Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

10 — _ Прот. Ст. М. Димитријевић сеци. Њено руско порекло и високи положај у свету, с једне стране, доброћудност, приступачност, кроткост, ласкаво опхођење са свима и миловидност, с друге стране, одмах су обратили на њу општу пажњу у Угарској, нарочито православног њеног насеља, и донели су јој општу љубав, која као да јен била главни узрок кињења од стране виших аустријских крутова, па и њене ране смрти. Кроз цео ХУШ век аустријска дипломација је чинила сметње Србима у односима њиховим са Русима, а још при Петру Великом руски посланик у Бечу пише својој влади 17. марта 1707. године, да се цесареви министри никако не саглашавају на позив руске војске у Седмоградску земљу ради умирења Угра, јер се цар руски може утврдити. у Угарској, ослањајући се на православне Србе, који тамо живе). И сада су се проносили гласови, да је неизмерна преданост маџарског племства према палатини изазвала на бечком двору бојазан, да се не би, уз учешће моћне Русије у судби _ своје велике кнегиње, супруге угарског палатина, Угарска оделила од Аустрије и постала засебна краљевина“), и да су огорчења, што их је палатина у том погледу претрпела, пореметила њено здравље и напослетку је пре времена у гроб свела). Умрла је 4./16. марта 1801. године. Поред свега нежног и брижљивог поступања према руској великој кнегињи њеног супруга палатина Јосифа, околина двора и у Будимпешти и у Бечу тајним интригама вршила је тортуру над њом и док је била здрава, а нарочито кад се разболела.

Католичко духовништво се на све начине старало, да супругу палатина преведе у унију, па јој је пре доласка њеног удесило у двору и цркву у католичком виду и обреду, и поверило је старању познатог ренегата, епископа будимског, Грка. Дионисија. То је онај митрополит београдски (1784. —1791.) Дионисије Поповић, Пападопулос, Папазоглу, како му је кад. требало, који је за време треће окупације аустријске једног дела Србије играо недостојну улогу агента и шпиуна њиховог у Београду. Кад су се и онда аустријанци спремали да повуку,

ђ.0. М. Соловљенљ — Истори Россји, второе издане, кн. третђа, т. ХУМ, 1435.

2) Мало пре тога, у 1795. години, откривена је била завера у таквом циљу.

3) Ив Сочиненћ Державина, 2. акад. изд. П, стр. 368.—8371. — Трудње К!евскон Дух. Акад. 1896., декембрђ, стр. 487.—488.