Straža
БЕО! РАД, СРРДА 24 МАРТА МАРТА 1915
Година V
*
Број 82
Втан Редакције п Адинв.: Космајска уд. бр. 22. агласв се дају у Админ Цена утврђена.
V салаћена се писма не прваају. — Рукописи се не не враћају. О саа, рукопнсе, новац в 1«| остадо што се односв лист, слати власништву листа.
ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.ч 1092
Адреса за телеграме; .СТРАЖА« - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . ■ . Дин. 12.шест месецп , 3,, три месеца . , I., једав месец . , 1.претплата за виостравет: о на пошти: на годину . . дин. 30., шест месеци . , 15., три месеца . , 750
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ~ Излазу; гчаки дан у 6 ч. ппг- поднс, телефон штампарије 1092
Грчка и Турска БУКУРЕШТ, 24. марта Одмах после повратка адмирала Кондуриотиса са Тенедоса, одржана је миниетарска седница, на којој је присуствовао и адмирал. У овдашњим дипломатским круговима верују да је врло лако могуће да Грчка уће у акцију. Министар марине г. Стратос је изјавио једној углсдној личности из дипломатског кора, да је на Тенедосу решено питање о даљем држању Грчке.
ШШ НА - НДРОДНУ КЕСУ Шш милм т
IV Бегство лифераната Сзе лп почетка рада скупштинског анкетног одбора, "лиферзнги опенака и њихови 1 крупни и сигни П 01 ГГЗЧИ били \су нотпун ) мирни. Мирноћа 'је ло/азила, што себи насу 110 гли па прелставе да ће ктвар добити озбиљан карак|ер, и да ће доћи до дана шње тачке. Лопсви лрферанти живили (Ју у уверењу да ће се свр шити као што је до сада било — б цањем ствари у актт. Но чим је скупштински анкетни одбор почео да позива лиферанте и њихове помага«&• и"да их саслушава, они су лочели да бивају нервозним да се плаше. То се најбоље види што су цајкрупнији кривци почели да беже из Србије. ј Сотир Илић, брат Владе Илића побегао је у Грчку, рде се и данас налази Сретен Сретеновић и Ко* ста Пааигор^ћ побегли су у I Букурешт, где су гледали да се сакрију. Милан Илић, други Јбрат Владе Илића, побегао је у Италију после другога саслу шања год изговором да је Солестзн. Морено и Илија Талви. ор ^ацвлдопова Живка Богданомћ^аДвобегли су у Румунију ^лдвнас живе раскошно од У^де^ог новца из државних
крса на овој лоповској лифе раиији опанака. Од целе ове лоповске банде остзли су само неколицина, међу којима су Влада Илић, Живко Богдановић. Они нису остали ззто што су хтели да свету кажу како су „неввни", како страдају иа „правди Бога“, него да гледају да изврну ствар да је доведу до нуле; да истрагу поведу путем, којвм би они желели да се води, па онда да своје лоповске савезнике, своју браћу и рођаке, сво:'е саучеснике у овом страшном пљачкању државне касе, позову да се врате натраг. Треба само загледати у прЈписку, у оне телеграме, које шаље Влада Илић својој ло повској браћи, па се уверити како ствар стоји; треба вилети шта пише лопов Живко Богдановић својим ортацима Моши и Морену Талв^ју, па осетити целу ствар. Пре месеп дана, када се поговарало да ће лопови доћи под војни суд и да чвнистар војна бира иследнвка, двоји ца од мањих лоповз, чланова ове лоповске компаннје, са уредним п сошима побегли су из Србије и отишли у Румунију. Један од ових бао је толи<о дрзак да је рекао: „док иследнак почне да ислеђује ову ствар, она ће умрети.“ А дотле и ми сви, које опгужују, можемо, не журећи,
Јотићи и на Северни Пол“. Ово бегство лифергната треба спречити по св?ку цену, а побегле довући овамо. Не сме се дозволити да се овако крупна афера изигра, и да она буде преседан за оне афере које ће несавесни лиферанти да их створе чимим се прва прилика буде дала, Не сме се дозволити да лопови, као што су Влада Иди'.. и остали, верују да су они јачи, и да је правда за дру ге, за гоље, а не за њих који брекћу под дебелом кесом опљачканог нсвца од државе и од другвх! Када би се код нас хтело да ради као што треба, могла би се ствар знатно да поправи; и. оно што је пропуштено. да се Сад учини. Г. Министар Војни одређујучи иследника, треба да му нареди да што пре донесе решење да се лопови.и њихови крупни и ситни, непосредни и посредни помагачи сгаве у притвор, То је ствар која се обично врши ако се хоће да се све не изврне у једну обичну ксмедију. Народна С«упштина тек што се нвје састала. Надамо се да ће се и на њеним седницама повести реч о овоме бегству лопова лифераната, кго и тражнти да се казне сви ови, који су лоповима омогућили ово бегство. Када треба да се да добар пример мора се радити брзо, мора се показати довољно стрпг. Србија, која на страни са свога великог јунаштва стиче велики углед, може га изгубити ако се буде говорило како је Србија оскудна са правдом, и како велики ло-
пови беже и потсмевају се и морзлу и правди.1 Он 1 . којн иду на руку лоповима ове врсте било што им дугу:у, било што су у крвном сродсгву, било што су добилл од њих обећање да ће бити добро награђенв, тре ба пре свега да имају науму да помажућа лопове да измакну законима и правди из руку врше највећа злочин, који нм се никад не може спростити!
КРОЗ ШИБУ Из Крагујевца нам пишу: Жао нам је али морамо констатсвати једну апсурдност наређења, кз санитетског оделења Врховне Команде. И то чинимо из најлепших намера; у толико пре,' што се и ово тиче народнога здравља. VI резервна војна болниаа оглашена је једним наређењем за заразну. Т. ј. у њој се имају лечити само: Пегави тифус, трбушни тифус, зрапске богиње, и др. заразнз болести. Управник те болнице бво је и сада је, госп, др. Душан Копша, активни санитетски капетан Н класе. Међутим, г. Копша је и управник VII незаразне бол нипе. Лечити пак бопеснике од заразе, па онда прелазити и у болницу где заразе нема апсурдно је, па чак и опасно. - С -
РАБОШ — Као ■ увек Г. министар унутрашњих дела по предлогу Државног
Одбора за сузбијање заразних болести, а на основу § 326 крив. закона издао је најстрожију наредбу која се састоји кз веких 28 тачака, мера, ради успешног сузбијања болести. Ова 28 о:мотачка има према министровој строгој нзре дби да важи и за вароши. варошице и — села. Два пута сам прочитао ову наредбу, а четири нута сам се заклео у свој живот да неће бити испуњена. На пр. већ 1 тачка ове наредбе је неизводљива, или бар неће бити изведена. Прва тачка гласи: У свима варошима и варошицама морају се све улице, пијаце, паркови и т. д. стално чисгити, ђубре улично на зато нарочито одређено место, ван вароши, износити! и т. д. Међутим, ја сам видео око зграде једне београдске шко* ле, која је сзда претворена у болницу, читаву камару од ђубрета, које се већ пуних осам месеца не износи. Друго, пре неколико дана изнето је ђубре из једне друге болнице и однешено је, али не на зато одређено место, као што се то у наредба најоштрије наређује, већ на једној пољани. где дкевно пролази око 2000 душа. Репортер.
Ш 1 Ц1|1 - Страна гуВмтка и доватна. Емброс, у своме последњем броју доноси аа уводном месту чланак у коме се третира питање — шта бв Грчка добила кад би ступила у акцију. д шта може да изгуби ако и даље остане неутрална. 1