзлантомитета мог, па наже бегати заједно са гојтаном, — шта више заједно са муфом. Оде и изгуби се испред наших очију. Фрајлица сад, пошто је већ била суперлативна бледа, није могла да још већма пребледи, зато малко позелени. Мења боју! добар је знак. Помислим ја у себи; — и то ме окуражи. Приступим јој по корака ближе и рекох : „Госпођице, ви сад немате пратиоца. Доиустите ми да вас ја до, куће одпратим, а за тим ћу таки ићи да вам тражим пудла и муф. Њен је одговор био : Си унфершемтер, кекер ман ! (а то јамачно значи : нисте ви криви, — то се случајно тако догодило.) Мишљах да сам на осмом, или бар на седмом небу. Само је жалосно што моја вила као да не зна српски, а ја као да не знам немачки. Пак се не можемо са свим добро разумети. Али "ништа за то. Та љубав уме бити и н е м а разумеће је Немица моја. И ја заокруглих моју леву мишицу грациозно у облику полу месеца. Но моја фрајлица, уместо да се закачи за ту закачаљку повика: Фих! (то значи: Ви). „Ј а, ј а, — и то са највећим задовољстом." Но она се на то зацени од смеја. (Сад ако се и читаоци насмеју, онда мора бити да је одиста нешто смешно.) * % * Неколико дана после тога срео сам ју, ђе са једном другарицом шеће. Прошав покрај мене добаци другарици полугласно: „Тротл та* (то ти је тај). Нема сумње, заљубила се у ме. Она се друга наомеши па: — Верте парти аух (јелте патриарх). — Није госпођице, ја нисам патриарх, него сам вама одани Н. Н. Варадинац.

Кад се све сумира, она је у ме.заљубљена. Чудновато је збиља: неко се заљуби на „балу" неко за шалу, неко са луде главе, неко рад косе плаве и т. д али да се ко у кога зато заљубио, што му је на ногу стао, то још није Сило; у осталом има у „Наше доба" доста и већих чуда и покора. Гле, збиља, баш ми нешто паметно на ум паде : како би — ко велим —- било, кад би цео народ „Анђелићу" на ногу стао, можда би се онда и он у народ заљубио. Варадинац. Ј о в а, (тако звнни водомрзац.) Да је вино пио радо, То је веће знао свако. Никад није пио воду ; Мрзио је здраво јако. ■55* * Кад у лето од врућине Не зна човек шта да ради Тад је Јова вина пио Јер му вино „крвцу лади". „Пијмо — рече — сад тек вино, Врућина је то ужасна. Јер не ваља воду пити Вода је опасна." Кад у јееен грожђе еазре, На ч^коћу доста рода: „ ад тек — вели — вино прија, Нек настрану иде вода. Кад оберу винограде, Ал ће бити вина красна. Вина пијмо браћо зато, Вода је опасна." Кад с' у зиму свиње кољу На све стране свињске даће, Па и Јова иде тамо, Једе, пије, нег да шта ће. „Сад тек треба вина пити, Јер су једа здраво масна. Зими вино крвцу грије, Вода је опасна." Кад с пролећа Дунав расте Воде оће да с' прелкје Од потопа сваки стрепи, Али Јова само пије. „Та непијте воду више Невидите ствар је јаена, Да не ваља воду, аити Вода је опасна." К П. Мнр М Фир

Из школе, Учитељ: Ти си Перо већ одавно немиран више ти се опростити неможе зато лези овде. ђак: Ал' како да легнем кад баш ни малко нисам сањив. Милитарац.