Stihovi / Sima Pandurović

ДАНИ И НОЋИ 55

За тужан живот и жаљење веће. И бисер-дробни на крилима ноћи (Са јасних звезда падаше полако,

Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи;

А сетно небо нека нада реси:

Пре зоре треба стићи жељној мети, Пре него новог дана дође варка

И живот што ће себи нас узети.

- О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају. Па и бол ће проћи; (Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што ће доћи; Посмртна звона у даљини звоне,

А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било.

И крај већ ту је! Ноћ не диже крило И неће више дићи га над нама! (Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама...

Ту ће нам ући жеља и страст свака! (етно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака!

Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врелог

(0), куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа, као небо цело;

И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, спећу рану, На мртву душу кроз |утрењу росу.

У покрову је, хладна, мртва, бледа, | Дивна ко зраци помрлих идеја, Сва љубав моја у неликом Дану,