Stihovi / Sima Pandurović

ТАМНЕ ИСПОВЕСТИ

~.

ПОфРЕС-

Прошао ме страх од Бога давно,

Дах мирисни љубави и чежње,

Бол с пролећа — поспале су тежње Прошао ме страх од Бога давно.

Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и ороно. Дух, са телом, материји клоно. Мутне очи изнемогло гледе. -

Моју стару рану од живота, Видим, немар суверени лечи, Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота.

Хигијена несећења вида

Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи; Хигијена несепања вида.

Гледам да се свега мање. сећам, Да не жалим ни прошлост ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега мање сећам.

Још савести ветар неки, уздах

Мртвих — шта ли г — кроз мој живот прости Прође, каткад, ко језа кроз кости:

_ још савести ветар неки, уздах,

Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне близу Срца. Видим малу парализу, Знак последњи грознице живота.