Starmladi
Г>|>. 7
8.
СТАРМЈ1АДИ —
Стр. 59
Сигурна дома^ица. Да-га: пооле венчааа.
Муж: Драга Љубице, зар каиа за доручак још није готова, то је ве]1 ево два сахата од г»а1Го чекам на доручак! Жена: Љубезни Милане, и ја сама не знам узрока, зашто неће зрна од ка®е да омекшају, ево в» ћ чптав сат како се кувају.
Београд — Беч. Краљ Петар ћс сад у Париз, & уз нут ће и у Вечу, Да с' опрости с Еренталом посстити тетку, течу ! Време му је тако дошло, Беч—Веоград, в.п.да знају ! Ал' ће за то с обе стране силне вашке да залају! Вашка Ђема.
Нова трбушари ... 0 Духови, веле, Сабор се отв а р а, А саборски одбор Још нам се одмара! „Људи смо од рада, . 1»уди с р б о б р а н ц и !" А кад тамо они Нови т р б о б р а н ц н !
§■
Добро су схаатили ... Нре неки дан глсдам дсцу ка-
ко се играЈу „оца" и „матере'. На једаниут чујем, како „мати" каже „оцу" : „И зиаш шта?" Да се играмо недел.е, иа да је вече — а ти досао куцп нијан! Дрда-
ЈИајновија велеиздаја. — Краљ Петар у Новом Саду. По Новоме Саду се недавпо зуцкало, како су ту из Пеште „титкошп" — и нешто већ недељама трагају и њугне.... Сваки даи сп пх могао впдетн, како дочекују н нспраћају свакп воз. Напослетку је билајавна тајна да у Нови Сад долазн краљ Петар. И занста па дан пре, ио што ће краљ Петар у Новн Сад доћн, почеле се, рећн јавно, објаве разносптп п даватн особама, 'за које се држало да нх особа краља Петра занима. Алп узалуд је тајна иолнцпја кебала краља ТТетра па жељезнпчкој стаппцп — кал је он дошао другим путем. Кад је стигао у Нови Сад а он је причекао док се смркне... А чпм се је ухватио мрак, поче се Краљ Пегар иоказнвати с-вету.... — А полпцпја... ? — Та, то је баш оно, тпто се ои на очпглед полнцнје показгшао а поред свег тог му није ништа могла! Како то? — Тако лепо! — Па где је управо впдела полиција краља Петра, кад му нпје нпшта могла...? — У „Аполо" бноскону, брате!
Послушан учитељ. Пои Ј . . . . се журио да оде игго пре иа свечарство. За то 1>е гукпути учитељу : „Дед да свршпмо елуншу, ал само што к р а ћ е." Служба јс овако ншла: Поп Ј. . . . (журно): „Благослоиеио царство оца п сппа н еијатога духа и т. д." У читс.ђ са слаткопјејанијем одмах : „Буди имја госиодмј С, благословено од пип.е ..." Пона из олтара сав усплахпрен : „Зар тако учо, наонако?" Учнтељ: „Па ја краће не зпам!" Рен. Прође пеки гоеподпп београдском ппјацом, а једна га ппл.чрпца ослоип : „Куппте, господнпе, репа, вндптс како је крупан н прав." — Каква мн је жсна, пе треба мп нп
репа, — одговори евојим путем,
ЈОЈ ГОСПОДИП, II ОДС