Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1889. 205

Из Париза. Неко је од свог пријатеља који је отпутовао у Париз добио писмо, из кога вадимо и ових неколЈко редака: ж Био сам у Одеону, где је Сара Бернардова играла главну улогу у једаом новом комаду. Имао сам врло добар доглед, ал Сару ипак нисам могао видети, сад је већ тако омршавила."

Грозна клетва. Слушао сам једном прија Кају, како части своју другу, прија Нају. Ту вам је било почасних титула, да би и сам лудифер морао казати : евала ! И овака си, и онака си! . . . И овако ти било, и онако ти било! ... Али кад прија Каја узвикну: „та ббна друго дружила се с кугом ; та да бог да, и свети Никола: сго година јадовала, сто година гладовалаИ " — умуче јадна Наја и не рече више ни беле. Причуо Др. Казбулбуц.

XV. Ал је лепа. ал је красна та „Апсказу и1сга" кад се сетим те лепоте срде јаче куца. Није шала, двор до двора све лепши и већи, е, замерке овде нема то се мора рећи. Једно само желео бих кад би могло бвпви, а ту жељу ни пред Тисом ево нећу крити: Да тим шором не пролазе сиротани Јадни, који-но су триста дана у години гладни. Да не паре своје очи на овоме сјају, они, којим за порезу и јастук продају. XVI. И крај тебе прошао сам, дворано великаша, у којој се доста пута скува каква врела каша, коју народ не поднаша. Али каткад уђе враг и ђаво у сокачке пролеташе, прозоре ти полупају, узнемире великаше, — 1 то је можда због те каше. XVII. „Блоксбад." У блоксбаду купао сам старе кости, па му велим: фала лепо ! Бог да прости! Још да ниси тамо, где си, твоје среће! гостију би увек било пуне вреће! Ал' на жалост далеко си У том крају, па те многи болесници и не знају,

ПЕШТАНСКЕ БУДИМЛИЈАДЕ.

а ко знаде, тај се опет ратосиља, јер до тебе, док се стигне триста миља! ! Нема поште, телеграфа, У твом крају, док у мраку ти једини, сви у сјају, саобраћај до тебе је, до зла бога, а погрешка, ди ли лежи, и до кога? ■до тебе је веруј мени само стало! Реци коју! . . Ногом лупни, само Мало! Да се сете та господа с' оне стране да аорезу твоме ваљда нема мане ? ?! XVIII. 0 п е р а. Да дивне зграде, да лепа кроја мили боже мој, кол'ко ј' злата утрошено у опери тој! И ко уђе у просторе тог музичног храма тога срце обузима хармонија сама. Хармонија реч је лепа, она много значи, у њој су се извеџбали плаћени певачи. Камо среће да овака хармонија спаја свеколике народности овог завичаја. XIX. Пред синагогом. Благодаран народ Ијудејски госпоцки је окитио тебе, а с' тим фалу одао је Богу и скинуо дужност је са себе. Него треба, да још већу диже Богомољу на све четир стране,

та Пешта је „елдорадо" прави за синове ове „изабране." Куд год крочиш, нагазићеш одма на потомка мојсијевог рода, ту је за њи мајдан пунан среће ту ]е за њи по најбоља згода. Што је боље, све се.у њих стекло, гди је новац ту Еврејин влада; а остали народи су туде кад се трпи, мучи, стење, страда! XX. У Св. Андреји. Иовукла ме жеља давно, да посетим ово место, Што у нашем роду милом, спомиње се тако често. Поклоних се седом оцу целивах му десну руку, а мисли се, по грудима мојим к'о да клипка вуку. Сад се сетим старих дана, сад ми „јуче" на ум паде, шта да рекнем, шта да мислим, у бригу ме неку даде. .. Видох цркву, коју муња са небесна виса згоди.. .. Једна жалост другу носи! а грех црни грехом роди!! XXI. „Петефи." , Споменик сам видео ти, див-песниче српске крви; у ком си се јату нашо у томе си био први, За слободом пошао си, пошао си у бој живо, „Ох ево је, ево ту је!" ти си млађан тако снив'о. Слобода је Србу мила, али има чудна крила, ох она је тебе млада, тебе — и нас — преварила. Др- Казбулбуц.