Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

Сви су сада друго, а друго су били: Њих нестаје просто, без шума, и редом. __ Све је то прошло. Слобода нам ћути

У ланцима црним садашњости тупе; Радост живота, спарушена, жути, И промичу дани младости нам скупе.

Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени,

С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.

Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања,

Болесна, кратка, трагична и јака.

Све је сад друго. Моја драга спава Као скелет бели прекрштених руку, У покрову вечном мртвог заборава, Мирно, под плочом коју бурно туку

Пролетњи ветри и јесење кише...

Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало.

ж

Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи Сећањг свих дана и прошла лепота;

Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плаве, —

Звезде свих снова прошлости се јаве!