Starmali

„еТАРМАЛИ" БР. 30. ЗА 1888. 235

Ћира. Ја сам био пре трипаест година у београдској дркки кад се вепчавао тадањи квез Милан, и чуо сам како је тадањи митрополит рекао. Спира. "0 па како је рекао? Ђира. Рекао је: „Веичајет еја раб божји Милан, рабје божјеј Наталији", —- а није рекао : „венчајет сја человјек са изузетнимположа.јем —* и т. д. Спира. Е ал то је рекао други правилни митрополит; за то је венчање и било правилно. Ћира. Тако је, тако. Са свим је тако и то што си рекао, и то што си још хтео рећи.

Шиљчики и опанчићи. -ј-. Ушли су у туђу собу, закључали за собом врата и навалили ва човека . . . (Славна полицијо немој се плашити! Овде је говор само о Николи Христићу и Владану ђорђевићу, како су навалили на Мрашу да потпише Миланову брачну слободу и „јунгселство"). §. Ко може рећи да Герман није велики добротвор сиротиње: та ето он се и сада постарао да број оиромашних ђака буде што мањи (— у благодјејанију), Брошуру Јаше Томића „Народни пријатељ" не могу иештанска господа да сваре, него је ето ио враИају. 0. Београдски „јунгсел" посматрао је ону велику рече: „Масћеге, да вам прикажем мога пријатеља, грофа од Белолуковда!" „Ах, господине грофе," рече ми госпа, „велика част!!" „Молим, молим!"рекох ја, „Ви имате врло лепу косу ! Ко вас чешља ? Ако вам што устреба обратите се само на мене, ако смем молити." „Дивна досетка, господине грофе!" рече госпа и нестане је у игри. Хм, помислим ја, ако хоћете на силу да ме начините грофом, не браним. Ал' онда ћу бар грофовски да се и наједем. Одем дакле у трнезарију, па ти се наклопим на остриге, бордо, шампањац, швајцарски сир и тако даље, кад ал' ево ти мог непознатог херцега с бароном па ме представи њему. „Велика ча<;т, господине грофе!" рече барон и узме ме под руку. „Ви сте зацело у политичном посланству ?" „ћутите*, одговорим уплашено, „не говоримо овде о политици; све лруго само то не." „Све којешта! одговори он. „Овде нас нико не елуша, господине грофе, шта мислите о Америци ?" „Но," рекох ја, „многе сам људе познавао, који су се тамо здраво обогатили."

бакљаду и илуминацију са „балкона". А кад ће гледати велико осветљење са Балкана ?

Д. Краљ Милан је најпре сам био захтевао и одредио, да се његова брачва ствар одложи до 1. децембра, па онда је ускорио још октобра. А то је сасвим паравно : Децембар пада у божићни иост, а тако веселе ствари, као што је развод брака, не ваља да се у пост обављају.

—. Да л' је чича-Никола и свој капларски штап понео, кад је оно ишао да изнуди потпис у закључаној соби ? 2К. Даклем је на поротном суду у Будимпешти опет сијнула „Луча Микрокозма !"

X. Новине су израз јавног мњења , новине су раставиле краља Милана од краљице Наталије, дакле их је јавно мњење раставило. Па на шго онда толика вика!

гх. Герман је свршио своју мисију, па сад даје демисију. Иште пензију — плаветан табак, Ово је као враћати се на плаветан појас.

ј ^. Кажу да је Радић рекао, кад је чуо да га је Герман у Меси1! оправио: умесићу ја теби!

« Касапин Фегер, Е41ег топ 2ећп1;аи8еп4§и14епкгаи4, кажу да се вајкао и говорио, да је он крваво заслужио оних 10000 фор. А који касаиин не заелужује свој новац крваво ?

X • Види се да је „Српски Дневник" момак, а да „Добар одговор!" рече барон смешећи се. „Части ми, господине грофе, ви сте свршен дипломата." „Та", одговорим ја, „мора и то човек да буде; хоћемо ли у трпезарију?" Одемо дакле у трпезарију, а мој ти барон започне: „Господине грофе, молим вас, збаците образину, па ми отворено реците: Шта мислите о Америци и Енглеској ?" „Но", рекох ја, Енглеска је велика нација, много је што шта пронашла, па међу осталим и макарски зејтин." Мој вам се барон намршти и упита ме: „А шга мислите о Куби?" „Но", одговорим ја, „шта да мислим ? Тамо роди добар дуван!" Мој се барон још већма намршти па ме упита: „А шта мислите, господине грофе, о околностима у Паризу?" „Да", одговорим ја, „то ћу вам отворено признати, да су Паризлије први у фризурама!" „Но, та с вама се не може разговарати ! повиче барон, „хоћете ли, господине грофе, бити тако добри, да ми успете чашу вина?" „Молиа", одговорим ја, „напротив, учините ви мени ту љубав*, и цружим му своју чашу.