Stihovi / Sima Pandurović

ДАНИ И НОЋИ

И бацају сенке на долине ове Немира и суза; кад зелене гране

Љуљане ветром немиром прозборе

(0 таштини свију нада, свију моћи,

Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи;

Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети падом греха, насиља и глава.

Јер у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; јер са сваком буном осећам да треба 'Поћи с буном тешко рењенога срца.

И слутим судбину једног лепог дана, Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рана И немиром вечним — вечно да се смири