Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ПО ЗВЕЗДАМА.

Године једне немирне и страсне

На овај свет сам, не знајући, пао. Ветар буне свуда дувао је зао

Уз покличе борбе и запевке гласне.

Провео сам много несношљивих дана, Кад је Младост била Идеалу друга, Очајање, отров свим сновима храна, А у души тиха, неизбежна туга.

Живео сам дуго, зловољно и ћутке, У једном добу без сна и врлине,

Где се тужно, тихо и кукавно гине, Где су људи ниски силници и лутке.

И данас је тако. Јер и сада неће Оштар ваздух ово доба да окупа, (ва празна срца на живот да креће, Ни победе време и к нама да ступа.

Мислим једног лета, бунтовног и бурног, Што ће, ипак, доћи после ове баре, Умрети, у доба када срца старе,

А облаци лете преко неба тмурног,

У доба среће за велика срца, У доба страха за злобне и мале, Под насилном смрћу порок када грца.

Прелудијум тако биће и Етаје.