Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 3. З А 1887.

Данашњи двобој. — С мађарског. Даљина је измерена . . . Секунданта срце дрхти : Ох жто нисмо тридест' дали, Ми дадосмо повод смрти ! Бадава је стрепња била, Јер док беху дани страви: Див-јунаци двобоја тог Сваки десет „натраг" ирави ! Ј. М—ћ.

Зна већ. Мој Јанко што вам зна лепо лагати, што казали наши све — везе. Па ипак овај неверни свет неће да му верује. Пронео се глас, да се жени. Дошао неко, па му честита. — Хвала, хвала — вели Јанко — ја сам сав срећан. Да знаш каква је млада, па још колики мираз! — Знам већ, полак од онога, колико ћеш рећи. Мак.

„Фрајла" Мица, „Фрајла" Мицу неки зову: „љубазно анђелче]" други опет веже да је: „несташно ђаволче!" . . . Ја би реко, да је управ: „анђелско ђаволче!!" или, — ако боље звони —: „ђаволско анђелче!!!" Др. Казбулбуц.

Учитељ. За што се иде у школу ? Реци ми Петре. Петар. Јест бога ми, господине, и мени то питање више пута на памет дође.

Отац. Што си ти, Максиме, данас тако невесео из школе дошао ? Макеим. Е — х т е о господин да &е избије. Отац. А од куда знаш да је он то хтео ? Максим. Па да није х т е о, не би ме избио.

Господар. Но, па шта ми ти, Јошка, желиш о новеј години. Јошка. Желим, — желим, да вас бог ове године дуже поживи него лане.

Младожења. Ја би се врчо радовао и био би срећан ако ми руку ваше ћерке за жену дате. послао Цига.

Сокица. Знаш шта, мама, ја сам већ велика; нећу више да се играм са лутком. За то ћу оставити ову лутку, па нек се са временом њоме играју моја деца. Мати. (Смеје се). Али ако не узимаш деце ! ? Сокица. Онда нек стоји за моју унучад.

После испита. Отац (крајем првог течаја): Који си ти у твом разреду, Перо ?" Син: Четирдесет и шести." Отац : „А колико Вас има у школи?" Син: „46."— Отац (крајем другог течаја): Који си сад, Перо ? Син: „Четирдесет и седми". Отац: Па како је то могуће, кад Вас има свега 46" Син: „Е отац, дошао је још један другог течаја." Ррђава времена. Пред берзам тужи се један свом пријатељу, како су настала рђаиа времена. Међу осталим рече му: „П сами милијувари пропадају већ. Помислите, пре неки дан био сам код бароаа Г>., па сам кроз одшкринута врата видео, како и бароница и њена кћи свирају на једном истом гласовиру."

На концерту. Један од публике непрестано је зевао. На то ће му сусед дегов рећи : „Ви као да се баш не забављате најбоље?" „Баш ни најмање." „Па што долазите у ошпте на концерте ? а „Долазиш, да уживам. За мене нема већег уживања, него после свршеног концерта излазити из дворане." —

Нове књиге, које уредништво ирима у замену. Ојогзјв Ка811'Јо! 1 (• • 8кепиегће^'. УеНка пагоЗпа рјеуагпја и с1ге кпј1§е а и 16 рјезата. Кпј1§а рхта 1 с1ги§а. ХгДапје кпјиаге ћгасе М. Ророу1са и Котоше 8а<1и^ 1887. Сјепа је оће кпј \р;е 30 поус . Ш је(1пој 15 поус.

Сад је баш изишла из штампе књига: МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ ВНСЛРИОН ЉУБИША написао ДИОНИСИЈЕ МИНОВИЋ управитељ манастира Бање. (;1рештампано из „Гласа Пстине" за 1886.) Књига броји 111 страна, а цена јој је 40 новч. Ко на више поручи, добија комад за 30 новч. Наруџбине ваља упућивати издавалац-штампарији А. Паје« ви!|а у Н. Сад.

Р®- Још се могу добити сви бројези „Стармалога" од почетка до данас.