Statistika : stenografske beleške

бшкпп ео методама аа уварђиваво уаротавх веаа појава ждЈје дроучавају. тако посфоЈв метода дифереш|жрања вад се на пр. упоређуЈу вод неже појаве, на пр. смртности ш криss№кх деда обедежЈа, рвдимр »уди, к хене, гмућми и оиротнж ва|ош дотичееж обелажЈа, можемо та обележја ожатр&тж као каузадне чжнжоде. Друга мотоде Џ метода Јвдноврекенжх пром^«5». Код а@ ое не упоређујр оамо две вреднооти, на пр. омртноот пожовз шш твшв а, @® ш§л&т упоређеаа зд жжтаве жнзо »е отупњева, рецимо, годана отарости, величнни прихода| д. тамо Је могЈће добите такве отупњеве,( дакде не код полова или познва)* Овда узжмамо један стар кваштитжтивни низ група разнах етунњеза, ма пр* шз година отарооти даде&ених у групе сд 0-sб-10 # 11-1$ н.т.д* мди аз шошнжх сгааа ттл 10000 дзш* ©д 10000 - 30000 к т«д., ж ходзтујепр коЈл броЈли жвжосж појаве ■ кеЈом о® бажшЈр одговарајЈ оо-Дедхнхх грудама низа. Еа пр. ухоре* ■ађуЈеко * жоштуЈемо %оЈевФ охрзнхх сдучајева коЈж падају ка ло» Једае дорне групе отарооти. Ако при овоме пржмеишо да са омр? вое?( ждж нека пздшаsраsа ноЈава) мока прека поједхззм роуоджооно гругшжа дохпкег жжза* то ананн да поотоЈн жз" в©сна узрочна веза жзмеђу дошчног стварда - квантнтативног нгза, на пр. го,ден@ староотн s х ноохатрвдо псЈаве, на гф« омртј шотлг. Ожде оу могућне две вроте ЕОредаиаДе (односно завхоноств) ' аозитиша. ш пр* што јв већа отароот тоја већа в ввроватноћа Јшшџаш жјш шо је већа општина већи је х бро;ј отрак&ца у кеЈ; вдв може бжтж иегативна коредациЛа. н« пр* што је веће жмовно етаае, то је маап број дец© н т«д* I ,-ч Код ове методе може се узети у обзир иото тако и географски и врененоки моменат« На жр. обд&оти у којшса је ве“ | . ■ ■ ■■■-■: : -'''- • ■-■*■■■ ' ће благостаље, показују м&ни број деце ш мању омртност. Ихи код у току времена вооматрамо крфање цена, вкдимо да хто оу »ш '■ " -Г • '•■ -■' ' “' “ ' '■ " ( > ' ■ ■■■••■' ■ '

94