Starmali

166 „СТАРМАЛИ" БР. 21. ЗА 1889.

Недај се превести жедан преко воде; (осим ако знаш да преко има крчма са добрим вивом).

Натпис на гробу једног ципије. Овде лежи Аксентије, Онај Цинцар седи. Ушр'о је пре нодне Да ручак заштеди.

У нашој земљи, Давно је то било, још за време владе Марије Терезије, кад се у Беч није могло стићи за два дана, кад још није било жељезнице, већ се морало на, коли ићи, онда је дакле у та стара времена носио у Беч једног гоеподина ча-Арса из ђукошина. Дуго су путовали, најпоеле стигну у Беч и одседну у „великд бирц" као шго то ча-Арса приповедаше; господин је некуд отишао, а ча-Арса остао, лшао је, гледао, па се уморио, ге се врати натраг; онако уморан искао је од „бирташа" да му да вина и сена за коње. Овај га погледа па оде, али ни сена ни вина не донесе. Чекао је ча-Арса и чекао ал никако да дочека, вајпосле легне под кола па се замисли, те од дугог времена поче већ и зевати онако по нашки. — Хај! хај! вајн ти је то у нашоЈ земљи. Баш у тај пар прође туд келнер, те кад чује чаАрсу да рече хај, и вајн, одма донесе сена и вива. Чудио се ча-Арса и чудио, но најпосле и мане. Кад су га после, кад се из Беча вратио ђукошинци питали како је тамо, он им одговори : — како је, ето виш' како је, ја иштем он ћути, ја ћутим он носи. По причању, прибележио. Шогор. Скромна жеља. Викала је снаш' Марина, 'нако у сав глас. (а кад она тако виче, то баш није „ншас.") „Камо срећа!" — виче она, да и ниси мој! Камо срећа, да и не зн.ш, твој несретни сој!!" „Камо срећа, да сам мргва, да ме треви шлог" ! . .

(ћира скромно прекрсти се : „„услиш'о те бог\ !" Др. Казбулбуц. Ко ће с Циганом изићи на крај! Служио Циганин код попа, и кад је једном попа имао ићи некуд на далек нут, попадија му спреми печену гуску, коју ће са собом на пут попети. Док је попадија 1'премала којешта друго, Цига некако уварда нопадији

очи, одкине од гуске батак пак поједе. Кад је попа на путу огладнео, сврати се у једну крчиу, заиште од слуге торбу и седне за стол да једе; кад ал у гуске нема једне ноге : Поп упита слугу. „Море слуго, мени се чини да је попадија спремила гуску са обе ноге —■ а сад ево нема јој једне" „Не знам, папо, ако ћеш мене питати колчко је гуска имала ногу кад ју је попадија спремила у торбу, да ли две или три, ил пише," одговори Циганин. А попо ће, „е, јесил ти само оне црне багре, таки знаш окренути онако као што није било; од куд гуски три ноге ил више." А слуга ће, „па ако није имала три а оно ваљда више није ни имала но само дедну, валда је није торба појела!" Кад су кренули даље, путујући покрај неке баре, која се била заледила, а на њој много гусака па подизале једну ногу под крило, а само на једној нози стоје. То опази слуга, и таки ће рећи попу: „Погледај, госнодине попо, шта је гусака тамо на леду, и свака само по једну ногу има." Попа заустави коње, даде слуги камџију и рекне му: „иди потерај те гуске." Слуга скочи с кола, потрча гускама да их потера, док им се мало приближи, а оне спака евоју ногу пусте и пођу бегати. Кад слуга дође колима, упита га попа: „колико је ногу у сваке гуеке?" А слуга ће нопу: „Е, господине, јеси прави научењак; само си ипак фалио, — што ми ниси дао камџију да сам и ону нашу гуску који пут ошинуо, може бити да би и она пустила другу ногу." Прибележио Р—

Бистар одговор. Професор: Сад ће нам гђца Славкз казати што из геологије. Гђица Славка: устане. Професор: Кажите нам ви гђце,. где се налази седиментерно камење ? Гђца Славка: Седимептерно камење налази се на дну наше земље. ЦЈОГОп.

Проф. и ђак. П р о ф. (при испитивању цркв. појања). Отпојте ви мени Никола, преобш.женски „Ирмос". ђ а к, почне, али не оним гласом којим је прописано. Проф. слуша и — мисли да је добро. На то један одђака устане и рекне да — није добро. П р о ф. Ти си млађи мораш — кушовати ! (обичан израз г. професора). Кад је мени добро, мора бити и теби — добро. Н е к о, кога гдн проф. и катихета не сматра за свога — љубимца.

0 д а многосшрадалним, многокуђеним и многоглаголчвим госиођчма-иуницама. Станите људи!... Доста је било, Неправде тешке, клевета пусти; Та име светло аунице јадне, Потавни већем у ваши усти ! . ..