Straža
Страна 3.
С Т Р А Ж А
Број 319.
С. И. Бојаммћ СРПСКА ЗОРА Ох ја вилим српску зору, V небесном плавом зраку, Како руди — како сија А’ ноћ лецна, нема спија. Ал’ зз?зда нас озго гзеда, Пушта благе зраке своје, К’о да дели, — бол и тугу Ц1то раздиру срце моје. А’ месец дреће бледи, Заходу своме тоне, Последњим зрацима злати Врхове Фрушке Горе. Освиће зора рујна Зимскога хладног дана Ал’ сраска звезда јасна Водиће— вит зе српске К’ теби Фрушка Горо красна. Крумевац.
војску, али ни један није узет У војску. Исто тако од војне обзвезе кзвукли се синови и зетови м>лог Петра, трговца, попа Трајка, браћа попа Теодосијеви, Сидића, Гаљевића, Ничоте и још многих других. Ја верујем, да за ову не-
у стању да на разне начине ваклања и извуку своје срод« нике и пријатеље од војне обавезе. Сматрзо сам за дужност да Г. Минестру скренем пажњу на ову појаву у новим лрајевима. РАБОШ
Првог дана Божића састао се једво друштванце на вечери, већином Београђани чије су породице у бегству. На столу измеђ/ осталих ђако нија и прасе, али тако дебело дт више личи на прасећу мзјку. Од некуд упаде гајдаш у друштво. — Јаој, свела ти нлгшког; деде ,,изгубљено јагње за мој рачун, — довикује Тоза ,.ћела“, мрдајући при том његовом јарећом брадицом. — Але за мој рачун да свираш једно „изгубљено прасе“, — довикује Шгирски који з5ог велике дебљине ирзсетвну вије могао дз окуси Ђ-ца
? иг
пошш Мој брат Цветко Јовановић редов 4 прекобројног пука 2 батаљона 1 четз, који је био у Ваљевској болници болестан и који ми се већ неколико месеци не јавља, моли се св.аки који ма шта о њему зна аа извести' његовог брата Михајла јовановића типографа Продужење Позоришне ул. број 3 што му у налред благодарим. Умољава се она болница V којој се налази на боловању или је боловао рањеник Никола Станимировић месар из Београда да — Загата се ОН илаћа? — јјави фарми Маринко Груичић и
СКИЦЕ
Г. Коста Радивојевић, месар са женом Катицом, троје деце и унучетом. г-ђа Катарина Месаровић, са ћерком Персидом. г-ђа Ленка Принчевац, удова. г-ђа Мара Вуковић удова са ћерком Јулијаном. г-ђа Милева Митровић удова са сином г. Мллан Драговић, са женом и троје деце. г. Синиша Перишић, са женом Пијадом и децом: Видом, Славком, Благојем, Љубицом, Владом, Јулом и Перлм.
Пролазећ?« јуче п ;ред Глав не Државне II дздавчице, рече ми једзн М0| г рија ељ: — Ето видиш у овој проеавн^ии нема ничега за продају све су о 'љачкалч и однели Аусгоијанцт. Али ми је зј чудо кад нема никакв х прод^јних аргикала у њој, зашто постоји њен улравник шеф пр >давзице? — Море то и није никако зло и чудо али је за чудо мени и осталом свету зашта тај го подин прима плату кзо шеф Главне Др>; авне Продавнице, кад ње нигде и не постој л} — Е то опет мене не чуди. Ствар крагка и јасна. Велизар је хтео свог пријатеља да наградч са 400 аинара месечно!
!
- Пажња Г. ■аи. В*јиоа Имао сам прилике да разговарам са више војаика из наших новоослобођеаих крајева. Сви су они пуни одушевљења и једва чекају час кад ће опег сгупити у борбу. Али маоги су ми причали да се богаташи вз новвх краје*а извлаче од војне дужносги. За потврду свога причања навсли с.у ии као доказ; да п Р<ЈДседнак општине у СкопЉ У има 4 брата и 3 шурака, с *и су здрави и способаи за
1 ш» н № р Доле вменовзна лица добиће упутнице за дрва 28 децембра цетвртог дана Божићз. Даринка Тешић. Студениправау „ису кривв војневла-ј^ оарГ&њакТзо^Т’ра°' сти, већ о шгинске.В ко)е су " 1 } чевић улица Велнког Милоша 84; Милипа Јовановић, Делигоадска 22; Љубица Нацковић Поп Лукина 17; ТадаНастић Кнез ЛазЈрева 10; Катица Миловавовић Задарска 12; Ленка Стефчновић улица Великог Милоша 69; Драга Марковић Дурмиторска 12; Анка Динић Поп Лукина 10; Вада Исаиловић Задарска 2* Љубица Петровић Милоша Великог 74; Мклица Бајић Задарска 2; Видосава Ба|ић Космајска 34; Маоија Вучаревић Немањина 34; Катица Крављанчц Стари Сењак; Владислава Митроваћ Бранкова 32; Анка Грујић Југ Богдановв 22; Христина Фалиповић Краљевића Марка 27; Ј *лена Д*мић Балканска 52; Натали]а Јос*повић Краљевнћа Марка 23; Катица Костић Босанска 24; Софија Димић Студеничка'46; Доага Јовановић Босенска 12; Милка Михаиловић Босанска 1; Љубица Петровић Поп Лукина 7; Христина Николић Ресавска 63; М?ра Лукоиић Сарајевскг 81; Милана Шљивић Коаља Петра 9; Евицз Голић Ђурђево Брдо; Софија г лигоровић Бранкова 18; Манаси ! а Јанковић Стари Сењак 18; Наталија Тодоровић Босанска 16; Гвозденија Дагаиловић Ззд рска 8; Дан^ца Јоваиовић Босанска 65; Марија Јаковљевић Босанска 38; Је лицз Матејић Задапска 10; Је енч Шокловачка Стари Сењак; М.ч*ева Ристогић Топччдео; Анр»лин* Р:>лојков Ј ћ Немањина 8; Милицч Никол*ћ Стари Сењак; Ми--ица Пајић Стапц Срњзк; '3°рка Петровић Стари Сењ>к; Аи^а Миленковић Стрпи Срњак: Јо в’нк -1 Мијат'вић Сапа 1 евскз 24; Милча 3 че«ић Крал.еиић > Мапка 20; Дчница М»лер Босанска 12; Босиљка Златановић Босднска 10; Наталија Констандиновић Блл*апс«а 10 Доага Алекгић Стари Сењак 16; Зогка Мзрић Краљ. Нлтдлије 13; Стан? Когтмћ Кнез Лазарева 10; Млг.цјд Гагић Фрушко-Горг"а 14; Ми-ипа Стојановић Ломинл 47; Мил. ка Ј в н .вић Трговачка улица 3; Слава Алексић Дгрмитопска 6 Млоићч Стачојевић Ресав ка 63; Анкз Стефшпвић Стаои Сењак; Дзн»ца Мар‘'Овић Босзнска 34; Дпта Гудић М гекарникЈов-шаћ; Мил^ва Коваченић Босанска 68; Жчрка Петровић Космајека 22; Ната Кесегић Балкачска 49; Мапииа Ј>вановић Топч. брдо; Јованка Перић Ђупћево Брдо; Мвлева Радосављевић Старв Сењак; Милвца Рацковић Сацајевска 53; Ружица Костић Босанскз 42; Мапз КовачевиН Б-санска 40; Ди митоије НаумовиН Босанска 2. Дакле нека се ова лит обрате дааас 28 деаембрч V 4-тл реон, да донесу своје листе за помоћ, — Основна Школа на Западном Врачару.
I КП 1
Комп. Београд Молк се сваки онај ко шта ана да јави где се налази Божа Божанић кр^јач обвезник 1 позива 17 пука Дринс-а Дивизија. Јавити каргом Лазару П. Јефтићу Макензијева ул. — Београд. Лазар Милошевић обвезник2-га пољска болннца 2 позив 2 армија Тимочка Дивизија да се јази својој жени у Београд. Перко Драгићевић, војник 1 чете 1 батаљ 17 пука 2 позиеа Дринске Давизије, није се јавио од 14 Новембра. Молим свакога ко шта о њему зна да ме извести. Софмја Драгичеааћ Македонска 43. Приликом доласка Аустријанаца у Београд многи пријатељи мисче да су ме Аустријанци одв?ли у ропство, гли то није тачно, ја се хвала Богу налазим жив и здрав у Београду. Драгомир Којић. штамп. машнниста Умољава се сваки онај ко ма шта зна о Милану Томићу, редову 7 пука I позива да буде добар одмах јавити његовој породици Даници Томић, Цетчњска улица број 20.
- Један уиесвн предлаг Министарски савет усвојио предлог минастра војног, да се активнвм и резервним о* фицирима као и војно*администрагивнам чиновниц. кад се отпусте из болнице својчм кућама на лечење због недовољн^г места у болнвци, издаје за то време по три динара дневно на име помоћи за лечење а издржавање. Уважш оггзвка Николи Динићу, порезнику пете класе пореског оделења среза колубарског округа београдског, уважена му је оставка, коју је поднео на државну службу. Пореш указ Српске новине публикују овај указ: У пореском одељењу среза космајскпг за порезника прве класе Ристу Угриновића, порезника исте класе пореског оделења београд« ског. У пореском оделењу среза колубарског округа београдског за порезни-'а пете класе М^лорада Кушвћз, порезника исте класе пореског оде^ења среза пољаничког обојица по потреби службе. Шабзн Алатовић Тако се зове Србин мухамеданац из Нових Крзјева, учествовао је као четник с чашом војском у албанском псходу, бугарско српском ра>у и ево данас бори се херојски већ пе 1 месеца раме уз раме с нашом војском поотиву заклетог непријатеља Аустрије. Д иста ШаГ гн служи кап прим^р лојалности нгших р* ба мухамепа^ц‘.
I Стршмнр ЈовановиЈј У борбама на Космају на дан 25 пр. месеца погинуо је и резервни пешад. п.поручник Страшимир Јовановић, чиновник Управе Фондова. Слава погинулом јунаку! Новн нотпоручиири Пре неколико дана произведени су у чин пешад. потпоручника г. г. Живојин Ђа» ковић и Милан Ђорђевић а V чин артиљ. ппоручника г. Танасије Жанић. 1- Н8Д8ЉК0 ВуЧКОВИЈј 9. децембра преминуо је Недељко Вучковић пуковник у пензији. Пок. Вучковић је био један од најспремнијих наших артиљери^ко-техничких 9фицира, који је биб И најдуже времена Управник Војн. Тех. Зав тда. Он је и генера* лизатср оне шрапнелице, која је саграђена у Војно Тех. Заводу за време његова управниковања. Колико је пок. био радљива духа, данас се увидело да је његова идеја од велике користи по општу ствар. Ми најискреније жзлимо за изгубљеним Вучговићем. Нека му је вечаа помен међу Србима. Рањзни офкцири У последњим борбама про* тиву Аустријанаиа рањени су Драгутин Поповић и Бежидар Барачић резервни капетани. ЗаНовосепцз У радњи Лазара П. Јефтића ликерџије у Макензијевој улици мож' се добити цига* ретли од 1.40, дувана криже« на две врсте: Бавновац од 25 динара кгр. и онај други од 10 динара кгр.
арМан.
ђелешке
Први корак у порок
(П> 1
Госпођица која говори Немачки и, паше Срп ки на Адлеровој писаћој машини, а по потреби може се примити и за контоарискињу жели ступити при какво| клнцеларији или при надлештву. Писмене понуде слати прско уредништва под знаком (М. Б.) 306 1-2
ГЛАВА 111 Историја се понавља Међугим, да |е Невенка би* па мало оирезнвја она би опазилз да Нулић и тегкп нешто смерају, као и то да је иисмоноша донео једно експрес писмо за њу 4 тетке. Тетка је била кво утучена кзд је прочитала вест у новинама и чим је добила писмо опмах је одговорила да дође брзим возом Међутим, то је ппсмо про. гутала фуруна и Невенка га у зчлуд очекивала. Трагом првог писма прошла су и остала и Невенка се осећала изгубљеном. Једног дана после ручка, пошто су ДЗЛИ госпођи Петроввћки четрдесет дана, ре* ћи ће Невенка: — Грсподине Нулићу ваша досадршња пажњч меке је јако дионула, јер ви сте једина који сте ми се у невољи нашли. Ја, верујете ли, чем.м речи да вам се забла* годатим. Али, вв и сама ви*
дите дл овако р.ише не м же. Ја не могу дозволити да и даље имате материјалних жртава око мене и зато ћу потражиги какву службу, па ћу вам се помало одуживати! Ја сзм х<ала Богу сгособна да радчм у каквој канцелзриЈИ и последња молба коју чиним на вас то је, па будеге љубазни те да предате у ком лисгу анонсу, да једна млада дзма тпажа место чри каквом заводу! Ја се надам ламчви ову моју молбу нећете одбити?! Иулић је био као поливен хладном водом. Овоме се он није никако надао. Зато је у прзт време био неспреман да да ма какав одговор. Правећи се да мисли он је у ствари крио своју забуну, и прсмиш* љао хлко да је нзговпри да је наговори да одустане од саоје намере. Иааче пропаде му план. Прошао је руком пцеко косе, накашљао се, поглвдио је бркове и пош с је дубоко у очи погледао ре* че јој: