Stihovi / Sima Pandurović

ПОСМРТНЕ ПОЧАСТИ 69

ТРАГ ВРЕМЕНА.

(Саранио сам своју добру драгу

У дане што су ишчезли ко пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. (Саранио сам своју добру драгу,

_ А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани давно Без сени среће и без благе вере; А није знало пролеће љубавно

За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.

Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље Но смисо тајни живота и бића, Ја је сараних, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића, Дубоко, мрачно, несрећно и дубље.

(Саранио сам своју добру драгу:

У дане што су ишчезли ко пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара... Саранио сам своју добру драгу.