Straža

Врпј 44

С Т ? Р Ж А

С. ,\}П* Ј 3

/

угурсуз мајке побзца.пе нејаку деау крај пуаз, у каквом шумарку мли пстоку и т. д., те да им неби отежавала бегање и задавала бриге на путу. Многи од ових бегунаца имају п ј мало спанаћих ствзри које се саст ји из по једне поњавице и торбе за леб а која му служи и као јастук стога сам је урачунао у споваће ствари, а по неки нема ни тога па чак ни хаљину на себи већ онаео, само у кошуљи морају а снавају и да се грче по целу ноћ. Овдашњч их сељаци до душе врло радо дочекују и у колико могу п м;<жу, али их има много па се не може свима иа помоћи а нарочиго кад се узме у обзир и то, да су и овч свзког чзса спреч ни за бегање, ј< р се на Рз ђ с в м кзмену води једнако по св? оч јна борба. Обе су стра не непопустљнве с тога је и распо.ножење код мештана врло раг-ончито тј. како који г/.еда на исхсд овога. Пролазе заробљ ници, они су врло весел и рзсп мложени што су се већ .едном опрос^или иука и ратн^х тешк; ћа. Они причгју да је Поћорек главиоксмандујући Боса ско-херцеговачких трунз, I здго строгу наредбу да се \:сра заузетг Ваљезо до кога кема више веле од неколнко сати(?) и Крагујевац; или се несме ни један вратити жив! Заиста, веле заробљениии у шалн наредба је врло строга те зато и ми хитамо да је из вршимо, па ето иде до за Ва љево, Крагујевац па и Ниш, а можда и даље, где је вама воља. У вече громенисмо место •биваковања. и дођ^смо у једној башти пред комирићском школок.

№ Мш — Сиупоћа. - Бонбардовање Бе. ограда. — Тифус. Крагујевац, 6-11-1915 год. Поменух у претпрошлом писму, колико овдашње грађанство трии од огромне скупоће у овој нашој вароши, чему је изгледа немогуће стати на пут.

Један килограм обичних ђо нова стаје код к< жара 13—15 динара. Од килогоама истих, може да се изрсже за одрасле особе најмзње 5 пари певџета. Пар таквих пеиџ та, са поправком штикала, кошта овде у Крзгујевпу 10 дикзрЈ (Пре рзта 3 и по динзра). Кад томе додате, да је од тог килограма ђона, пуно одпадака, који се употр бљу,у и за опрзвку можла још 10 пари обућа (штикле), што се данас нгплаћује 2—2 и по дин., онда м жегс иијмитн, колика је з-.рзда нзших обу ћара! П; м . нете ли му ту скупо ћу, они се систесатски брзне, како су сЕето кожзри Ериви кзко кема расне снаге, на другу скупоћу и т д. 1 лгр мугоких ципела од бокса или шевроа, стзје 36 динара, 1 пар женских 30—32 дин , и т. д. Па иените сани, јесу ли ти људи у праву. Минерааг.а бу-овгчка вода, код брата „Собина" —бгка лина сг. је 0 80-1 диа. без флаше. То ми даде ргзлога да се ономад поз бавим и т м „солидном" радњом, чи.и је сол ствениг некадањи полиц. прак* тикант .— дакле рутнниран човек, а сазнздох. да са свима трошковима 1 флаша ки селе воде буковичке ст-је нај:купље до 6 30 д н. код на| скупљег преноса. У тој радњи та се вода, — чи'и јг извор у Аранђ еловп у, п рода је

по 0.80 дин до 1 динар по флаши (али, без флаше). Чим је изашао рзнији напис о тој радњи, одмах су нестале све флаше са киселом во* дом из дућача, каз шгоје из многих радња ишчезао био раније гас, а сада и шећер, кафа, брзшно, зејтин и друго Кад већ неће полиција, ја се чудим војној власти, ззшто она помоћу официр< не претресе свг подруме, мзгазе, та ване и друга оделења свију бакалских рздња. па да сзу сакривену робу одузме, рекв зрира, и гјо цени кошгањз преко опшгинл распродаје грађчнству, а соп:твеии ге казни најстрожије! Бомбардовање Београда и овде је произвело врло немио ути:ак међ’ грађанствл; те се сада већ многи и многи овде вадају својнм ранијим гс стима. Дгли ћ мо доживети једном већ да нестане те швапске жгааије? Негрећна болест, пегави ти фус, овде се све впше и више шг ри, н коси немилостиво! Продавац мртвачких сан ду.-;а имз одличну ренту — не 6 илсј речи и о томе, алн би гн требао, да буде скромиији у наплаћивању сзоје робе. кад већ изгледа, дз се је на неки начин курталисао војне обавезе. Оа је до мобилиза ције оллично видго, али сада вели ,патн“ од счи|у. те носи и ваочгце — Тако то; дође болест човеку изнеаадно! С.

ЧАШЕ ВОЈИШТЕ , иа Зрш ЦЕТИЊЕ, 11. фебру.ра. Непријатељ ]е знатном снзгом н^паојОфс' бруара наше положаје на Др»;ни развивши живу топовску и митраљес^у ватру против нас. Али је одбијен уз велкке губитке. ?Ш ОФДНЗИВД Херојске 1 орк једиог корпуса ПЕТРОГРАД, 10 фебр. Званично. — У комуиикеу од 8. фебруара говорило се о неома тегаком положају деловз једног нашег корпуса за време повл&чења из Источне Прускг. У питању су делог-и 20. корпуса којим командује лајт

нант-генерал Булаков. Ов?ј је корпус састављен из 29 дивизије и 30 пука резервиста активне војске. Он се налазио у пределу између Голдапа и Сувалки и био је опкољен од немачких трупа чија су појачања непрестано пристизала. До 9 фебруара овај је кортус херојски сузбијао мжолико пута јаче непријатељеве снаге. Зз неколико дана он је прешао 50 врста непрестано борећи се и крчећи себи пут на југоисточном делу шума Августовз. Према речима заробљеника овај руски корлус нанео је великих губигака оним н^мачкнм оделгњима којз су поку ^авала да му спрече пут, нарочито код прелаза између Мазуржих Језера и шуме код Живе. Озај се корлус тукао до последњег метка и до исцрпљења свнх свзјнх снага, одупирућа се храбро на четири фронта, чувЈјући своју артиљерију и вукући са собом много немачких заробљеника ђорк се још убек боде жнбо 8. 08 . м. огорчене борбе н даље су се водиле на десним обллама Бобра и Наргва Код Осовјецз немзчка оде* лења, која су предузела офанзиву билз су одбачена ватром наше градскв артиљерије. Нз северу Лонша отпочела је борбз на путовима за Р |дзиволов, Чучин, Колно. Поред саих нзпада које је непријатељ нредузео са знатним снагама Завадно *е остао у нашам р/кама. Нзпад Немацз дуж пута Чучин—Ко&но ноћу измгђу 8. и 9 фебруара као последица ја : ;е немачке офанзизе у пределу Пласнишз још граје. Одбили смо три напада на взрош Пласниш уз величу припомоћ наших блиндираних аутом Јбилз чија је ватра десет к вала Немце на сдетојању од 75 корака. На путовима за Плон ж наизменично з: уз-.мали смо а губили неколико села. Ј{а рсли На Л(Вој обали Васле на југу од пољжјг добра Могели бацили смо у ваздух три мине испод једног немзчког рова. Услед експлозије от/шле су у ваздух и немачке фугасне гранате. Затим смо заузели отворе које је ств рила експлозија. Заплекили смо у немзчк -м р: вовг.ма три митга* љезз, једну машину за бацање бомби са бомбама и заробили смо војника. Немачки губитци усаед ове експлозије гзносе 5000 људи. У Хзрпгшима У Карпатима Аустријанци су отворили адтиљериску ватру ез хаубица од 12 сантиметара на југу с<д М^зелаборчј. Одбили смо огорчеке наааде Аустри]аааца у сределу 'Михов, Смелн к и Тнскова нансвшч велике губитке непријатељу. У пределу Кознув е Аусгријанци су заменнли Нем* це. На југу од Стгниелавова отпочеле су велике б орбе с вс-ликим непријатељским снагамз, једномгсвчка клж Од 9 јануара до 7 ф бруара згробили смо у Карп^тима 691 офшиг»а, 47.640 војнлка, запленили 27 топова и 118 митраљеза. СА ДЛШГ ИСТОНД §ук| у Икдајв ПЕТРОГРАД 10 фебруара. — Јжљају из Сингапура, да су се једкнгце јсдног пука икдиске пешадије, отказавши послушност побуниле. Ова до:та озбиљаа побуна б :ла је брзо угушсна захваљујућа помоћи маринских оделења енглеских и савезничких која су се искрцала. Шест офицкра и ш-ст подофицира енглеских убнјено је, девет подофицира рањено је. Јгдан део побуњеничајпцедао се а један је побијен.

све на шта каиђе. Дивизијзр је стајао иза њих на сзоме белцу и посматрао их. На једном он се стушти за њима и у иеколико скокова белац је већ Сио код последњих .ре дова. — Ст 1 ј — кпмсндсвао је дивизијер! — Растрој се у стрелце! — Војници као електризовжи следоваху заповести дивизијзра и четирисготине људи расу се као јато препел^ца по долини, где је смрт својом косом немилосрдшо жњела животе зреле. -Џ Пали — следовала је норедба дивидијара и 400 о* гања плжуше, и свака угаси по један непријатељски живот! — Пали! — коландова ди визијер још Једном, и још једном плануше 400 огања, и још један ред непргј&тељски простру се по зеленој трани, као зрело класје под снажном руком вештога косача. Непријатељ се колебао, јер ниједав

мегак није улудо избачен. Ње* гови редови дотле гусж про редише се Тренутак је био погодан, и /ивизсјаровом о«у ве искра се. И окренув се свсме ађутазту, који је такође на коњу стајао иза њсга, рече му: — 1 осаодине капетане једног потпоручника ми дај е на службу! Брзо, Брзо о о. И још с н не беше завршио своју наредбу а пред њиме стајао је голобради потпоручник. По академском копсрану видело се да је тек изишао из завода и да није имао ни толико времена да га себе об/че офи цирску униформу. Млзд, као роса, леп као уписан, здрав као дрен, са гаравим наусннцама, крупнихтрепавица испод којих су сјала два огња, два дивна ока, стајао је пред ди визијаром држећи левом помамва вранца, док је десном одавао почаст. Био јс то млади П?рић, је-

динац и сва нада старога Пе рића дивизијара. Крв старога лавз прешла је на малога лавића. Дивизијар Перић се трже, лако бледило му се расу на лице и он затвори очи. Али ево је било само за тренут. Његово бакарно лице добило је оиет своју сгару боју а кад \е отворио своје очи, које није счлапао ни у наЈжешћој борби на „нож“, два крупна црна ока гледала су га, а у ушима још му је звонио и ако још детињаст глас који је Перићу говорио: овај те је дсстојан. — На служби г. пуксвниче! одјекну још једном глас младога Перића. Г. потпоручниче, у каријеру одјаште последњој /.есетини, изаберите педесет људч и ва знак трубе, поведите их на јуриш! — Разумем г. пуковчиче, и млади потпоручник ободе вранца који га кроз кишу од

курш' ; ма однесе последњој десетини. Очи старога дивизијара испратиле су га до десетине а затим кроз долину одјекну писак трубе. — УраГ Ура! Ура! јекау из педесет младих грла, и са но жем н ј пушци педесет соко ла јурнуше за својим млздим видником, к ји их је повео у славу, али у славу која води у смрт! — — — — — Сунце је ужасно пекло и његови топли зраци, који су на поцрнелим ратничким лицима терааи зној, ломнли су се о оштре ножеве и одсјајивали далеко. Јурига је био дивно извецен и старом дивизијару срце је играло од радости посматрајући с*ога сина и вод му, ка >10 са њиме чини џумбус у непријатсљске ре дове. И ако још дечак млади војник је бесно замахивао својом сабљом шир жом као але барда и задавао непрнјатеву

страх и смрт... — Непријатељ се повлачио у нереду, а вод са млздим Перићем бесно је јуришао за њиме носећи н а врховима својих оштрих бајонета смрт. — Напред јунаци, сла а-а даље није I ога. Хтео је рећи слава нас зове али једно ра« зорно непријатељско зрно удари га посред срца жива и умину живот, за непуних сто метара оц првог мепријатељског рова, Редови сеускомешаше, а затим са истинским сузама у очима налетеше још бешње и сви Јпадоше. ’Слава их је авала, и они су јој кроз смрт отишли. — Кад Је после пет минута дивизијар дојахао са осталим борцима, педесет и један леш лежао је један до другога. С*и су пали, невера ни кдан нехте бити. Пошто им је одао почаст дивизијар иајзад сјахз, клече поред мртва сина н поштосе помоли Богу, пољуби га у