Stihovi / Sima Pandurović

ИСКУШЕЊА 125

И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, Последњи спомен, и тужан и драг,

_ На радост, срећу, што су једном били.

Навући ћу оклоп вечне мржње тад

И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагични бој

Што бесни, тутњи, комеша се сад;

Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена лије,

Где се задња, тешка, мрачна борба бије И Слобода где се с Тиранијом' рве.

У тој борби што се комеша и мења,

Уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога покољења,

Прокрчити пута победи Слободе,

Ил' с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача,

У пожару који беспоштедно ждере

Рушевине наших нада, наше вере!