Statistika : stenografske beleške

декв, ве&а ј@ ш број шоел&ват или деликата иротиз имовте, или је шшк број бракова, ж т*д*. Из озега овога азложешг мохе оз жзвеотнтж оледаћиоакључак« Статиотичке правилнооти и шшожштоотш ниоу законк у пра* вом омиолу, као на пр* природЈШ .закони, ксји важе за оза сжуч&јвзо без изузотка* Отатисткчке иравнлности уошго на важа за лоједине олучајеве, већ су оамо |вероватно п просечна вредвосхи-за дотичне** маое пооматранжх олучајева® Кад на пр* отатнотика каже да је уј" Ји ' . зшвот људж краћи иего жена, то не значж да озж људк умру мл&ђж него хеве, воћ значк да жене хЕрооечно.дожвзљујУ већу старост* Отатиотичке правиднооти ж тнхови бројнн жсразм оу узек резуд4 татц Охштжх уарока 'док у шјединш ковкретвии сдучаЈевииа могу „ннЧ джвидуадки уаропн да доведу до на јразЕбзровијих поотупата одоптжег д оредаег тжпа^у. Затвв треб.ч имати иа оу отатиодгаее вр&шлкости релативног карактвра, тако да ое. Шошју у току зремеиа ж кбд разних аарода и држава« После доеадашзжж општих изцага&а које оа могу наевати опжтшм твориоким дедом отатиотике, дошжћ 6ш: на ред ибд&гаља по јелшшх врота отатиотиие, шир . отатиотика отанованштва. Рде би дошао шпис отанозништва, затшд отатиотива отановиизтва са рађаљем векчашма и уиираата к&о и иоезвавалеи ж дооввавааш от&новника. -ба. овнм би.доило едравотвена отатиотика д па морална отатиотитса која обузваха кривичну отатиотшку, оамоубиства, разводе бракова, ваибрачна рођења» проотитудију, алкохолизам. 3& овим отатиотика образовааа ж политичка отатиотика и најзад врло важнау прЕЈр&га отатиотика која обухвата (пољонривредну отатиотику,/отатиотику позива,, отатиотику приврвдног оаобраћаја, добара, отатиотику рада, финанснјоку отатистику и т.д* Овим наведешш вротама отаиистике може ое наћи иацрпних обавеитеља у одличноме делу доктора Фпанца Хихека: