Stihovi / Sima Pandurović

62

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

СУДБИНА. --

Због дубоког немира моје душе

ја нисам своје уживао дане

У младости, ко ни сад, кад се гране Мог живота полако, тихо суше.

И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.

У пролеће свих нада, свију снова, У пролеће кад цвета прво цвеће, Глед:о сам да се један облак креће Увек над вртом младости и снова.

У љубави и срећи раног доба Мислио сам на мржњу овог света, У младости — на дане близу гроба, У радости на тугу старих лета.

Сад, кад је старост близу мога срца, Кад Е пада по сновима, коси, Моја ме мисо опет чудно носи Младости за којом душа тужно грца.

Некад је сенка старости падала

На моју младост, чисту срећу моју,

Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми старост тугу задала.

И зато, ваљда, увек волим дане

Кад облаци бели плавим небом плове