Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1888.

Ако је тело и малко слабо, само нек душа није.

Душаније спомен не да се лаво ишчупати из груди свесних Срба. * * * Пазите људи, на ветар, одкуда вам иири!

Вампири су негда утигаавани глоговином, сад је лепше, ако им се доскочи слоговином. * * * Има нека змија, која ее зове вииера.

И пера Тодоровић се негда борио против змија. Негда је он њима био оиасан. И сад је тако, само је разлика у наглаоку: сад је њима оиасан. * * * Сва Херцеговина зна, да није Мо стар мали.

Стармали се о томе још није довољно уверио. Ничода Мичодски.

Ћира. Даклем епархиска скупштина састаће се и у Темишвару. Спира. Уплаш — Ћира. Шта?! уплашио си се ?! Спира. Та нисам. Него хтедох рећи да ми мисао одлете у Пдашки. Ћира. Па шта ти поручује мисао одапде? Спира Вели: Нуто беде! Сад ће и наш избраник" имати бар нека разлога за несазивање скупштине. Ћира. А каква то разлога ? Спира. Може рећи: Нећу да се угледам на Бранковића. Ћира. Ако ћемо да се шалимо, онда твоја мисао има право. П у 0 Л И Ц е. Мислило се да ће Тиса на интерпелације Хелфија и Перцела ћутати као риба, —а гле он није ћутао као риба, већ се извукао (као егуља).

X. Тиса кад говори о спољашњој политици, има обичај не говорити на памет, него читати из артије. Има и право. Памет ваља чувати за високо кајање, а артија се може употребити и за ниже потребе.

како вам је име, како се зовете? Какве ли сте боје — карактера, знате, (ако карактера уопште имате)? Одакле сте родом ? Кад сте на свет дошли? Од куда идете? Камо ли сте пошли? Имате л' крај себе путничкога листа ? Је л' вам душа мирна? Је л' вам савест чиста? Да случајно нисте поробили кога? Живите д' од свога зноја крвавога? .... Ма шта вам је, шта је, моји тићи мали? Што сте тако бледи, тако уздрхтали? Што сте нос отегли, а трбух увукли ?. . . Ај, та ви сте неки штрангови подмукли! Шта? . .. Или вас, можда, страх од мене хваћа ? Та овде се само цестарина плаћа. Овде вам се само тихо исповеда и поштењак сваки нролази без вреда; но дође л' ми кад кад тањир од два лица — а већ често бива таквих кук вида —, тога с' места гоним у завичај стари да ми једна губа чељад не поквари; тај једном за свагда, запамти за госу и ја такве лоле познајем — по носу . .. И ваши носићи, немојте их крити баш су красна соја не мож' лепши бити. Тако фнних справа, живога ми Бога, нисам накад вид'о за живота свога! (.СвршиКе се.)

Ко је добио опкладу ?

Шала из ђачког живота. „Иошто ;'е дневни ре I, исцрпљен, затварам ову седницу поздрављајући искреном добродошлицом драге нам госте, нашу браћу Словенце." „Живели, живели!-' чује се са свију страна а из дољнег „парламента" све грми. Тајник Мирко склопио записник, узео своју „криглу" па похитао и он доле, а већ удешава друштвену химну „Заставе се наше вију ..." Он иначе није баш певач, али ту песму увек мора он отпевати; то се већ зна. Дољни парламенат прихваћа у кору и устаје. Мало по мало па се сви подигли, то је већ стари обичај у друштву. Словенци се згледају, али устају и они. Пева се то, све се тресе ниска, подугачка „еала". Сваки осећа у себи уз весело расположење још и нешто певачког дара, бар толико да може нристати уз тај кор. Но ви се, драги моји читаоци оба пола, сигурно чудите свему томе, што сам вам до сад наприповедао. Какав дневни ред ? какав тајник? какве „кригле", какви гости Словенци и каква седница ? Где се то све догађало ? Шта је то управо ? Само стрпељиво ! Сад ћемо све дознати. Ја сам вас довео — рег Нсеи1дат рое41сат на завршетак једне седнице академског друштва „Сокола". Седница се држи у локалу неког стрељачког друштва,