Starmali

206 „СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1889.

Нека буде и овој пријатности крај, I. Ја ћу бар пазити, да са мојим приметбама ви самим тоном њиховим не дам повода даљем напрецању. Као што је у прошлом броју речено, добили смо од г. др. Млад. Јојкића писмо, које би нарочито ради излишне дужине аегове, имали право и не штампати у нашем малом листу, у толико више што др. М. Ј. вели, да „Стармалог" више за његову породиду нема на свету, ег§о неће моћи ни чути шта ћу му у „Стармалом" одговорити. Но кад сам «е већ, молећи публику за опроштење, одлучио, да то писмо у целини штампам, није у реду да га пустим без икакве приметбе. Ево Јојкићева писма: „— Баш огледало времена Славном уредништву Стармалог! Ни у сну сниб нисам, да ће моје писмо, којим Уредништво Стармалог умол>авам, да ми лист више не шаље, јавности угледати; јер сам му ја сасвим приватан карактер наменио. Но кад је др. Ј. Јовановић, после дугог обрачунавања са самим собом, писмо са својим рефлексијама на јавност дао — с лравом или не, то је друго питање —• ставио ме је у тај немио положај да и ја, кои сам се принципално са свију линија јавног живота повукао и своје време ли мом позиву и васпитању моје породице иосветио, са неколико речи на јавност изићи морам. Колико су ми посл^ви допуштали, пратио сам у последње време, као и дотле, рад Стармалог и више сам пута у пему Чудновати ствари нашао, с којима се слагати нисам могао." (То сигурно још није био отров, — отров је тек у 23. бр. избио. Ј. Ј.1 „Кад сам у 23. бр. његовом „Чујете ли !" прочитао, не могох на ино већ написах оно кобно иисмо." (Др. Јојк. јамачно није читао 96. бр. „Браника", па је мислио да „Стармали" алармира живе и мртве апострофирајући их са речима: „ Чујете ли /" а није схватио да је то иронија на опог дописника „Враниковог", који је потресао пепео и Саве Текелије и Натошевића и другик покојника, да вм се тужи против њему непоиољног и:;бора новосадске учитељвце.) „Бре свега рећи морам, да је концепција тога писма" <зар само концепција? Ј. Ј.) „сасвим спонтана и да вико на њу утицао није. Само сам већ готово писмо, звања ради, једпом пријатељу прочитао и одмах га на пошту предао." (А тај пријатељ, наравно, није тога ради таки партајску конференцију сазвао, него је по својем положају у партији ћутећи олај поступак одобрио. Он то може; и са мојим је једним питањем самовласно учинио да то питање и понуда пред партијску конференцију и не взиђе.) Како је мене Уредник Стармалог стога са „Бранико вачком Странком" у свезу довео, то је загонетка коју ваљда само он одгоненути може.' (А зар сам ја друго што тврдио него што и сам др. Јојкић признаје, т. ј. да његово „кобно" писмо није без знања и ако не целе партије, а оно бар по неког члана њеног мени отправљено. [Са Заставашима др. Јојкић не стоји тако да би им своја писма пожазивао]. А што се у Н. Саду више говори, то није моја вривица. Ј. Ј ) »Зар ме Др. Ј. Јовановић тако мало нознаје, да је и помислити могао е ћу ја васпитање моје деце предметом разлагања какве политичке странке учидити?" (Одкуд је др. Јојкић сад наједаред ва вастштање своје деце дошао, то је тек права „загонетка, коју ваљда само он одгоненути може". Ј. Ј.). — Аутократа у мојој породици, негујем и васпитавам своју децу онако. како желим и држим, да ће ваљани и узорити људи бити. кои ће све своје умне и душевне снаге у племенитом правцу разввти, па род свој љубећи. временом онај положај што вм опредељен буде, са свим испунити моћи." (Признајем да је то сваке нохвале достојно. Ј. Ј.) „Ето за то и одбијам за рана све, што би их окужити могло, долази.то оно ма с које стране." (Овде морам помислити, да је др. Јојкић хтео мој „Невен" од своје деце да одбије, па се збунио и олбио „Стармали", — јер ваљда тек ни он не мисли да се хуморжтички листови за децу пишу. Ј. Ј ) „Пема ту ни-

кога, кои би се у ову моју светињу мешати смео, а вајмање политика или каква политичка стравка. — Ал молим вас каква је то : Браниковачка странка?" (А шта се то тич& дра Јојкића, кад (е привцспијално повукао са свију лииија јавног живота ? Ј. Ј.) „Јест! „Отров" и „неморал", то су крупне речи. — За што сам ја одказно писмо мотивирао, за што сам га тако мотивирао ? (Е сад ћемо чути могивацију мотивације, премда „Браник" у своме 106. бр. налази да је отказно писмо Јојкићево са речима „отров" в „неморал" довољпо мотивирано било. Ј. Ј ) „Мој од вајкада пријатељеви одношај према Др. Ј. Јовановићу, кога сам у сваком погледу ценио и поштовао", (зећг тегђтДИсћ ! Ј. ј.) „није допуштао, да уредвиштву једнога листа, коме је он на челу, немотивирано писмо пошљем". (Даклем „отров" и „неморал" потекао је из пријатељеког одношаја, цењења и поштовања; а јао тужан, какво би име заслужио „Стармали" да ме је др. јојк , мрзио и презирао !! Ј. Ј.) — „У дуготрајном животу пак искусио сам да криви — лажни — појмови и неморал — а он ее на кривим појмовима оснива — највише патње и несреће појединцу па и целом људском друштву наноси. — Шта више знам и могао би поименце тушта примера навести, како су многе наше пре тога ваљане породице, чим се криви појмови, н. пр. социалистички отров, у њих увукли, суноврат пропале и сасвим се раскопале " (Што лепо, лепо, ал што дугачко дугачко. Ј. Ј.) „Мислим, да ћу са Дром Ј. Јозановићем у том погледу једног мјења бити кад речем да задаћа одличног хумористично-сатиричног лигга у том стои, да се над свима мајушним размирицама, личним или полигичним, високо уздигне и са те недоегижне висине оштрим швигаром своје сатире и исмеха" (тај би швигар морао здраво дугачак бити према недостижној висини. Ј. Ј.) само друштву шкодљиве личне мане и намере дохваћа." (А. ја већ помислих да задаћа таког листа у томе сгоји да пише тако, како се дру Јојкићу допада. — Међу тим и узвисити се над л и ч н и м раамирицама, и шибати л и ч н е маве и намере, врло би благодаран био дру Јојкићу, кад би ме научио како се то може, или кад би ми само један такав хум,сат. лист па кругу земном показао, само мустре ради. Ј. Ј:) — „Па како се Стармали у томе погледу владао ? Кад се у 1 6. бр. Браника један Човек, што лично ни у ком погледу заинтересован није, — а не као што Стармали вели, брат неизбране учитељице" — (Опет др. Јојкић више зна него они, који се нису повукли са свију линија јавн. живота. Мени је мило ако онаЈ чланак није писаа г. Миловановић, још би ми милије било, кад би се доказало да тај чланак није нико написао, већ да га је наш дописник снио, ја би таки молио за опроштење свакога, који је од тог „отрова" окусио. То би био сигуран антидот. ј Ј.) — ,.па кад се један Човек дигне да у најплеменитијој намери, жаром свога најбољег осведочења несретни и убитачни рад неколицине дођидиша сузбије, доказујући најјаснијим разлозима, да не ваља штораде, — онда Стармали устаје да те гадове дражи — па у недостатку разлога фикцији, извртању, кривим појмовима прибегава." (На ово би се човек могао и слатко и горко васмејатв Мећу тим познато је да онај чланак у 90 бр „Браника" нису одобравали мвоги увиђавнији људи, који стоје врло близу „Бранику-. А ко каже да „Стармали" није ово злоеретно кавжење увек церхоресцирао, већ да је раздражену браћу још већма „дражио",. тај дрско истини у очи пљује. Ј. Ј.). „Одбор школски закључује и предлгже, да се најбоље квалификоване конкуренткиње за учитељицу бирају, а „Стармали вели: Није то тако људи! — Не вреди ту сведочба учитеља, који су за три године своје ђаке у главу нознали ништа, бирајте ону, за којом Клисани и клисанека деца нлачу — о фикцијо 1 — то су најмеродавнији фактори што квалификацију учитељке нресудити могу." (Шта на то да кажем ?! Сирома сам човек, ал онога чаеа положићу 20 фор. на новосадску сиротињу, чим ми