Starmladi

Стр. 138.

СТАРМЛАДИ

Бр. 17. и 18.

Из „Заставе" — и данашња криза или: Је су ли радикали издајице? - Нека на то питање одговоре овде прештампави верно од речи до речи оригиаални допиеи у „Заетави". —

(Радикапима у пажњу — из ког ће и сами моћи видети како је „Застава" миспипа о Кошуту пре но што је срамно издала Српство и завепа радикапе за Гопеш ппанину.)

Број 137.

Број 137. мале „Заставе", датиран: у суботу 11. јуна 1905. год. пише ово: У Новом Саду, у суботу II. јуна 1905. Година XI.

Лоједини јутарњи бројеви етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДВЕ РАДИКАЛНЕ СГРАНКЕ.

Поједини јутарњи бројеви стају 2 потуре.

(Јутарњи лист.)

ИЗДАЊЕ:„РАД4" ДЕОНИАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ

Кошутовци у Великом Бечкереку. Вел. Бечкерек, 8. јуна 1905. Проглас, који смо издали на овдашње Србе грађане у очи доласка Фрање Кошута и гроФа Аиоњија овде, да не учес твују ири дочеку истих, уродио је сјајним резултатом Од Срба ваљда ни неторо није било на збору. Којом срећом, да се овако свесни своје народносне дужности можемо показати свугде и свагда, а показало се, да се све може само кад се хоће. Број 133. мале „Заставе", датиран: у недељу 5. јуна 1905. ово оише : „Срби бечкеречани према Кошутовцима '. „Сваког дана све је јасније, да би Кошутовци, нарочито ако би само дошли на владу, још жешће терали узалудни посао помађаривања, па ће им Берзевицијев предлог о школама бити мали. С тога Срби бечкеречани издадоше проглас народу да ни један Србин, ни из радозналости не оде на дочек Кошуту и Апоњију. (Тај смо проглас добили и штампали га у 124 ом вечерњем броју „Заставе". Прим. ур. ,,3.") Не треба ни да вам пишем да су око спреме за дочек Кошуту и Апоњију најревноснији овдашњи Чивуги, који су до јуче били уз Тису. Уверен сам да томе д >чеку Срби неће ни из радозналости учествовати, јер им није тамо место. . Број 136. мала „Застава" датиран 10. јуна 1905. пише: Кошутовци у Великом Бечкереку. „Од Срба Бечкеречана како при дочеку, тако и при збору не беше а ма ни једнога, што је јако изненадило све иноверце без разлике. Нарочито су овим били

изненађени овдашњи Кошутовци, који се јавно унаиред хвалисаше, да ће при дочеку бити до 100 Срба коњаника и 50 окићених српских кола. Срби Бечкеречани држали се овом приликом српски, како ваља и треба и показаше, да су свесни своје српске свети. Јер чим су овдашњи Кошутовци истакли своје грдне, велике позиве за дочек Фрање Кошута и гроФа Апоњија и за збор — одмах су овдашњи Срби грађари дали штампати проглас (види 124. број „Заставе" отштампано) у којем су опоменути сви Срби и Српкиње, да нико тамо ни из радо зналости не оде. Овај проглас је једнодушно 0Д СВИЈу овдашњих Срба и Српкиња српски прихваћен И ОДржан био. Морам овде приметити, дајеовомприликом и овдашња „стара гарда" (браниклије) у души усвојили проглас млађих људи (раликала) па међу својим порадила и допринела, да се тако дивно и величанствено српска свест одржала.*) У истом броју 136ом при крају вели: „ПГто Апоњи јавно прети, да чим Мађари постигну, да постану господари и према горе као и доле — одмах ће у Угарској нестати народности. Ово Србине, добро запамти, да знаш какав колач ти желе Кошутовци умесити". ■» Је л' те да ово некадање писање „Заставино" — Пре но што су прешли у Кошутов табор, данас пасује једино за наш шаљиви лист. За то га и доносимо — века се бар телићи у овом њиховом огледалу виде — и сами себи смеју, како их Јаша за улар („Застава") води.

*) Данао браниклије ниср родољуби — за то што еу ее радикали елизали с Кошутом. — Пр. ур. „Ст."