Starmali

12

„СТАРМАЛ И" Б Р . 2. ЗА 1 887.

* чује министру „правде" да се постара Миши за лепу собу у Вацу. (§). Можда је ђурковић бољи мађарски класикер. 0 класи не можемо судити, — ал оно друго стоји. х«. Даклем Герман ће заиста да путује у Италију. Да ли ће поноћи Италија и тој лији ?

Кад Герман пође у Италију, не треба му викати збогом, него: папа!

0. Кад већ и „Видело" говори о краљу Мидану као о крупном лову — онда ми можемо ћутати.

Ш. Онај „Виделов" бугарски капетан, што тако лепо уме денунцирати, пре ће постати мајором него мајореном.

Л. У Бјелини о св. Сави забранила је полиција певање песме „ђурђев-дан". — Кад би се тако лако ђурђев-дан и из календара могао избрисати онда би била у Босни нечија срећа потпуна.

Сви кажу, да Соколовић зло нревађа по онтужене, то не стоји; јер ће и суљошки г. ирота му посведочити; да је по њега добро тумачио. С. Г. С. - 1 -ос—•

Србима у Барањи, човек баш мора да завиди, како да и не? кад им посланици на сабору прекинуше се од силног, говора. С. Г. С. — ос—.

С тешким срцем и полу без свести устанем са столице, и више посрћући дођем до свог капута, обучем га и пођем на поље. Исто учини и мој супарник, лупив десном руком по десном џепу свог зимског капута, е да би се уверио, да-ли ја заиста пиштољ у њему, ком примеру и ја више механично сљедујем, уверивши се по тешкоћи џепа, да је смртоносна цев у њему. ћутке пођемо на бојиште, сагнувши главе, као кад кога на губилиште воде. И нехотице се сетим Бранкових речи : „Само, само да јсш мрети није," а на сваки начин да је и мој супарник тако нешто осећао; „Ал' већ нека, кад друкчије није" тим мислима кренусмо се на бојиште. (Сиромах Бранко, зар ни сањати није могао, да ће му се дивни стихови његови на тако профану прилику применути моћи.) (СвршиЕе се.)

Б о ј т а р. ■ Петефи. Иде бојтар на мацку Ногом земљу пара. Још не видех овако Жалосна бојтара. Баш је свир'о у фрулу, Стадо бело пасе, Кад о драгој боланој Донеше му гласе. На магарца узјаши, Иа се селу вину ; Али доцне, дотле му Драгана премину. У љутини великој Да срце искали, Одадро је сиротог Магарца по глави. М. Ј. Шетње по Петроварадину Читао сам доста пута (и у соби и на сред пута) „Стармалог," па увек нађох неке шегње, које ми се допадоше. А ја ко ја, па се прокге и мени да се шетам, не би ли и моје шетње на чије благоволење нагазиле. Одлучих, — учиних. (А то је било још за време колере, која је такођер хтела да се по Варадину прошета, али не нађе ничије благоволеније, а мрзило је после да војнике чак по каменичком Етећипдзћаизе тражи, и тако неколико људи збоде па оде). Ништа на свету разноврснијег нема него што су шетње: једна мокра, друга клизава (јесенске и зимске), ногопосртљиве (по пијаци), четврта несносна (по променади), пета парадна (војничка), шеста виспрена (на луфтбалону), седма олакшателна (у пореско званије). осма полезна (у кревет), девета морална (пер шуп), јер ту се не пита хоћеш ли или нећеш него мораш и т. д. и т. д. Ја шећем по Петроварадину Колера шеће по Петроварадину. Шећемо нас двоје, Свако има радње своје Колера виче: „Ја давим!" А ја опет, што видим то јавим — (Стармалом). Збиља тај „Стармали" то је некачудна планета, таке планете још није доживило Наше Доба. Узмите молим вас ал кад вас молим узмите: сунце, месец, звезде све то излази и залази ; а „Отармали" трипут месечно излази а никад не зала.зи. 0 „Стармали" алај те волем! Дао бог па те какав анђелић по свету разносио. То си од њега заслужио, јер и ти њега сад по свету разносиш. — То сам све још код куће промишљао, а сад хајде да се шетам. Шетња ЈУа. 1. Узех вам ја „шпациршток", запалих кубу (да не би су чим другим к у б у р и о), метух на нсс зимске наочали, навукох леву рукавицу а са десном погладих куварицу, осменух се од радости па хајд у „шпанцир",