Starmladi

Стр. 122.

Бр. 15 и 16.

„Хотел Јелисавета": Цветко ФртуниЂ, „новинар", Беч. „Хотел Мајер": Никола МарковиЂ-Надрљан, „новинар", Будимпешта. Др. Жирко Кости^, јавни — из Загреба. Одпутввали „иоввнар". Јаша Кошутов — „новинар", у Будимпешту. Лвтономни адпокати. Др. Оос: Чујете колега, данас ми је на расправи нешто се десило — што у животу још никада нисам доживео. Др. Мушица: Ваљда сте добили процес?

Разно дејство. Ири дворском ручку дивио се стари Врангел лепим и њежним ручицама једне принцесе, која је до њега седела. — Све зависи од неговања коже — рече она — ја носим непрекидно рукавице од јеленске коже. — Чудновато. И ја носим увек јеленске чакшире, па ипак ми столица изгледа као треница! — рече Врангел.

Разговор с ђодоогенцидоа. — Из позоришног одсека. Стармлади: Дошао сам да вас интервјуишем г. г. хомогенци у ствари ваше оставке на чланству у одсеку позоришног одбора. Хомогенци: Хе, штаћемо несрећа и ваша и наша... Стармлади: Знате да сте сво Српство у црно завили?.. Зашто сте нас тако уцвилили? Хомогенци: Ваљда је тако суђено било... Божија воља. Стармлади: Убили сте српску драму. Ко ће нам од сад писати драме српски Шекспиру? Ваљда онај други Др, Лаза. I. хомогенац: Какав други Др. Лаза. Зар постоји још какав Др. Лаза-драмописчц? Стармлади: Мислио сам на оног књижевну пропалицу — Др. Лазу Костића — лептира. I. хомогенац: Ах, тог јадника.

Стармлади: Ах, па како ћемо сад без српске драме и драмописца! I. хомогенац: На жалост. Мораћете трати оперете, балет... Стармлади: Чујеш, вотирала је скуиштина у ту сврху 27 хиљада круна. Видите то вам је паметан предлог. II. хомогенац: Знате ја сам био у Бечу, па сам годину дана штудирао на који би начин могло срп. нар. позориште утуцкати оно мало капитала... док ми није та сретна мисао дошла с кратким сукњицама... Стармлади; За то је и г. директор Добриновић заузет. Он јако воли да шири I. хомогенац: Просвету... С т а р м л а д и : Да, да просвету .... просвету... Нисам могао одмах да се сетим. Да хтеб сам још и ово знати. Не због чега другог, него нросто из љубопитства. Зашто држите да би од Др. Мице Савића, проФесора бабе Јовановића, Миловановог и Живојновића који су књижевници бољи били у одбору инжињер Славнић Др. Шпирта, зубар, и Др. Емил Костић. П. хомогенац: Ево зашто. Нама је потребан књижеван план. А план може једино инжињер израдити. Друго имали смо на уму да повадимо зубе некојим млађим зубатим члановима — с тога смо бирали Др. Шпирту, зубара. Стармлади: Лепо, а зашто сте бирали Др. Емила Костића! П. хомогенац: Па забога због презимена Костић. Зар вам оно није гаранција за књижевност ! Стармлади: А да! Дакле што рекао „Браник" чега смо се бојали нисмо се убојали.... Плачи Српска талијо, твоји великани су ти окренули леђа... Што потону сунце јарко, Што остави нас сироте Гњавко! Ко ће од сад да нас гњави!.? Хомогенци: (уздахну): Ех,— шта ћемо. Стармлади: Веће жалости није доживела српска Талија. све од оставке начелника Лазе Станојевића... а ево сад опет изгубисмо имењака! А плачи српска музо, Куку, ко их је уз'о! I. хомогенац: Али утешите се пријатељу, ви знате да ми с људима несношљиве нарави неможемо — а сав свет зна да од нас двоје ваљда у свету нема сношљивијих и хомогенијих —- елемената. II. хомогенац: Могли су на мом месту узети Бошка Петровића... И он има залуге... и његове драме пропадају ... Стармлади: Хе шта ћете.,. кад ја свет покварен, па волије у позоришни књижеван одбор бирати књижевнике, него инжињере, зубаре и лекаре... ту онда може само главом о зид ко у читаоници — или да се већини покорите. Хомогенци: Јок, волијемо главом о зид! (Затрче се и туп — главом о зид.)