Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 22 ЗА 1889. 175 <> >9М8<« 4ДО«Ј*№ </&МЧШ</№ ЖМЦМХЉ

Отац (сину). Чуј, Јосиме! ако данас будеш добар онда довече см еш надепати дрва. Јосим. А ако не будем добар ? 0 т а ц. Онда мораш нацепати.

А. Што ти, човече, тако ужасно пијеш ? Б. Оћу моје бриге у вину да утопим. А. Па јеси ли их већ утопио ? Б. Јок. Умеду да пливају.

Н. Како ти се допада нови чизмар, што сам ти га шрепоручио. Н. Н. Ох, тај ми је човек много радости иричинио. Н. Како то ? Н. Н. Кад у јутру обучем чизме што ми их је направио, цео дан се радујем помишљајући на вече, како ћу их моћи скинути. Госп. Зар се не стидиш, тако здрав, млад и јак, па да просиш. П росиј ак (поверљиво). Молим, молим; ја не просим само, — ја покаткад и крадем.

(Из књиге искуства)-. Има људи, којима не смеш иружити мали прст, јер онда хоће целу руку, А има и девојака и удовица, којима тако исто не смеш пружити мали прст, — јер онда ти таки наметну целу руку. Из сабора. Један посланик ће рећи своме другу: ма шта је од тебе човече, ја те још нисам чуо да си овог заседања ;уста отворио? Е видиш драги мој, сад си ми велику неправду учинио, баш на против каа; год си ти говорио ја сам редовно зевао, одговори овај! Сам ће си помоћи. Лечник (болеснику). Но сад је грозница свој вр^унац достигла; а сад ће ми прва брига бити, да вас од несносне жеђи ослободим. Болесник. Молим вас г. докторе, опростите ме најпре грознице, а ја ћу се од жеђи већ и сам осло•бодити. Расејан Гостионичарски слуга чистећи хаљине гостију, једног јутра. довикнуће келнеру: пазите само, господин про•фесор је данас у место чизама оставио свој цилиндер пред својим вратима, мора да је јако расејан био!

Једном ће један глумац рећи своме другу: наш је Јправитељ највећи лагарац — међ.у нами.

позив. Општинство манастира Крупе стављајући д» зшљ* иријатељима Српства и православија да је на негда рушевипама богомоље свете, манастира Крупе, као задужбине старих славних Неманића аманета наших ђедова и отаца са обилатом потпором Виозке Земаљоке вдаде за Босну и Хердеговину и дарежљивом руком српзког народа обновио И подигао: свети Храм Богу а у чхст и славу св. Илији. Ако хришћанској души србиновој у опште срце јаче куца, а крила лету боље подрашћују, кад нас има више, који поштујемо аманете својих старих, који љубимо и срцем и душом сво.ју матер православну цркву, који своје српство и православије засвједочавамо и збором и твором нек сваком буде овај глас из нашег краја на радосг и лијепо знање, да ће та обновљена српска светиња и да пропоје божијим промислом и Архијерејским благословом: на Велику Госпојину ове године. У радости, у којој се ово општесгво усљед тога налази, незаборављамо да позовемо и сваког Србипа и пријатеља православија да и оп буде учестник те наше славе и нађе се у нашем колу тог дана Богу на молитви и срдачном весељу. У то име добро нам дошао ко год дошао! А наше је мјесто пуно красоте природе, богато старинским споменима, на згодну путу 3 сахата далеко од Бањалуке а пут је колни до пред манастир, те се надамо да ће сваком боравак код нас у лијепој успомени остати. Посвећење обавиће Његово Високопреосвештенство Господин АЕ. и Митрополит ђорђе Николајевић уз асистеацију многобројног свешгенства 15. августа на Велику Госпојину. Дарови светом манастиру примаће се на дан освећења, ако издаљни жели што послати може то учинити преко српске правослагне општине, или протопрезвитерског уреда у Бањојлуци. У нади да ће те се овом братском позиву одазвати јесмо У Крупи 26. јула 1889. С поштовањем Српска православна општина. У СГВАРИ ПРЕВОДА МАДАЧЕВЕЧОВЕКОБЕ ТРАГЕДИЈЕ. Нека је на знање да сам у превађању ово* га дела одмакао нреко ноловнне, н тако би се кљнга могла почети штампати за месец дана. Досад се пријавило неколико стотина предбројника, али то још није довољно да књигу без своје штете издам. Но са више страна ми је јављено да се претплата купи. Оних, који желе да се ова књига и латиницом изда пријавило се до сада двојица. Ко књигу ову имати жели молим га, да ми се што пре јави, како би се према томе знао равнати. Јављам и то, да ћу по жељи, која ми је изражена са више страна, уз кљигјг шгамиати и имена предбројника. У Еаменици на Преображење 1889. Змајован Јовановић.

Још се могу добити сви бројеви г Стармалог ,< од почетка до данас. ""Зђ!