Straža

С/јрача 2

С Т т' А ^ А

Број 319

зверетва војника потврдили су постоја. ње наоедбе генерала Штенгера а њено извршење. Наредба генерала фон Штенгера, која је дошла до руку Французима, гласи у преводу: „Од /анас се више неће заробљавати; сви ће заробљеници бити побијени; рањеници са или без оруж}а биће псбијени; заробљеници ће чим се саберу бити побијени. Иза нас неће остати ни један иепријатељ у животу." Наредбу су потписали: „Пору 1 ник, командир чете, Стој; пуковник, командант пука, Најбауер; Генерал, командант бригзде, Гл. Штенгер*. Из извештаја војиога гувернерт Париза види се, да наредба генерала фон Штенгера није усамљена, Бригмен редов из 15 хусарског мекленбуршког пука. изјавио је да је примио наредбу од поручника фон Штинтенскрона пришжом заузећа Берноа (Белгија), 22 јула, да стреља 20 становника и да по том опљачка и зцпали село. Додао је, да је ту заповест ичдао генерал фон дер Маржиц кома.- дант 4 коњичке дивизије, која је био ту на липу ме-> ста са својим штабо,«. М :огд сведсчанства утврђују, да су, на основу иаре* даба немачких генерала, немачки војници, најчешће предвођени подофицирама, залазили по бојномпољу да убијају рањенике. Бојни лекзри су тако исто утврдики, да је број рањеника према броју погинулих био претерано мали и да су људи, којимл су пре 1 ијене ране на ј»укама и ногама имали сем тога и смртоносну рану глави, на прсима или иа трбуху и то од куршума из непосредне близине вспаљеног. Епиграм Аустрија сад не пуца, Ко да нешто сћремз; —Можг ћутат’, можепуцат’, Ал’ јој спаса нема. Ђ-ца

— Бугарска ивазив»Тројг ни Споразум Под горњим насловом Голос Росв* донзси чланак који у изводу глчси: Шазиеање Тројног Слоразума, које Бугарска себњјош непрестано допушта, с једие стране уверавајући да ће-чувати потпуну неутралност, а са друге потпуно марно пропушшјући ратну контрабанду за Турску, сада је — једва јелнои — препунило чашуч:а» везничког стрпљења те је

з0?и контрабанду за; турску царевин}'! Сувише се и писалс / говорило о пигању: колико |« ратне контрабанде, почгивЈи од иодводних бро/ л ча, па завршујући немачкам мри-арима, лревезено преко бугарске те»риторије? Одлучву а к ц>и ј у француске треба од свег срца поздравигги. Као што похазује: искуствО’ од неколико месеца, на Вугарску не утичу реча. Због пога се мерало прабећи мерама, чиј магијски значај потвр1?ује живот на сваком> корзку* Политнчка кратковидост вођ-з бугареког нарола, који с у>

власти, води Букарску .тесум њиво у пропаст. Доиста »

Француека, у саоразуму с ј у овом-тренутку на крмилу Енглеском и Русијом, објавила блокаду Дедеагача. Истина, реч блокада најеу јесте крајње време^ да савезнкца и на делу локажу исти* нитост речи: .Ко нијес. нама — тај је оротиву нас!“"

овом случају изговорена зза нично, али изјава, да ће од сада Француска забрањивати улазак неутралних бродовау пристаниште Дедеагача, у суштини својој није ништа друго већ блокада, пошго је бугарска трговачка флота јсш вазда тако безначајна, да о њој не може бити ни говора. Онако сјајно почевши ; рат с Турском, поред својих Савезника Србије и Грчке, Бу гарска га је најсрамније завршилз, покренувши братоу

№

№

Српска ДГлава Кшига* Руски публициста М; Машков пише у Нивом Времану о Српској Плавој, Књхзи ово: Сраска „Плааа Књкга", ко-

па у лајкраћем зремеиу Т[>еоа билачки рат потезањем свсга. да буде штампааа и на руском, мача на Србију. [језш.у, неирестано је предметминнстарству иносграних дел.а

талесом. Руска министар иностраних дела изјавио је представнику Немзчке, да напад на Србнју задире у животне интересе Руеијине, и да Не, према томе, Императорска Влада бити принућена да предузме оне мере које ће, у датом слу Ј ају, сматраги као потребне. ГрафПургалес држао се као с неким скепгицизмом нрема рзчииа г. Сазонова, не претпостављајући могућност, да ће Русија са оружј ем У руии браниги Србију. Тада је г. Сазонов рекао немачком поеланику, да би још и могло бити каквих споразума, када би реч била о Албзнији, јер у том случају Имперлторска Влада не би сматрала да је ситуација, у сад^-шњем трепутку, тако заоштрена. Аустријски ултиматум, по речима г. Сазонова, нанео је ударац Србији као независној \ држави, а то је један; од осковних узрока, што сукоб ие може бити заглађен дипломатскии поступдима. Граф Пурталес, који је на тзј начин био потпуно обавештен о сзему што се догађало и о правим намерама руске владе, ипак је био уверен да Русија н«ће објавити рат. Очекујући на прамање у

У својој чисто егонстиччој.! разговора. Али маоги да<уполитици није се Бупрска за мензи нису у љу унгсена Дауставила чак ни пред распа- ј нас сам разговарао са српдањем Балканског Савеза; онајскил послаником у Пегрограсе, на послетку, није задржа- ду, ?. Спалајкоаиће«, који свола нн пр«д таквом увредом јим казивањеадопуњује „ПлаРусије, каква је одбијање по-1 ву Књигу

зива; за пам ‘тно држања, з који је б»о вотекао са вг оине престола оне државе, која је на костика својих снвоЕа створила Бугзре^у.' Немачки принц, венчав круном бугзрсхе краљ: винеЈ.пр,гтпоспвио је да пође з>: саве-

Лослзиик Је поменуо дан 11 јуло, када је свима бшо јасно, да рао мора бити једингг излазак из тешке снтуа* ц»је. — Имао сам првлику гов' рмл је. посланик — дч о свему детсдљно раз»ч>варзм са

тима Берлина и Беча; а како министром инастраиих дела,

|е поред свега тога ирошла Бугарска — добро је. сваком познато. У доб 1 када РусијЗ ратује с Турсхом, од; које је, пре 40- година. мачем оте/а Бутарску, ова крељгвина н«ј нашла нитта боље ни паметније иего ла од Дедезгзча нзправи стозариште, у које ће неутрални бродови довл-

Сазонсблм, који је био во ома одлучам и који ми је у катторичком облику изјавио, да Русија ни у ком елучгју иеће отрпети агресивну акцију Аустријр* прзтив Србнје. Минжсггар ми је био саоп готио, да је о томе потпуно огв трено разговарао с немач ким »ослаником, грзфлм Пур-

]а сам се„ 11 јула, нашао с немачким послаником. Он ме је упитао. какве су вести дошле из Србије? иа |е одмах затим додао: „Цела та ствар биће заглађена између Србије и Аустрије 1 *. На то сам одговорио, да се оосланнк дубоко вара, јер јето^питање прешло на европски тапет. До последњег тренутка и граф Пурталес В његов вајб шжп помоћаик Фон Лиаијус —■ настављао ]е посланик — Сшш су уверени, да Руси само прете, али да неће предузети оа».учан кора*. Немци су о том. уверила и Аустри* јанце, ко}л су мис или да ће се цела ствар решатим; рао. Уредништво „Страже“ моли све своје дописнике да се јаве.

Немачка Француска влада преко свога посланства у Нишу изве* стилн је нашу владу о немачким зверствима, која јеутврдила нарочита апкстна коми* сија, образована по налогу француске владе, а на основу исказа немачких заробљеника, које су дали комисији под заклетвом. Извештај као што ће се видети, јасно утврђује постојање нередбе немачког генерала фон Штенгера, команданта 58 бригаде, да се не чувају француски заробљеници и да се убијају рањеница. Јозеф Рихерт, немачки заробљеник из 148 пешачког пука, изјавио је, да је 13 августа, око три часа, другом батаљону, коме је он припадао који се налазио у шуми Тиавил, саопштена наредба бригаде, д ? се француски рањеници убијају и да више не ма француских заробљеника. Наредба је саопштена строју а ишла је од уста до уста. Одмах по саопштењу те наредбе десег или дванаестфранцуских рањеника, који су овде онде лежали, дотучени су из пушака. Карл Анкелин, редов из 112 пешачког пука, изјавио је, да поменуту наредбу није чуо, јер је пре тога био рањен и заробљен, али је у клерионском затвору првих дана сепгембра чуо од једног наред« ника из свога пука, такође заробљеника, да је поменута наредба, да се француски рањеници и ззробљеници убијају заиста издана, и да је иззршена. Јозеф Кафер, из истог иука, дао је истоветан исказ. Гроеман, редов из 142 пешачког пука. дао је овај исказ: „Био сам ордонаис у битци 13 августа код Тиавила, када је један официр, на коњу, кс га нисам познзвао, издао иоменуту заповест, изјавивши да долази из бригаде. Одмах по том су одјекнули суцњи из једног одреда, који је био аредамном." Исказа још многих других

ФЕДјТОЦ I

ИШВЈЕ1ШШ11 На Кошутиии код Београда 25 пр. месеца сво)ом јуначком смрћу погинуо је Анта Милошевић пешадиски п.пуковнвк командант XI пука. Ко није познавао пок. Анту тај наје имао среће да видн човека, који је својом иарави зздобијао толкке пријатеље и познанике, који је облагорођавао војнике. Он је 6 иј прнмеран супруг и нежан о тац. Племенит по нарави и до крајности савестан на дужности он је убрзо стекао симпзтије целе вароши. Крагујевчани :у од увек били срећни да се из њихове сродине регру гују генијзл ие војскс вође и »а.већи јунаци па ево и Аата је био један •д ретких јунака, којпјепре-

зирући жив т и све што јг чљеку најмилије, знао само зз једно „с1и1се рго Ра1па тот“ Слатко је за отаџбину умрети. Од самога почетка свлга служења у војсци, пок. Аша се почео знатно истицзти к-о војник и старешина. Као војник, као командир, а после као старешзна већих једи«ица, а нарочиго као команданг пука. Анта је служио као 'ример ваљзног и тактичног старешине. Он је дао српској војсци неколико генерација младих и одушевљених старешина, који су сад у ратовима дали довољно докзза да су били васпитанци и доброга војника и одушевљенога Србина. Али је тек у рату пок. Ан* та показао своју встинску вредност. Ол је са својим храбрнм Шумадинцима биоу истини велики. И у бугарском рату пок.

Анта је предходио примеро 41 од јунаштва. Ето сад у своме рату он је на челу свога [пука од хрзбрих шумадичац» направио лаво»ае којн су за кратког време п .стали Аустријанцима страш »ло. У свима борбама / којима је учгствовао пук. пок. Анте аустрчјанци нису ни пскушавали да дају отпора. П.пуковник Анта није се ни одвајао од својих војнака, непрестано је био с њим и уз њих. Али бринући о сво;]им ратницима, није доспевзо да брине о себл>: назебао је и малаксао. Болест је брзо нзпредовала Анта је тедом слабио, зли је дух његов и даље остајао снажан и ведар. И онако болешљив, остајзо непрестано на положзју међу својим војнвцима. Многи су му саветовалида се јави за лекарску помоћ а 1 Н он о»:таде на челу свога пука. — Зар да оставим свој пук

Јсаде, кад моји војници иду нзпоед у смрт? — говорио је п.пуковни с Мтлошевић, Не моје ]е месго међу мђимвојницпма. Кад се свршн борба, кад потиснемо непријатеља, отићи ћу у болницу да се ле* чим. Али сад остаЈем оаде, И повго је свој пук у борбу у славу. Хробри шумадинци нздирал.< су напред, сално као мор ски таласи кзд га бура понесе. Неиријттељ се ускомгша — Напред, браћо и јунаци чуо се снажан, и ако већ ос шеб.ш и досга промукао глас храброга командзнта. Шумадинци су летела напред као лав >ви. Али баш у оиоме тренутку кад су наши били на домзку непријатељских ровоза. Азта се заниха смртно погођен непријатељским танетом и паде као што пад > снажат хра;т кад му посеку корен.

Војници његовог пука з час избише на положаје, на којима је само до пре неко* лико тренутака био противник, али свога хомааданга не повратише. Он је већ лежао хладан и непомичан. То је било на Кошутици пред Беогрздом. Тако је пао један ва* љан наш војник. Слав> великом јунаку Анти Милошевићу!

жшшмкившкжк КОЛОНИЈДЛНА ТРГОВИНА 1№1Ш1НчШК118Ш преко пута НЈродне Банке биће затворена од 23 овог до 4 јануара 1915 г. жжжкжжмажжжжж

Прнша на „Стражу“ иац јацан даир мсаш