Straža

БрО| 11

БЕ01'РАД НЕДЕЉА 11 Ј.* I V / Г «о»5

'оиина V

С.аП редакцгје админ. Космајска ул. бр. 22.

• I мси се дају у админист - Цена утврђена -

1 глаћена се писма не ■ . вмају. Рукописи се не враћају. > (сма, рукописе, новац -.1 < < стало што се односв . лнст, слати власништву листа

ОЛО»-0/1ПУММИ ОРГАН ЈАРНОГ МИШЛ^јРЈ-ВА

телефпн уредништва 1092 Излази свани дан у б ч. пое П. дне

Адреса аа телеграме: .СТРАЖА” - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: иа годину дин. 12., шест месеци , 6.. три месеца , 3,, један месец . 1.—

тплатааа иностранств! на пошти: на годину дин. 30,, шест месеци , 15.три месеца . 7.58

П*./)ЕФ'>н МЈТ -МПАРИјЕ 109:1

На прелому - РУМУНИЈА ХОЋЕ У АКЦИЈУ БУКУРЕШГ, 10 јануара У добро обавештеним круговима се говори да је влада одржада седницу под председништвом краљевим на којој је решавано о подитичкој ситуацији и о акцији Румуније. Шта је на седници решено држи се у тајности, али према припремама које су предузете у војсци држи се као сигурно да је досадашња политика неутралности на шрелому и да ће Румунија етупити у акцију. Тај важан догађај питање је од недеље дана. Ппема једној вести из дипломагског извора Румунија чека да руска војска пожње један већи успех па да тек онда ступи у акцију.

Значајне речи румунског кра/Ба БУКУРЕШТ. 10. јануара У предирошлом броју донели смо у кратк л одговор румунског кр?Љ 1 Фердинанда нл поздравни говор примаса Румуније држаног на дан нове године. К^ко је говор румунског краља изазвао пажњу це/е Европе и како са из њега изводи да ће Румуниј 1 ступити у акцвју, то га ми доносимо по .Вииторулу" у ц лики: Одгов р гласи: — Ваше Високопреосвештенство! Дубоко ганут, јавзм из дубине душе захв љујем на топлим жељамз, које сте мени и моме народу псжелели о новој години. За 48 година владавине мога покојног стрица Руму* нија је пр./шла кроз мн га искушсња, али је увек изишла светла образа и ми с : можемо данас топ гл помолкти Богу за покој његове душе. Ои је радио у споразуму са народом како о п ( >вог дана када је ступио ногсм|у св 1 ју нову отг џину, па до госледњег његовог даха. до последњег откуцаја његовог племенитог срца. Жеља народа румуиског увек је била и жеља његова. И он је увек логао рећи да је моћ њег: вог љубљеиог каоода моћ његова. За вр ме његове паметне нладавине румунски народ се угдигао еа завидну ввснну. А благедзрећи његовој енергији и љубави према румунсксм н роду као и саоадњи румунских патриота Ру мунија је постала сила о којој се мор^ло и мора в швти рачуна. Ја Вас уверавзм »ао и мој румуиски народ, да лу следовати стопама мога узвишеног стр^ц* и да ћу насгавити његог ~««'чган рад, V слози и споразуму са м јјим љубљеним народом. Ма се данас налазимо у судбдн'сном времену и све наше жеље треба да су дубоко учвршћена у нашим срцима. Ја Вас Ваше високопргосвештенство по зивам, као и сваког Румуна, коме лежи добро отаџбине на срцу, да ме потпомогнете у осгварењу наших националних идеа*а Нека взм нова годии) донесе нову срећу и нека у новој години сунце слободе које нас обасјава, обасја и нашу браћу, која још нису ослобођена и која чекају да им ми!

скинемо р пске ланце. У тој нади и у жељи уједињењз це локупвог румунског народа ја вам честитам нову годину и кличем: живео румунски народ!

— Једна поражавајућа статистика Пр« кратког временз штампан је у „Форве|'цу“-у један чланак о догад^шњчм расходима које је приченио овај рат Из њега в(димо ове податке : Енглеску, према недавној изјави министарства спољних послова, кошта рат око 1 милион енглеских лира дневно, окоугло 25 милиона динара. Према томе, до сада је утрошено око 3% мил^арде динара. Франиуски војни трошкови до 27 деиембпа изне и су не мзње од 6.440 милиона ди нара. У те трошкове урачучунати су 250 »-илиона латих Белгији, 90 мжиона датих Србији, 20 мллмома датих Грчкој и 5 ми Црн ј Гори. Тако г.. . износи по 46 миЈи Русија је утрм: ■( . ћстпа 4 * и нара. На дан .росе 1, милиоиа. Дакле, Енглеск' 1 ска и Русија дневно за раги и* 115 милцона дина

Број свих њихових војника не взносе више од 11 милиона, Према томе, један вој ник просечн) троши дневно по 10 и по дчнаоа. АустриЈа и Немачка. Кад се узме у обз«р да готово исте трошкове сразмерно имзју АустриЈа и Немачка, кој<су извели на бо н ) поље ло 10 милиона војника, то њихови трошкови на д н износе око 105 милиона динара. Овоме треба додати још трошкове Србије, Белгије, Турске и Јапана, који нису мањи од 10 милиона дневно па ће се добити н јм ње 230 милиона динара као дневна сума трошкова свих зараћених дпжава. Но целокупни губитци су још много већи. За прзих пет месеци ратје прогутао 37 и по мили|арди динара без гу^итакн које су претрпиле индустрија и друг* гране рада А ти су губигпи чи. ПЈтеге које је прнчи. „т изчосе само у Бела 5,32 милијарди Д 1 нара, чној Пруској 500 мИ‘ нара. Па затим до•> Галиција, један немачке колоиеви који су тет“.

ХЈСИМ I га

и) ЈЈ су I у битци у трговачким лађама и њихорим товарима, Према свеку нећемо порешити ако све штете прачињпне ратс м за првих пет месеци оценимо н* 50-60 милијарди дин ри Ратни тро трошкоки за ово в еме па тај нјчин се п њу до 8772-100 милијарди дивара — сума која је равна целокупном капитаЛ У уложен« м у жслезнаце у Европи.

јшка |Ш1 Пропаст турске флоте ПЕТРОГРАД, 10. јан. У Црном Мору дошло је до сукоба између гуске флоте. После огорч^не борбе турска флота је мората д) се повуче. У п влачењу она је изгубила пет крстарица.

Ј

— Чиле против Немачке ПАРИЗ, 10 јан. Оаамо је стигла весг да је Чиле објавило рат ћћмачкој. По још непотврђевој вести дошло је до борбе у којој су Немци потучени.