Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

Стевана Стратимировића план 9

познијим религиозним заносом императора и да остаје отворено питање, да ли је ова поновно задобијена побожност императора (била кориснија од душевног настројења младићских година ве-ликог кнеза). -

Од свију наставника Александра ! једини се Самборски старао, да ослаби утицај Лахарпа. Здравим зачетцима, што их је он са великим напрезањем и борбом, посред оноликих и силних противуречних утицаја, успео улити своме ученику, треба приписати оно религиозно и национално пренуће Александра [у време страдања због Наполеонове најезде на Русију године 1812. које га до краја живота није више остављало. Тим добрим зачетцима треба приписати, што је сам цар о себи могао признати, да се слагао са Лахарпом у свему, осим религије).

Потребно је било казати ово о васпитању Александра 1, да би могли боље разумети колебљиво држање његово према Стратимировићевом предлогу, устанку и нашем народу у опште. Тако исто морали смо се оволико забавити и око угледног и утицајног учитеља његовог Самборског, да би потпуније схва-_ тили и озбиљност онога, што је овај међу нама и за наш народ радио.

Такође ученица његова, шеснаестогодишња кћи императора Павла Петровића, а сестра доцнијег императора Александра |, велика кнегиња Александра Павловна, удата је 1799. године за ерц-херцега аустријског Јосифа, палатина угарског, С правом, да остане у својој православној вери. Овај је брак закључен с политичким смеровима и према угарском и према српском народу. Зато је император Павле и одредио израђеног у свему протојереја Андреју Самборског за домаћег свештеника и духовника своје кћери, подаривши му том приликом, поред дотадашњих одликовања, и орден св. Ане првог степена. Узимање ва овај посао 67-мо годишњег старца, који је век провео у Енглеској и око царског двора, у друштву дипломације на страни и првих државника у земљи, најречитије говори о по„литичким мотивима овакве удаје велике кнегиње и о озбиљности мисије Самборског поред ње.

Александра Павловна проживела је у браку свега 15 ме-

85) Н. К. Шилвдерљ — Императорљ Александрљ Первми, его жизнњ и царствованје, т. |, С. Петербургљ 1897., 43.—44.

8) А. И. Михаћловек— Данилевскт — Полнсе Собранге Сочинени, (С. Петербургљ, 1849., УП, стр. 347.