Straža

1'>Р' л ј 19

С ' Р А Ж А

нема него неки трговачки рачун учннво је те Ниш некО' лико дана био без нетролеума (гаса). Који су га имахш, продзвали литар гаса по 1,40. дин. Н/ то није нишга сметаао дт грађ п ство купује. Али ипак мнтгии иноги нису га могли нн да куте, нчрочито сељзци те су приморани (или да у мраку вечерају и седе. О ;о је јако осетило ма са грађанства и сељака, јер петр леум јсдино упгтребљује за ( светљење док онч ко> ји с у у стању дт плчте елек тоичу и С1еарин:че свећ* да купују. Њома је више запело за дувтн нтт за пет|)Оле>'м те су чак и н?ки овдашља литгови протестиова м шго јецн ЈГ иззе ног времтна није б/!Ј*одуваиа Поема изчешт./]у управчика ржавнчх моиоЈ 1 Јла петролеуиа и у Ношу и у Бео р?ду има доста зато ни је требзло осгављата мзсу света 6 јз светлости 12 ог. д били су и пр 'дтје се литар по 0,80 дчн. Желе т ) ј: дз у будуће не осгане грађан :тво без пстролеума. * По вар^ши шетају се слободно готово сви злробљеницч па м:ђу њ иа с зазим и з р бљ?1ЧК€, који су бшли врло мл :ди тако да сумњам да су с.зужиш војс <у. Упатам једнога колико кма година и од кле је? — Рече ми ла је из Галицчје р. да ииа 19 годнна. Али и мој браг К 0 |и има 18 година, и он је у војсии. Ово ме је зтчуд ло. Не б <а веровао да јеана велика Цфевана са тако кратко време од п^т месеци рата спздче да к* деиа бране. Тешко њој гад је спала на децу. Ми па м'з. Четири рчта нзлржзл« са кол?ром и ов » је пети, па ипак нисмо тако пали да нас дмга бране. Докче су се кноги народи \ азшили од ратз и сматрају га као нзјвеће страшило дитле је Србима рат постао обичанспорт. Сваки је огуглао и нисо ни мало није забри> вут него што више весео. Пр ;шле недеље биле су две снапбе. Интересанзно је било виаеги како сватови на свии свадбама сасвим безбрижни и весели изгледају. Једнн ће

рећи, п)зи ова ссженеадоу ги гину. Доч други ће рећ г □а што дз с г че жене. Данас у свттове су .рз у роз, то је обична ствар. Мука је бида

трви пуг, а са* наи је свз рави ). К ј може *ек се жена. 2рб".н је зз сзг створеи, и та вес л љ* и за раг. Њему не стоји ндшга нт пуг.

воз св „избеглицзм?'' Одоздо од В >јне Акадечије иду групе са оашнм бошчана и „птн клшича*. Ј| стојим на углу <од кафзне „Лонг^на" ч посматоам га нчмучзна, пр шдчшент а — илојет ччца Одј;*дн м *и м >јнх леђ 1 грмчу један б ригот: — О здртво кои ииј)! Д >б ро дошао! Па зао ти интернирш па си смео д I се врагиш? Поек ) од н )С на аруг >м тр >тоаоу одазва се један, зб» ља „швшски т ш", га ручнчм куф«р >м у девој руц-т, и сзојо 1 5 ЈЉОМ П ЈДОВЧНОМ П )Д пазухом десне руке. Обоје подг>)јени. обо;е од ходо ознојгнк. Она се, и:под своје црне крагне сачч жама, пооД 1 ВНОГ с.ЈЈа, пуши од зчојз; а њему та<ође од знојз : ота ли брков г на ниже, па изгледа као д 1 му брал почиње дмах ист >д нос) Д 1 оасте. — Ос рвус комшиј, кжо сте?, — д (вччује ннгераирани. — Мч овде хвалз Богу. Па зб>*ља ззр сте вч см*лч до'пиР — Грми иза мене баритон. чк,и је сопсгвеичк касапин. — Јч не . кишта више каже. Кот ( х« ја кривч шта д џ м у ова варои испод изе <рана>а, нека метие мене да шечеду на ростил, \а се више не вратим у оае тифуске Ниша. — А што бре? Зар ти се тако не до г| ала Ниш?

— ПЈга Нчш да дтпаца?Н ? моји стари це 1 ела да вишг не видч Ниш. Јгдш прлаво и јед 1 н згупоћа, да сам морчо дч араз 1 м трч ме:ец п >;чо Т 1 С/Л, а ја сем катотих. И сче ииао квартир, кот једчо веччко п ез )бразно г аздт шга тоажч узек у напред пар :51 кириј... — И шга ји свакидштражч) да са меие једно деге... Брез)5рачн*ка јед.и... — д »бацује му жеч>, која је стара између педесет и пет и шесе и пег гјдин«; а на лиц/, и чоред гојпности има толико бора, гоЈ .пдасаран шгпф“. — Т т куш! — Ц >ехчу шиб ;. — Ш’а ич ш да причаш за што си тел) да б/деп на мене незерчост. — Де, де, комшија, немо се н 1 жену об »ецујеш гако, - уг: 1 Ш< 1 ва касачич. — Але комши', несиш ти њу. Целе пута на њ*на ногај у вчгон је слаза једна во ник. [ То мене секиоа, и кат сем каже на њу саштт прави то? Она каже: счрота војаике, он је уморча. А иолим вас комшија за њена нога сам само ја муш л не дтуге војчике... У точ тренутху чула се нека експлозија мине на аусгриској страни. — Сат очешда се заађаш кат гинемо, — цикну швабица и повуче га за руку, брже своме огњишту...

Последње вести СА ЗАПАДА У Зогеззма ПАРИЗ, 16. јануара (Звлнично). — 15 јаиуара било је само делимачних борби које су нсаале у нашу корист.

*ат У Ф )аггн-\4цам — одбтјен* ноћн« ншц, ичмеђу 14 « 15 ја*уара, ску 10 је стао Немце; вчп: од 300 лешева осглло је у напчм роаовчма. П)»ш т';» неаријатељеви губчтцч у *Јгачутам и рањелчм повмашају један батаљон. У Вогезима бије се аргиљерчскн бо|. Нчшч су топови на вчше ме:га ућутк 1 лч немачче багеодје и мштраљеае. Сзуда смо к јнсол чдонаг* наше позчције, на терену која смо освојшл* 14 ов. и. Џжичке дда Г1А 0 ИЗ 16 јан/арг. (Ззанично). — Требт вабечежнти три негачча тзЈђ*ња у немпом К)М 1 ндкеу: 1) нетаччоје, да је нечргатетЈ зчдоби) м< какач усаех у пределу Краонч; 2 ) ние исгапа, да сно у Елзасу изгубчлч мгтраљезе; 3) ачје исгннј, да су ншм ндаии у сектору Вогеза били одбиј:н 1 . Мј см ) зцЈбили герена и одржади га како север «0 од Сенона и код Бал де Сшка, гакс исто и у предму А«еруачле)а — 6 /рнх 1 улгз — Ле Ба. Штдгб у §!чу БЕЧ 16 јачудра. — Гјспошш Тоше 8 а, нозог б/гаоскјг п):лшчк! у оеч/, ц>р је плмио дгччс пра подне. Том арччжом г. Тош:* м/ је аредш ахреачтазча писма. Висзкз о9д1ко5а>б е АТИНА, 17. јануара. — Соасхд Краљевић Ђарћс при :а "0 је у Пчреј на броду Босф >р. Оч је у вече от говчо 31 Игалију. — К>аљ Кочсгааган одликовао је'Кр 1 љевмћа Ђорћч орденом Спасигеља првог стапенч. И) 1рб1к:ш 6)9а АТИЧ \, 17. јан/ара. — Грчка крстарица укотвље* на у дрзч< 0 ! луцч добича је н»р:дбу. да се крене пошто не по:тоје више рапочи због којнх је одаслата у Драч. Код Кзф 1 примећеаа су гри торпиљера хако плове на широхом мору. Преду)ете су мере да они буду похватани. Из ЈмСарокд ПАРИЗ, 17 јануара (звачично). — Немачке згенције поновј су дснеле да је Абдел Мшек на челу мароканских побуњеиика заузео Рес " «добио иелики плен. Ова је вест потпуно неистанита. На против данас је у Мароку прослЈвљеиа религиозна свечаност ,М11ћаис1 и делегати свију крајеаа са Калаана сгигла су Раби и поднели судтану изразе пошговања пчгмена. Снглгскз офшдба ПАРИЗ, 17 јануарз. (Званнчно). — 16 јануара пред Мидшчјен )в, бтизу Ла Б)се, Ечглези су одбили нааад три немачка батаљт-на. НеЈрчјатељ је имао великих губитака код Пинил Сен Втста. Наша тешга артиљерија подухватила је својом взтоом једну немачку батерију и бацилж је у ваздух њене каое. У секторима Албгра, Роа. С)асона, Коаона, Ремса и Перта бнло је аргиљериске борбе чесго ирло јаке. Ватра наших батерија била је врло успешна.

пражњека, и је и роба била спасена.„Политгжа" бр. 3901 * * Счм>) је господин сарадиик з: 1 бор*вио д« мало в'ше посо :ч\ јер је купус био иеслаи Ово је цела истина, јер тога дама аустриски војниц* а нарочито Немци, официри, по* бацала су конзерпе и чоколаде па су напунили торбе главицама кмсела куауса а табакере су им биз*» пуне црвоне паприке. 3*то ми с*д нмгде ше можемо добити ии црвене иапрнке иш кисела купуса. Сугра следује као фикале једио писмо иж нублвке.

ратхг аоттг Мули се Милан Газиквдо»ић, каплар 4 четс 2 батаљ. 19 пука 1 позава. да се ]аж* у шгампарији „Стражс - Космајскж 22.

Видак Отоа ик: &9,н сбајешлих г^Зобг Било је 9, тачно у вече 17 новембра пр. г. Би г ’ смо таман у то врејеме л. ли. Почео сам се увлјати шиње јом да би се утозлио да заспии н, почео ме бјеше својим нежним крилчма по лицу, мчловати разблудни Морфеј и сшојом нежном руком силапаше ми трепаиице... Уђе посилна и запата: — Сиавате дп г. мајоре? — Не спавам! Шт* је? — Писмо из одреда г. ма|оре. Г. мајор одм»х устаде, кресну палздршце и уаала снијећу. По:а<ни му предаде па смо, по војнсчкд поздравл иа се изгтби у помрчииу. А г. мајор узевша писмо, отвори г« и прелеће брво очима, иа

га сави п мегну у џеп од (лузе и, строго рече: — Нека за 10 мннута све спремпо буде аа иолазак. — Раиумем г. мајоре, одговори командир коморе, који бјеш* дош»о, н на марно сгајао, д>к је мајор са пчсмом свршио. К ЈмачдиЈ поахрави и изађе. М?јор обуче шиње«, а и:тало сзе је било на њем*■• па и сбућж и каиашче, јер су рањеииц* сваког часа долааиди на превијалшште. И ја счм обукао шшњел. За тшм уђоше коморџије и тре нутно одиесоа 1 е све из пребнвалишта нш кота. Мђор је стајао тешко аамишљен и б{ исао је наочаре. И ја сам стајао. — Оба без и јване ријечн. Ја сам мислио да ће мајор ма шта о покрету и правцу ирогоаорити — а он баш ни бела. Иаађох из сгрпљ?ња н чисто као нехвтииичио оте миј

се кроз 1 зубе: — Дакле, покрет, г. мајоре! Он ме чудновато погледа, па часто сж тужиим осмехом а у исто вршјеме и иешго строго одговори: — Покрет, похрег у унутрашњосг!... — Нека буде сретно, изговорих једва чујно. Мзјор ме погледа некжо чудновато. Ње гои поглвд био је чудноват, по њеиу сам разумео, дч је помислк зар може бити срећан, када се уамиче пред непрнјагељем и хада исти у сжом бјеснилу плавч нашу милу земљу и руши св* што га срете. Док сам овакз туаачио његов изговор, командио коморе уђе, и рапортира да је све сиремно. — Правац у Мељак! одговори иајор, одгозори, команД«РУ- — Хајдвмо! рече ми. По ђосмо. Нккада у животу илјесам

онакв тужно првим кораком крочио. Било ми јетко и сувигпе тешко. Та тешкоћа, била је помјешана, сз тугом, а зачињеиа неизмјерним гњ*вом. Али и поред свега тога инјесам био хладан. Некш тајансгшен шапат допир г је до сазнања и увјер* е: ово је један тишмови сблак, који се навлжчи над '<алом Србшјом, али не ће 31 го. Засијнуће у брво српек* муње и оне ћв га у неповрат одагшати. А тај тајанственм шаатач, бшла је моја вјера и иоуздање у надчовјечансху храброст српске војске. Јј сам се раскравио. И у тим ;ли< ма с)ели смо на коње. тугу је све би«о. А иут? С био страшан! Силне јесвње чише и сншјсг напЈавио га паклвним каналом. Гллб је бшв страш н. — Наставиће се. —