Starmali

142 „ СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1889. У<ЖДООДОДДОДОвОД X*# &&&>«<>«<*

Неверна жена. Н. Ба добро, брате, чуо сам твоје јадикова1Бе, ал ево ја још не знам по чему ти судиш, да ти је жена н е в е р н а. Н. Н. IIа ето, чоче, кад сам ноћас кући дошао, казао сам јој, да сам понио само седам чаша пива, — и то ми буба није веровала. Н. Ама, човече, ја знам да си синоћ попио четрнаест чаша пива; — та зир не знаш да си седам чаша илатио, а седам си остао дужан V Н. Н Та то је баш оно. Кад ми је крчмар могао седам чаша поверити, што да ми жена толико не поверује. _ А—3 - Ш. Заклетва. Заклео се Пера жени, после лома цуста, да никада чашу неће принети до уста! . . . И, бога ми, реч му ваља!

ни да види чаше

I 1

Баш се држи! ал' јуначки . . — — — чртуре и влаше!!

Др. Назбулбуц.

Писмо једног нринравника своме оцу. Будући да наступају светли празници, то се обра1ам, драги отче, на Вас, да ми купите нов шешир, или да за исти новад пошаљете. Немојте се чудити, што се овај тако брзо подерао, јер помислите само, код нас у пре" парандији има 68 приправница, и свакој се морамо, по налогу г. г. професора јављати. Сваки дан безусловно морам се 4 пута јавити свакој, а 68 г< 4 то је 272 пута на дан, а има већ 5 месеца од како сам овде, то сам се доеад свега 10. 2Го пута јавио — односно скинуо шешир, па би се од тога морао подерати, да је и од гвожђа био. Више доказа држим да не треба, и држим да ћете за нов послати новац. Рукољуб, јер несмем да скинем шешир, ваш Ухватио : Широкобилац. Тошица.

Ципелар „Чизама тај пар Шиље господар; Мој вама на дар Што сте ону ствар ..." „„Ко? Твој господар?!"" „Ја сам ципелар, Не знате ме зар? Мој је господар Брадати Петар. ; ™ Онај ципелар, | Што чини дар-мар, По кавани квар; Зна га млад и стар.

шаље дар. Рече: Носи пар Тај чизама бар Човеку на дар. Учиниће ствар, Бићу општинар. У општини бар, Као општинар Правићу пазар. Исплатиће с' бар, На тај један пар Послани на дар, Биће ту добар Јоште како ћар!" Враголан.

ђак и професор. Проф. Кажите ви мени, како иде правило кад благовести падну у суботу акатисга ? Ђан. Врло би вам благодаран био, кад би ми ви казали, јер то још не знам. Проф. Не знам ни ја! Ђак. Па како онда захтевате од мене, да ја морам знати, а овамо ни ви не знате ? Нроф. Ви сте ђак, ви морате знати, а ја сам професор и катихета, ја не морам знати. Ј Воцин Мањин. Стара мука. Кад немам барем дукат У свога џепа тами, Не могу пит' шамнањца, Ал то и не треба ми. Гора је мука стара, Која и данас бива: Кад немам десет пара, Не могу пити пива.

Да се много не дангуби. Неког Цигана баш кад је крао — ухватише га и отерају у затвор. После неколико дана изведу га на суд — и осуде му 25 батина. Овај нризнавајући крисицу своју — ништа се није правдао, но само је молио : деца су ми код куће већ неколико дана остала без леба, а да би кући што пре отишао — моли славни суд, у место 2> батина једну по .једну што би ми ударили, то да сви 25 штапова у једав сноп свежете — и од једном да ми се удари, јер дуго ми је чекати." Прибележио Р — 'ћ.

„Врло ми је чудновато" — Рече једном Аца, „Зашт' баш онај, кој ' је богат Има и — новаца?!" (Ло Лесингу). КвверИШаНИН.

Судац. Ви имате тридесет ипет година. Је л' тако. Госиођа. Није тако. Ја имам само двадесет и пет године. Судац. Али за бога, та ми смо се једне године родиле. Госаођа. Може бити, може бити. Али ако ви имата 35 година, онда мора бити да сте мало брже живели.