Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: "стихови

За неколико тренутака пада И бива жут, и труо, и однесен.

Данас ме залуд стари ветар бије По лицу, да ме свега опомене, Да видим како све пролазно није И да ме сети све лепоте њене.

Залуд! ја нисам способан за таке Високе, дуге апстракције више; У срцу мом је тама једне раке, Очима мојим пустиња без кише._

Слутим празнину будућих времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих и јадних са њином лепотом.

Мом духу, као и мом телу, сада Груб додир само ствара радост неку; (ООсећам нешто тешко као клада

У души, неку одвратност далеку...

А говор душа и природне звуке

Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке

И дух, и сам се спасти већ не умем.

Мирно и чудно шуште старе орезе Тајну живота и судбину ума,

И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума,

Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном.

Мирно и чудно шуште старе брезе.