Što da se radi?

vlovna blijeda i uzbuđena ofrčala iz njegove sobe,

· — On je pošao ravno u svoju sobu; mirno je i polagano pretražio stol, Već je nekoliko dana očekivao nešto sličnoga, — raz8ovor ili pismo. Eto pisma bez adrese, no pečat je njezin, · Dabome, ona Sa je tražila, da Sa uništi, ili Sa je sad tek donijela u sobu, Ne, tražila je, pošto su papiri u neredu; no kako bi Sa mogla naći, kad je već i onda, kad da je donijela ovamo bila u tako uzbuđenom stanju, da je želeći sa baciti na stol, tako naglo i grčevito mahnula rukom, kao da se želi riješiti užarenog ugljevlja, te ga bacila na prozor iza stola. Nije gofovo ni nužno da pročita sadržaj mu je dobro poznat, no ipak mora pročitati, ____»Mili moj, nikada još nijesam bila tako čvrsto vezana uz tebe kao sada, Kad bih mogla „umrijeti za tebe! O, kako bih rado umrla, kad bih te fime mogla učiniti srećnim, Ali ja ne mogu živjeti bez njega. Ja vređam tebe mili moj, ja te ubijam, druže moj, no ja toga ne ću, Radim protiv svoje volje, Oprosti mi, ODpTrosii,«

Četvrt sata, a možda i više stajao Je Lopuhov pokraj stola i promatrao naslon stolice. lako je predvidjeo taj udarac, ipak da je bolilo. I ako je već unapred bilo određeno što će i kako će postupati, kad primi takovo pismo ili usklik, ipak se ne možeš odmah · sabrati, No napokon Je skupio snagu ı otišao u kuhinju k Maši,

| — Molim vas, Mašo, počekajte s objedom, dok vam ne kažem. Nije mi dobro pa moram uzeti lijek prije jela. Ali vi nemojte

308