Straža

V

доЦ »■-,» а 1ХККМГ •

С траиа 3. СКИЦЕ Дошао сам послом у Младеновац, Не могући нигде да нађем преноћиште, нашао сам да није неугодно да проведем ноћ, налакћен на сто у једној димљивој кафаници. За столом према мени седело неколико сељака с Космаја и пило нову ракију и промуклим гласом певало неку уличну песму. Док су ови чинили своје и ракија је испољавала своје дејство. Један по један престали су да певају и загрлили масан сго, док се један усиљено држао; али видећи да мора да следује примеру својих земљака, погледа око себе погле дом рањеника који часно умире на бојном пољу, зевну два трипут, и глава му клону на сто, док је он мрмљао — Белгија се досга држала, Белгија више не може.

№№ 9Ш1 Из |шет8рбтвз Проеввтв Све приватне молбе и службена акта, која се упућују Миниару Просвете, а тичу се Народиих Ш-ола, њенвх наставника и учеаика, од са да ће се слати у зазебном за воју на гдресу: Одељењу за основну нагтаву мннксгарствз Просвете и Прквених 11ослова. За џтт Ле Журиал де Балкан, лист којв азлази у Румунији па француском језику отворио је уоис за прнкупљање прилога за Српске рањенике и до сад је прикупио: 19.94950 див. Хвала му. (1р§му аустрксксг дивл> 1 шт§а Журнал де Балнав, чубли кује чатав низ аустриских зверстава што су починил? аугтриске труае нат нзшим рањеницима, оглушивши се о одредбе Женевске Конвенц«)е. ћт џ. заробљвк Страшимир Ј 'вановић резервни п попучник за кога смо јуче доне/и по казивању официра, да је погинуо код Космаја, накнадно смо дознази од његовог деде да је рањен и заробљен.

у мраку, ирстеНи се. — Ах, изговори, хвала Богу кад је само саи. Затим поче читатл молитве. После неколико тренугака опет леже. Али сан не остиви. Он та хтеае до краја мучити. Седи он пред кућом, на малој троножној столици и гледв у небо. Наједном се абише облаци и сакрише сунце, Док ти из тог мрлка излете гавран и наднесе се над н>им, ччча Петром. Старац диже очи да га види кад ти он пусти нешто. Старац узе и виде руку његовог Боже. Трже се и скочи. — Ах, благи Боже, шапуташе он, што ме тако мучиш. Затим сиђе с постеље и са уплаканим лицем клече на земљу: — Преблзги Боже, чувај ми Божу! Ах, ти с* једини који гз сачувати можеш. Ти сн једини који ма га можеш *рати1и. Ах, да ли сам ти

Ззкон о помоћи невољнкма у оату Народна Скупштнна допела је специјзлни закон о помоћи невољнима у рату који је већ и од стране владара добио своју највећу санкцију. Овај закон је права мора за оне уцењиваче и пљачкаше који немилосрдно пљачкају овај свет. Предвиђене су строге казне а евентуално и забрана рада за све време трајања рата. Ми ћемо, по могућству, објавити цео овај закон у нашем лисгу како би на тај начин да ли прилике сиротпњи дз се, позивзјући се на закон, брани од уцењивача. Нкшта без шшцнја Писзли смо неко/ико пута 0 окии рупама горе у Макењ зијезој улици/молили смо нашу слаену општину да оне раке и рупе затрпа али нико се од општинара на наше ј молбе није освртао. К.ад их нападнемо у листу за народ они се љуте и про* тествују. Данас је принуђена дгжавна в аст да сама рзди оне послове, што спздају у делокруг општинских радова. Шго значи: па општина нема смиска за Социјзлце услове живота. Ништа без полиције. Хвала јој. Г-аа Вада НмиолиИ У броју од Среде 17. ов. м-ца донели смо у листу, да је г-ца Вида Ииколић телефонаскиња за време аустри* јанаца у Беогрзду била непрестано у друштву аустра« ских официра и тим својим поступком дижвалнфаковала се као државну; чиновнак. Ка к) се ;ај нааис збнља оаноси иа једну другу госпођицу слачног имена, за коју над /ежне ваасти в-де истрзгу, то ми жадимо што је нехо тичн м греш^ом коректора учињена момент лно неправза г ци Николић. * Г-пу Виду Николвћ познајемо као јелну добру и вредну службеницу, о чему је раније било печи у листу, и с тога јој ов 01 < белешком да јемо пуну сатисфакцчју скре-

што згрешио, па ме овако мучиш?! У том се из оближње собе зачу плач. мачога Иве. Старац ослушау. - Мзмо, мамо, говори кроз плач мали Ива, ено тате, хоће да дође, гле онај му не да. Старац се упути тамо. Мајка се н гнула над малвм И*ом и крсти се у чуду. — Шта је? упита старац. — Једнако бунца, одговори снаја сва уплашена. — Дај му мало воде! рече старац. Снаја устадн а донесе хладну воду и напоЈи дете. Оно се поче умиривати. * И та кућа до зоре није заспала. С*и се пробудили и нчкоме се не спава. Разговарали су. Старац је испричао свој сан, и с тим још више разбуктао сумњу. Баба Џома је највишехуктала. Ах! Тај је сан н>ој из-

С Т Р А Ж А

Број 320.

ћући пажњу надлежнима на њ ну исаравнсст. Доносимо понова ову и справку с тога, што је број у коме смо је донели, био забрањен.

Последње вести Са црхогорског фрохта

Јздзи предлог Београдска Полиција је, уставши противу. несавесн<-х трговаца донела једно решење којом она доказује да она има више смисла за социјалне позиве од саме Београдске Оаштине. Али би корисно било, ако она жели да поправв економски положај 5еоградске сиротиње, да натера све гросисте београдске да отворе своје велике мзгацине. Даље, треба организ звати довоз кране, нарочито цереалије. тек кад се то двоје испуни могуће је сузбијати вешта чко иодизање цена.

Тзокица Б. Лрбе речп Имало оца детенце мало, Имало оца — као да није; Јер отац, кога није познало, За Српство сада, крвав бој би|е. Мајка сирота, пазила дете, Од уста одвајала да њега храни; И док су јадници тако гладовали Домаћин њихов Отаџбину брани. Ал, уђе шваба — Београд узе, Страх и трепет овлада свуда; Ћесарева зојска доила је сада, А над’ мирнша, да чини чуда. Пљачкаше зграде, где је шта било, Чинише зверствз, велика и мала; А као круна „културе* њихове, Првога дана беху — вешала. Па аатим ропство, све што се нађе, Да иде улицом, рад' насушна хлеба; И мушко и женско све су заробилиј Рад' већег броја... ваљда им треба.

— Одбијен напад, ЦЕТИЊЕ, 27. децембра. Непријатељ је у току 25 и 26 децембра био развио нарочату енергију противу ловћенског одреда и поред артиљеријсдог дејства предузимао је местимачно и пешадајски напад, али су га свуда одбиле наше храбре трупе са великим губитцима по њега. На осталим фронтовима није било великих догађчја Сх Ззпгда — Забрана продаје алкохола. — Немци утврфују белгијску обалу. ПАРИЗ, 27. децембра. Председнбк Републике потлисао је указ којии се у целој Француској з-)брањује продаја алкохолних ч сличних пића и у истоме забрањује се и отварзње нови/. продавни* ц* шпиртуозних пића. Листови из Копенхагена д. носе да Немш јако утврђују белгијску обату предвиђајући могућност искрцавања Еиглез*

Јрчк* и РИМ, 27. децембра Агенција Стефани јавља да је Коромилос у једном интервју који је имао -а дописницима „Трибуне" и „Ђорнале де Игалија" изјавио је: да грчка крста,шца одаслата у Драч на захтев грчког поеланства у Драчу искључиво у циљу да пружи склониште грчким поданицчма у случају опасноста. ЈКорж — „Велики губитак" БЕРДИН, 27. децембра. Жорж Вајл штрзсбурш*и посланик у Рајхстагу који је као што је познато стугшо у француску в^јску оглашен је да је изгубио немачку националност. АРМАН.

Заробе и мајку одојчета малог, Кукала је јадна и кршила руке; Ал’ обесни маџари, смејаху се круто, Слушајућ’ шта каже, гледећи јој муке. Дете тад’ прихвати комшика једна, Српкиња права — милосрдна снаша; И први пут дете тада прозборв: „Где ли је мама?.. Победа је наша“.

Г-ђа Љубица X. Поповић апотекарица из Шапца, моли се да се јави својој заовч Милеви К. Белкићки на адресу Мидоша Великог ул. 11.

гледзо као оно мајке Југови ћа. И она је стр ховала. Ух. страшне ноћи! Најстрашн'ја од свих које ј а чнча Петар прежинео. А дзн?! Дан беше још страшнији. Док је била ноћ, једва су чекали да се сване. Једва су чекали да дође дан, па ће чича Петар у град дз се распита. Ваљда ће и пигмо доблти или по коме поздрапити. Али ноћ прође и осв^ну д»н још стрвшнији још црњи. Дан кога кеће никад заборавита чича Петрова кућ«. Чича Алексин син, Јова, комшија чича Петров, пцсао и он, вели да је Божа погинуо. И да га је он, Јова својим рукама сахранио. Ужасно! У чича Петровој кући се разлеже јаук. Сви ударишеу кукање. — Свршаће се —

шн ша и 1 рокд Први корак у порок

-- Госпођице, верујте ми, да ме је ваш предлог изненад«о и ја још не умем да до ђем ксеб«. Молим васпрње кајте мало да се приберем, па ћемо о тој етварн говорати на широко! — И Нулић неочекујућч њен одговор и шао је горе дпле по соби рззмишљајући како ће да нагопори ово девојче да остане код њега и даље. Њега \г }ош ■лашило нешто. Бојао се да не наиђе тетка из унутр^шњости, па шта би онда било. Куда бнх се онде сакрио? Как)в би изгледао у очима млзде девојк''? Мора да се ради брзо. И он још нервоаније поче ла с ' шета горе доле. I Кад је већ био готов :а плзном он застаде и поглепа једиим дубоким погледом Невенку : — Госпођице, ваш предчог у колико више о њему мис1 /им у толико ми изгледа. смешнији. Госпођицс ви сте велико дет«. кад ви мислите да се м«же живети од рада по каицеларпјама. Па добро, рецимо и да мтже. Дли требн наћи место. Немојте да ма замерите. али после свега овога што се одиграло у вашој породици, ко ба вас примио у радњи? Ретко ко.

Прамно би вас можда нгкн бонвиван, који би хтео са вама да ћ^сча и већ после.. Ту Нулвћ *ану руком, дајући знак, да не може целуреченицу да изговори! — Госиођице како је тешко живети ви сте најбоље осетила после ужасног догађаја. Сви онв који су долазили у вашу кућугде ии јеуказивана особита пажња и у којој су примани усрдно данас вас и не гледају. Па и човек, ја не могу његово име да изговор«м јер га се гнушам, није се боље према вама понашао. Ок вас је међу првима напустио и то на тако грозаи, на тако свиреп начин! — Ах, молим вас престанте, «наче ћу свиснути! — јекну болно Невенка и поче горко плакати! Нулић је вадео да његове речи неће остати без дејства и заго је допустшо да се Невенка мало всплаче, а затим ће он опет само напред, ла је победа сигурна. К^дјемислио да је досга времена да се Нев/нка исплаче Нулић настави: » — Ето, тако као што су се понашали пријатељз понашаће се према вама исто пко и тамо где будете сгупили __ у посао. — Н*ставиће се. —