Starmali

234 „СТАРМАЛИ" БР. 30. ЗА 1888

Абуказем. Баци мараму на Сару Бернардову, „Ја се срдим на тебе!" — За што? — Што нећеш да се угојиш. Сара. Баци мараму на кр. Милана. „Ја се срдим на тебе!" — За што ? — „Што смо ја и ти највећи контрасти. Кр. Милан подере мараму. (У идућем броју долази : Марама друга).

Брачни разводи, Кад човев баци своје наочаре по овоме свету, а он опажа на све стране неке разводе бракова и ако су сви већином такве природе (или неприроде,) да им не треба синод, ни конзисторија, и да им не помаже нп протин ни попин благослов нп савет. Ето на пример Герман хоће да се брачно разведе са Јотом Грујићем а уједно му је тесно у митрополији, кад се Емилијан Радић у њој хоће да шири. За њих двојицу заиста и нема места. Они су као она два кабла на бунару: кад један унутра, онда други мора на поље. Тако се точак времена на светском бунару окреће. Цар Виљем III. хоће брачно да се разведе са берлипским новинарима и градоначеонпком, те ни не оитајући београдску конзисторију изгрдп он депутацију грађана и градоначеоника тако, да ое чак и Мраша у Београду освртао и заклонио за званичне „Српске новине." Жељезнички влак, на ком је недавво цар руски путовао, развео ее брачно од својпх шина, пскочио на страну и ни сам Мраша не мога да га састави, тако се сав распао (т. ј. влак), ма да је Мраши Христос казао: „Ш;о ти на земљи саставиш, биће састављено и на небу." (Боље бп било да је градитељима жељезнице строжије наложено, да боље и јаче ш®дд*етжж1 Како је брица Сапуновић дошао код барона на бал. У крчми „код макове седмиде" седели су једног лепог вечера редовни гости при чаши вина, и разговарали се о иолитиди и кромпирима, када уђе око 11 сахата ноћу брица Сапуновић и заиште гордо виеа. „Шта врага", запита Бећаревић, „ваљда си добио на лутри ји ?" „То не!" одговори упитани, „него долазим управо с бала од барона, па сам с тога за данас аристократа. „Ти с бала?" „Дабогме! него шта ти мислиш! Еад је човек одважан. свуда доспе! Приповедаћу вам како је било. Де те номакните се мало!" Видите, то је било сасвим иросто. Пођем ја вечерас у фраку и белом прслуку мојој тетци на шесдесетогодишњи рођен дап, јер се надам, да ће ми што оставити, када умре, па када дођем до куће баронове, видим сијасет каруца пред вратима, а из једних каруца сиђе врло лепа

састављају оне шине, а не тек онако Бонтувски и Лендербаначки.) За време Мите Ракића, министра финанције у Београду, и каса државна се брачно разводила од новца, те је сад и та каса постала удова и распуштена као и краљ Милан. Но и Мита Ракић се брачпо развео са министарском столицом и изјављује у новинама да он није пијанац, карташ ни опо т р е ћ е, но због т о г а је пао у немилост код краља Милана. У Карловцима су многи благодјејанци развели се брачно са благодјејааијем; Герман им је био оно, што је Милану био Мраша, те је у званичним новинама изјавио Герман, да су га на то принудиле зановести, од којих једна гласи : „Гладног не нахранити, ж е д н о г н е н а п о ј и т и " и т. д. И бечки илустрован лист „Немања~ се брачно развео са српском публиком. Кад краљ Милан даје трингелта келнерима у Бечком хогелу 2000 фор, а српским уредницима на потпомагање српске књижевности ни пет пара динарских, онда је наравна сгвар, да ће и српска књижевноет клонути под Мрашиним благословом бракоразводским. И тако видимо данас на све стране брачне разводе и разведене бракове. За то манимо се пребацивања краљу Милану, кад је то данас дух времена. Него збиља имаћемо опет велику скупштину, као ону од 1858., пре управо 30 година. И онда је била баш као и сада о первозвапом Аидрији. Него она је скупштина извршила велпку промену, па ваљда ће и ова промену — устава (ради чега се и сазива). Артаксерксес.

госпођа са фризуром а 1а кошннца, која је сада у моди, али тако лепа, да сам се сасвим занео, те станем да је посматрам, но она брзо прође поред мене, а ја ти не будем лењ, него пођем за њом ! На једанпут, када се обазрем, видим, да сам у великој дворани међу многом господом, где ниси могао ништа видети, осим ордена и крстова на прсима, генерала, француза и сваког ђавола. Још нисам од сграха ни к себи дошао, кад ми се приближи послужитељ са сваковрсним посласгицама, а ја ти не будем лењ, него смажем неколико чаша шампањца, као да сам код своје куће. Наједанпут ми се приближи неки гроф или херцег, шта ли је врага био и рече: „Вопзои' Мопзшш.' 1е сот!е, нисмо ли се ми у Бечу видели 1" „Може бити," одговорим ја, „у Бечу сам био две године." „Ви се здраво коцкате," упита херцег. „Онако!" рекнем ја, „кад и кад по једну партију. Али шта радите? Од кад се нисмо видели!" „Ла, ла!" рече он, „ожењен сам са јсипе уеиуе, хоћете л' ми допустити, да вас мојој госпођи прикажем ?" „Драге воље!" одговорим ја. Он ме узме под руку, па ме одведе својој госпођи и