Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 18. ЗА 1887.

143

На медичком ригорозуму. Професор. Знате ли ви шта су то конгестије ? Кандидат. Знам. Професор. Па шта може да буде од тога ? Кандидат. (Збуни се. Али наједаред паде му на ум, да је баш јуче негда нешто о томе читао, и баш то му је остало свеже у памети. Ег§о одговори :) г конгестије, било у једном било у другом крају и делу тела, мора ће нроузроковати болест делине. Једно води демагогији, а друг 0 олигархији." Професор. На здравље! Устаните ! Кандидат. А за што да устанем ? Професор. За то, јер сте пали. НРАВОУЧЕПИЈЕ. Да је кандидат полагао испит из јуридичних наука, можда би се ирофесор чудио и дивио његовој генијалности. Али кад медицинари имају да полажу ригорозум, онда не смеду дан пре читати ни „Браник" ни „Заставу в ни „Стармали."

Из старих времена. Одговор капрад Гаје са кордуна, своме пријатељу, капрал Јови у шашинце. Либер Јово ин резерва ! Дајп шрајбебриф хат мир гросен фрајдикајт гемахт! Веруј ми, либер Јово, дас их хабе гехиафет у вазлух ајнен луфтиген шпрунг; толико сам био од твога пксма изненађен! Та ти море брајко пишеш, ни ајпе алте швоб! . . Штета само, што мајне лајте ам кордоне никс ферштециг немачки, а ја би им свима твој шрајбебриф дао на ферлезунг .... Еле ти си сада кирхенмесиг бевајбт, па те ни бригеша! Жао ми је, дас их нихт дорт вар, али ви ) верден дас шон, што но веле: Вас кан ман махен, брате Јово, кад човек има на себи овако велику ферантвортлихе одговорност ; служба је диист, то и сам знаш, па макар ти срце како ударало ин шнелшрит, мораш бити ауф бештинте плац . . . Ми овде да виш немамо штрапацен као некада што је било. Шверцунга гибт да како, аух ин гегенвертиге цајтен, абер све клајн писл; нема ти ту, као некада, ганце ваген фол мит шверцовани табак и салцигкајт ! Онда си бар знао, цу вас ферблајбт ауф кордоне гапце вохен осам дана! . . . Јуче нам је био хер лаћман Вића фон унзере кумпанија на визктирунг! Ноган човек! Мора ти он свуда свој назен ајнштекен па како се исдрачи, кад не нађе алес ин бесте ордентлихкајт. Шиљбок хат им нихт фриер гесеен, бис хат сих почео пењати на басамаке ! Одма је хат бегонен мит: триста Вам вера! Ду вајст шон, ви ер ист, менш оне гетерлихе фирхтигкајт! Као какав јидише чивутин, псује и ларма. Хаб их у потаји мих драјмал гекрајцигг, само да не удари донерветер блицмуња ин унзере митерзихкајт! Крст му његов, алс вен ер нихт вере ајн кристлихер менш, одер вас сат ман: крштена душа. Тај за цело неће видити химелиге парадајс, него ће се кувати ин хелерише фајер глинде. Кад је отишо, чисто смо ти але, вас ман сагт, оданути гемахт ; није шала мучио нас ви арме селе што мучи де- Још се могу добити сви бројеви

шварце тајфел, вас хајст луцифер ! . . . Инач:е гег унс ален нихт шлехт ! Ја ти мало продремам, а оно остало време писл фершлафенс, јер није то клајне шпасетигкајт, бити као нека обркумапдант на гренце геферлихе са свију страиа. Еле, ако Бог да унд хајлиге Никола данебен, скоро ћемо се видити и бридерлихе бегрислихкајг абфајерн, вајл ду јецт бист геворден ајн менш аус ганцем шгик! . . . Јоки твојој фон мајнигерс ајте ерцхерциге фрајндшафлихе бегрисунг бис ауф видерсиксгес! Остајем фир евиге цајтен твој верни инерлихе пријатељ и брат капрал Гаја ам кордоне, (бога ми, не знам, који се денас ферцелује датунг). Нз пријатељства преписао : До. Казбулбуц. Из дечијег света. Мали Фрања, мога пријатеља ђоке иде у школу, па већ учи и — немачки . . . Чита врло добро, па где год нађе какву хартијицу исписану, а он радознао, чита и вежба се тако . . . Ономад је случај донео, да се дете поболи, па лекар нареди, да „бабица" неки посао код њега сврши . . . Огац и мати називали су „бабицу". једну немицу, увек: „МаЛате", што је мали Фрања добро утубио. Јуче добије његова мати од некуда писмо са поште,. на коме је стајала адреса : Мас1аше Е. X. у Б.; — куверта тога писма доспе Фрањи у руке, баш кад је из школе дошао, он је адресу прочитао и у својој детињој главици комбинирао . . . . За ручком сви се упрепастише, чад мали Фрања молећим гласом оцу своме: „Тата ! Молим те. не дај. да мама буде — бабица!'' . . . Тек после могоше сви погодити, шта је он управо мистио, јер им рече, да је читао адресу, а „бабичин" посао, вели, није ни ма . ло леп! . . . Др. Назбулбуц.

Крчмар. Смем ли служити са јошЈједном чашом вина видим да вам прија. Али, молим вас, што се тако јако знојите ? Гост. Што се знојим ! ? — Ја незнам. Јамачно испарава се из мене она силна вода, што ју сипате у ваше вино. („Ра1есек.") Катихета. Шта је радио бог, кад је од земље створио Адама ? ђак. Метнуо га је на сунце, да се осуши. („Ра1есек.") А. За што сваки Жид зна писати ? Б. Не за то што му се писање мили, већ од страха да не мора правити крст, кад треба где да се подпише. („РаЈесек.")

Стармалог* од почетна до данас. ""ШИјј