Starmali

"5Г" ЗНПогвоз^е Оа<дз7- 20. јзгла- 1333.

„Стармалг" излази трипут месечно. Годишња цена 4 погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф , За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиЕа у Новом Саду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Ј оунпоујс, \\чеп Негпа1 »ег 6иг1е1з (га8че, \г. 9.) — Претнлата и све што се тиче администрације шиље се штамнарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиЕа Београд и Ниш. — За огласе нлаЕа се 6 новч. од реда.

Часној конзиоторији у Београду. Пред висом, пред ннзом, На дану, у ноћи, Црква од вас иште Отворене очи. Власник иште друго, Шга? — послушност слепу. Ох, пречасни оци, Ви сте у процепу. Али вас је седам — Лица одабрана Сетите се седам Христовије рана.

Судите по правди, Судите по души; по души својој - Не по Милановој.

Ал'

Може с тога бити Муке вама свима, Ал сећајте с' хаџи-ђере И хаџи-Рувима! По закону само Нек вам уста суде. Како правда хоће Тако нека буде. Ком је трулеж мила * Нек се с њоме дружи. Али црква неће Да разврату служи, Калимегданџија.

Разна наумпаденија. Ала еу скромни ти људи што се зову дописници' маџарских новина. Ја сам то знао и пре, али сам се тек сад уверио, како сам прочитао „Реб{;1 Шг1ар" од 18. п. р. Јула. Ту се налази чланак, који има наслов „Шб бап^ог". Ту дописник пише како му није дерогирало разговарати се са пр«нцом краљевићем Александром. „ К гз бап^огот* зове га 1., за то, да не би ко мислио да се дописник Хирлаиов разговарао са Великим Александром, као што би управо долико вало достојанству хирлаповог дописника, а 2., за то, што му је принц сам казао, да се окане титулисања, јер њему је дика, кад га такав шкриба по имену викне, — можда би му још милије било да су пили „брудершафт", — али то дописник не каже, јер ј скромност је његова превазишла сваку меру пристојности. На широко и на дугачко приповеда Хирлаповић, шта се разговарао са малим Шандорком. Шта је краљевић њему говорио, то тек само у кратко бележи, јер је главно оно, што је Хирлаповић њему говорио. Приповедао му је, како су богати херцози Естерхазије. Краљевић није могао да верује, да така богатства има на свету. Али ко би се усудио да посумња у истину хирлаповог дописника ?! — Еле овамо, онамо, реч по реч и Хирлаповић се баци у позитуру неког проводаџије, — запита краљевића, били узео за жену кћер Естерхазијеву. А краљевић је уздануо и рекао: „Е, кадбисе така партија дала једном балканском краљу." — То је можда тако било а можда и није, — ал скромни хирлапов дописник познаје своју публику, и баба не прича сан како је снила, већ како ће Маџарима да се већма брк заошиљи. Ето видите, кад озбиљни „Хирлап" тако пише, како тек морају писати шаљиви маџарски листови!