Starmladi

Вр. 2.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 13

Театралија. Глумачке подвале. Са Виљемом Б е к о м, чувеним иевачем, баритонистом, који је у иноземство „емигрирао" десио се једаред овакав случај. Уметници мађарске опере једном су читаву заверу склоиили иротиву Бека. Уверили су га да је изгубио глас. Наравно да то није тако лако ишло, али расположени уметници, на тој проби нису скоро друго радили, него мајсторисали, да шала што боље упали. Ваља знати пре свега, да је Виљем Бек, на свету ваљда један од највреднијих и најсавеснијих певача. Већ и на проби, он по могућству тако игра и пева, као у вече на представи. И еиоменуте иробе дакле, није жалио гласа и нуним гласом је своју улогу певао. На једанпут му коровођа Алберт Метц из орчестра рече: — ПГта је то, драги Беку, зашто ви маркирате? Бек се разрогачи, и онда је једно четврт сата удешавао грло и при идућој сцени је још пунијим гласом иевао. После сцене стуни на нозорницу Рихард Корнаји. — Чујеш, Виљеме — рече озбиљним лицем другу, шта је данас с тобом "? Што маркираш? Бек побледи. Пожури у своју гардеробу, попије ио боце селтерске воде, невао је скале, трилирао и онда се вратио на нозорницу,а кад је дошла његова сцена, тако је иуштао гласове, да је скоро све тресла се нозорница. Онда је иза једних кулиса изашао Карло Буријан. — Мали лукавче, рече смејући се и прстом претећи на Бека — наравно, наравно, за пештанску оиеру већ више не певате, него штедите глас за паришку публику. Век је био утучен. Пребледивши као смрт клецајућим и батргајућим корацима одвукао се у партер право управнику Месарошу. — Госиодине директоре, госп. директоре нромуца — како вам се допада моје невање ? — Врло добро, драги госи. Беку, јако сам задевољан ! Само то не могу да разумем зашто сте^се тако ужасно дерали? Та на нроби смо само — а не представи! *• Мађарска чувена глумица Клара Кири гостовала је у једном позоришту у провинцији. Дошло је и последње вече гостовања, које је за директора најнепријатније: предаја хонорара.

Срачунао је да равних 900 Форината ирипада уметницн за гостовање. Директор се лукаво насмеши: — Хм! А да сс не бн дала која пара откинути? Та божанствена Клара имајдибри срце. Позове^тајника и рече му: — Чујете, господине тајниче, идите у гардеробу код Киријеве, ставите јој па срцо, ко зна, можда ће попустити 100 Форината од хонорара. Изнесите јој слику беде путујућих позоришта и т. д. Та ви ме већ разумете. Тајник се'уиути Киријевој, али уз пут се предомисли. Није осећао у себи дово.ђно снаге за ту улогу. Али на срећу његову пађе се са комичарем^дружине. — Чујеш, хоћеш 10 Форината за два минута да зарадиш? — Ма и двацесет за четир минута! Кога да убијем? — Иди у гардеробу код Киријеве, иа гледај да јој 100 Форинти од хонорара одчупаш у име директорово. Ти ћеш од тих 100 Форнпата додобити десет. — Гилт ! Комичар уђе у гардеробу, стави сс у нозитуру говорникаЈи овако је ослови: — Врло иоштована уметнице ! Госнодин директорГ .ми| је§јобећао десетицу, ако од вашег хонорара скинем сто Форинти. Десет Форинти је много за једног сиротог комичара, који познаје радости живота. Али ако ми дате 20 Форинти, нећу ништа скидати од хонорара! И Клара Киријева — која је одлична глумица, али лош трговац — још се радовала тој доброј трговини!

ДомаЈче вести. „Слобода", „Нова Слобода" и „Н ајновија Слобода" тако се због иревелике С л о б о д е о~штамии — зове социјални нов лист — који ето хоће о слободи у Угарској да сања на три начина. ■34Познати болесник „С р и. Т р г. У д р у ж е њ е", после дужег и тешког боловпња — испустило је своју^ нанаћену" душу. Љега онлакује Лаза Милошев, са проФееори „сирочади", коју у „Удружењу" губе — краву музару.

Горак шеИер. (Нове реченице, којима ее "акционари , : Срп Тргов. Удружења" еа ј правним"одбором поздрављају) — Јесу ли и теби цедили восак? — Пошто је жути пасуљ ? — Шта кошта ока шл,ива? — Ког ће ми „ј а р ц а" — нлави камен ? ■Х Милошева омиљена узреч*ца: — Коњ има четир ноге, па и он погрсши!