Straža

Нрч 20

С т Р А Ж А

С '•'5НГ- 3

који је држввни савгт показао и пре шест месеца, што цар Русије очекује од свију нас.“ Председиик државног савета казао је у своме го вору ово: „Савет иаставља своје радо!<* у сред ргта у који је Русију увукла суседва царевина. Овај велики рат захтева употребу свихсредстава земљс, која је у тесном јединсгву са впљеним владаром, готова на све потребне жртне да би очувала част, досто јанство и ивтегритет Русије." „У својим напорима — наставио је говорник, да искорени ншрестане иретње миру, које дол-*зе од царевизе средње Нвропе, Русаја није усамљена вЖ се бори у пуној сагласностн савели-им :илама. Нека је става и часг храбиим савезничким армијама и флотамз!“. Председник државног саве . а одао је зат«м част ру скоме гевералисиму и снажним напорима слакне руске војске као в бри;$и коју по свећују ргњеницима обе цаичце Г! велике књегиње. Зачсио је свој говор рекав -’и: д је државни савет прожет епоколебљивом вером у моћ Русије и изразио је цчру . се ћгња неограничене оданости скупштине.

Чпгновн Ловдонпкег Комктета Г. г. Сетон Вагсон и Тревељан познати енглески на учницк и чланови Лондонског Комитета аа помоћ постр>далим Србима у рату (Тће 5егР1ап КеНеГРипс!) допутовали су из Букурешта преко Софије у Србију. За ргњвнане Коло Српских Сестара при. редило је у кафани код „Руског Цзра“ у Нишу биоскопску представу са најбољим сликама. Приход је намењем за куповину поклона за иаше рањенике. Из снрзтнњенвх ша И ако општ. иска упрзза излази у довољној мери иа сусрет беогрздском стањ вни-

и болничари дођоше са носвлима и умријеле војпике однесоше до вјечне им куће. И ја узмем црквене потребе и све што је нужно за сахрану и дођем на гробље ђе је лежало 7 српских со' Олова, непомично, без поктета и даха. И крсгови су били готовв и на свакоме је записано име и ирезиме покојниково, сем на једном, којему се идје могло доанати за име п презиме, и то је замкјек шо на крсту т^жно И Н. Н.“. Почсо сам опјело над посСртним остатцима ватешквх □окојника. Када сам очнтао са. јеванђеље, заауцаше то пови на западној стран«, од Лаааревца и од Конатица, а зацакташе брзометке у око лиаи Вранића, то је данала ■епријатељу отпор наша заштитнаца. Сунце је било сасвам изашдо ■ крило је из**еђу мрквк јесењих облачи

штву, које је упућено на оп штинску помоћ, на жалост појавиле су се злоуштребе при гражењу листа и -..утница за дрва. Извесна сумњива лица, долазе у поједине реоне и тамо казујући разна имена и назначења стана која у опште не постоје, обм^њују старешине реона и на тај начин □риме помоћ и дрва. Н) име Гундулићеп г аац 7, Радничка број 9 и Радничка број 7. Поменуги бројеви и не постоје јер су то празни плацеви и штале. А неко је на име туђе примио п >моћ и дрна. Скреће се пажња грађансгву да ће се у булуће такви и сличаи случајеш до , стављати полтшгкој власти ради казне због обмањивања власти. Саобоађај Пшјш-П оа№н Врховна Комаида издала је наређење, да се до даље на* редбе на прузи Прахово — Параћмн, а у правцу Пр^хово Пераћин може преносити еојно брашно л монополски артикли. Према овсме, пренос пгиватне робе, а у означеном правау потпуно је обустављен до даље наредбе. Ово се јавља заинтересовзним ради знања. да вагоне не могу добвти. + Илвнка Л. ГлишнИ Илинка жена Лазе Глишића штаб-значара преминула је јуче, после дужег ббловања. Нека је Бог подари рајско насеље а уцвељеном Лази наше искрено саучешће. Чвтрдадвтодневм псгаеи ' Јављамо познаницнма и при- ј јатељика да ћемо нашем ми-! >ом и никад непрежаљеном Миодрагу-Мики Сганојловићу сврш. мат. IV беогр. гимназије — чин. беогр. амб. поште, кс. јк је преминуо и сахрањен у Ђевђелији дазати четрдесетодневни помен 22. ов. мес. у 9 чзсова пре подне у Вознесенској црквв. За навек ожалошћени ро» дитељв: Вукосава и Влајко Станојловић, мака: М»лка и остала родбиаа.

Руиуиија 1 1т ЈУТедикаменти за Румунију ПАРИЗ, 18. јзнуара. Из Цфиграда јављају да је за Румунију послато из Италије 24 вагона санитетског мат а ријзлч и разн^х и.чстпумеиаТв!

Српско-ауспрскп проблш — Депеша цара Николе. ПБТРСГРАД, 18. јануара. — „Праввтељствени Весник* }8вља: немачка влада је објазнла неколико телеграма, које је руски цар нзмењао св царем Виљемом пре рата. Међутнм телеграмвма иије ипак публнкован цзрев гелеграм од 16 јула 1914 год., у коме је био предлог да се српеко&устри:ки сукоб кзнесе пред хашки суд. Изгледч, да се тим хгело, да прећути у Немачкој покушај да се избегве оружан сукоб, који је руски цар учинио на теа дака пред рат, који нам је Намачка објавила. — Са обзиром на то мвнистарство иностраних дела је овлашћено да објави телеграм о коме је реч: „Хвала на вашем помирљивом и пријатељском телеграму Званична порука, коју је ваш ам* басадор данас предго моме минивтру састављена је у са вим другом тону. Молим взс објасните ма ову разлику. Било би право изнети српсхо-аустриски проблем пред хашку конференцију. Уздам се у вашу мудрост и пр*јатељство.

Д нас ће се извгшити исплата новчане помоћи по ре« нима. Нека сва лица ксја примају редовно помоћ на лчсте, дођу у евоје реоне са листгма где ће им се помоћ издати.

Исплзтг почиње V 8 ! 4 пое подче.

скице Колико човек кож? да буде господар сс.бом, да успедаи наји зтимније своје страсти дисциплинује и да им право место, најб^ље показује ово пи с»мце које сам ту скоро нашао на улици. Писмо гласи: Драга Мила, Мада еам неколико пута бивзо одбијен, немој мислити да ће моји напади од данас имати мање оф*нздван карактср. Ја сам уверек да ти у у ствари за мене имаш пу-

но симпатија, и надам се да неће дуго потргјати па ће моја стратегија успети да освоји тврдињу твога срца. Корс-ктан као увек, псв лачим се зз неко време,да бих пркмно битку под повољнијим услоЕима. Много те воли и нада се у псбеду Тоша. Овај човек који је, судећи по стилу, војна струкз, а који успева да укосћује п своја најнежнија осећања, моли се се да дође у редакцију где ће му писмо бити предато. Дискреција сгрого зајемчен?. на, али од њагове топлоте нн трага. Нчје било кадро да раскрави ни ону мачу схра мицу ледену, која ее по земљи ухвшила од "...да, а камо ли да угрије озебле срп:ке убојнике и дт осуши њнхово и сувише мокро одјело — то је вршило њихово издви 1 шко срце. Опој»вајући витешке покојнике — одам им са браћом бодиичарима последњи целив, Том приаиком пао мијепоглед мз сузних очију на њихова блиједа измучена јуначка лица. Лице је свакојему блло блиједо, али та бледоћа прелијезала се у боју нзјчи стиЈе воштанице и за велико чудо, свијема су биле оча и усга дивно скдопљена и неко тајанствено — божанско спокојство оцртано је било иа њиховом јуначком лицу, а то је оаначавадо да су свн спокојно умрл* са убјећењем да су најсвеги д/г својој отаџ-

бини одужили и за одбрану њенах светих права вринијечи живзте своје на жртвеник самопрегорења и самопожртсовања у име ослобођења Српства пали, са увјерењем да еу учалитн све што може учинити онај који посветн иаање. пород и живот свој све слободу — народа свог; и зато да су они узидани као чврств Кимен темељац у полументу сјајне аграде уједи њена народа и да ће их вн споммњати док устраје са његовом историјом и мнлоавучним гуслама, као Нмјсјај* није примјаре саиопожртвовања. ршиа аошта Молам да ми се јави Милив јј Н. Ристић, рса. артиље риски п.поручник. Воја П. ЈАитролаК. кројач Главашева ул. вр. 8.

Последње вести

Са Хабказа — Сјајан успех руских трупа ПЕТРОГРАД, 18. јануара. — Једна наша колона користећи се загишјем у сзежној мећави прешла је 14 јануара на саракамишком фронту преко сгежних гребена и осзојила је посае жестоке борбе село Горнес. Међу заробљеницима које смо том приликом задобилч налази се и командант 30 давизиЈе са генералштаблм. Запченили смо три топз, некодико стотина пушзка, тр: , велнке количине мунвције и комору. Сутра дан у освитак зоре, Турци су напали ту колону, *ли су одбијена против нападем. Турпи су имал« велике губитке. Оставили су нам један митраљез. На осталнм фронтсвима ових даиа су биле само чарке. — Борбе код Софијвна —

ПЕТР01 РАД, 18. јануара. — Ј уче после борбе код Софијана, где су Турци претрпели велике губитке, непријатељ се нагло повукао ка Табрицу. 17 ов. м. у подне руске су труив ушле у Табриц. Гурци и Курди су побегли у правцу Марага Руски генерзлни конаул у Табрицу отишао јв да ззузме своје место. У плену који смо задобили код Софајана налази се застава светог рата. — Из Непахина јављаје под јучерашњим датутом: у пределу у који су продрли, Турца су се дочепзли драгоценах ствари и узели сребро са светих места. Цени се да крађе, које су почини ■ ди Турци достижу цифру од два милиона ливара штерлинга. Са мора ПЕТРОГРАД, 17. јануара. — Наша флота је напала код Синеула у црноме мору турске крстарнце „Меџедвју* н „Бреславу* и гонила их је све дог иије пача ноћ. Нгшм торпи верн су 12, 13 и 14. јануара потопали неколкко т г ских једрилица. Јед*н наш горпиљер извршмо је 15 јануг. путован>е ка Трапезунту у коме је бомбардовао непријатељске трупе, којв су побегле и оштетио касарне и мага циае са брашном. У Рааи је ућуткао две турск« бзтериј* потопио неколако шалупа и оштетмо касарне. Ј(ем»чкп губашцп Г1ЕТРОГРАД, 17 јануарл. — Јављају ма Париза: ратни днеаник цени да немачки губитци достижу два милиона људн. Кад се узм* у обвир, да је од тога броја четврти! оздравила И вратиза се у ланац. немачки губитци и*нс милнон ■ по л»уди. Војска коЈом рагполаже Немачка \. може па има више оа два милиона људи

шца, опанака. ципела.

моли за иоклоне: новаца, душека, гаћа, чарапа, сламарица, кошуља, јоргана, јастука, поњава, ћилима, шареница, пешкира, марама, назу.ппуча. ганула и посуђз*