Straža

С Т Р А Ж А

Врој 89

Страва 2

т

- Шуран ■ »ат СОЛУН, 31. марта. У овдашњам политичким круговима се говори, како је кајзер Виљем послао краљу Константкну нисмо, у коме му изјављује, да неутрачно држање Грчке не значи ништа за Немачку. Ако Грчка пак, жели какво територијално увећање она ће га моћи постића самоу том случају, ако својом ак цијом помогне Немачкој и Аустрији! У том случај'кајзер обећава, да ће учи нити све како би се Грчка развила у велику силу у Средоземном Мору. V • СОФИЈА, 31 марта. — Аустро-угарски војни аташе у Софији, потпуковнвк Лакси, посетио је миннстра војног генерала Бојаџијева. У дипломатским круговима разно се ту мачи ова посета.

— Јвдма поррма пои. мралиа Наропа Софија, 31. марта Саопштавају из Букурешта: Једна угледна личност са румунског двора, која је га време пок. краља Карола играла у Румунији веома вмдну улогу, изјавила је пред неколико страних ноРумунија неће

рекао је пок. краљ — био би самртни ударац за Румунију. Ускрс у Лги«и — Протеотмм абор РИМ, 31. марта. — Швајцарски лнсгови двносе да је о Ускрсу дсшло у Пешждо крвавзх немира. На први дан Ускрса све пештлнске радничке организациЈе одржале су заједпички збор на коме су протествовали против рата и тражиле од владе да што пре за- 1 кључи мнр, како се Мађарска не би распала и изгубила своју независност. Војска је збор растурила услед чега је дошло до крвопролића. Велики број уче сника ухапшен је. 8№Е! МШЕ 0 52!» — Шајдешамоао ммшп>ење Париска ,Матен“ од 13. марта доноси у телеграму Хавасове агеације мишљс ље о рату социјалистичког аосланика Шајдемана. — Ми социјалисти желимо трајан мир — вели Шај* деман — који би нам допустио да обновимо пријатељ ске везе са народима противу којнх смоу рату Наш циљ треба да буде сигурност наше земље и могућност да учествује на светским трговичким пијацама! Међутим, на једну алу зију о бравурама немачких труна. Шајдеман вели: у пр кос наших многобројних ве пријатеља чини ми се си гурно да је немогуће осво јјити Немачку силом оружја.

ми не смемо нн то да из јавимо да смо готови да пацнемо на колена да би зп» кључили један мир без зна чаја". Руска аршпдерпја Шта прача ј»д»н »аробљепаи. Један немачки војник, који је у последњим борбама заробљен, дао је интересаитне лојединосги о рус ом војнику и руском оружју. — Дејство руске артилерије ;е ужасно, и она нам је при чинила ужасне и поражавајуће губитке. Ја сам једном приликом водио рачуна о дејству и дошао сам до ових резултата који по нас нису ни најмање ружичзсти; на -сваких 20 зрна, 16 их је имало ужасно дејство а само 4 нису експлодирале. Пешаци рус ки нимало не од-

ступају нашим најбољим пешлцима. Али од свих руских војника најбољи је Сибирац. Задовољан са малим, он зна само за пушку и за наредбу свога официра. Друг» га се ништа не тиче. Њему је све једно, да ли ће за ручак имати кувано! или не. Нека има само хлеба и — муаиције, па је задовољан. У љутој тролневној борби код Тарнова од 52.000 војкика, колико је бројала наша чивизија остало је свега 15.00 Ј душа. Остало је или убијено, или р« !вено а малим делом заробље но. Кад смо јавили фелдмап шалу (Хинденбургу)за овај пораз он се је заплакао! У једној другој борби од читазог пука осгато је само 57 људи. — И руска коњица је сјајна а уједно и страшна. Посматрао сам ка 1 врше јуриш и човек би мислио да то нису људи већ кипови, које зрно не бије! —

| Драгиша Мирковић ||У ™зеи нема ни грзм па мети! До почетка рата имао Јуче по подне пошао сам је бар мало памети у глави

у општински суд да као гра ђанин и новинар по дужно ста присуствујем одборској седнвци. На вратима од коридора куда се улззи у за седање, причекао ме је Драгиша Мврковвћ упрашник

винара да ући у акпију! Пцед своју|Не треба да продужимо рад смрт пок. коаљ Карол по |у томе иравцу да нам мир не звао је у своју собу дана- буде наметнут глађу па ма шњег краља, и пошто мусе лишили и нвјнужнвјих

је поверио све везе између румунског, аустријског и

потреба. Наш посао наје још зз

вемачког двора, заклео гајвршен. Према томе не треда никада не ратује протавјба нн да говоримо о миру ових двеју гржава. „Поку- Сваки интелигентан чо шај Румуније, да отцепа одјвек радије”би закључио мар Аустрије Трансилванију — данас, него лн сутра. Али,

али су му ратне женске, за којама он непрестано јури, аотпуно проститунсале мозак и у место да има бар једну вијугу у мозгу, мозак му је глатак као трбух! Јгдна таквз калаштура

београдског водовода а ра јн:оја пре личи на Мекленбур

спалио ме једном мгчкар ском тојагом по глави неколико пута.

шког коња, са мечкарском гојагом у руци, усред зграде боглње правде, као њен

Нисаи имао аи ватреногјчиновник, нааао Је намене на хладног оружја при себи физачки, који сам ичаче по да би се могаз бранита, јср|природи болестаи и нначе кад улазам у зграду у ко накога па ки једно пиле не

јој се дели правда грађан

Ству, рачунао сам да ми ј* неколико путз у листукри

физички интегритет потпуко загарантован. У суду је свакомграђчвину лична без бедносг сагурна. На жалост, у томе сам се љуто преварао! Драгише

би мога) да ударим. Ја сам

таковао несавесак и неха ган рац његов као управни ка Водовода, а те ми до ауштају сви земаљски за кони и цензура, тражећи да .е доведе водовод у и-

Мирковић је човек скоројсправно ст ње, јер га он за два метрч висок, представ месеца није могао да о ља као физичко биће иуне орава! Не пчшем ја то што кола убазделе месане, глијхоћу већ због тогашто се

грађани свакодневно жале на нехат његов, и кад не бих писао казали ба: ето потп атио га управник да не пише. Ето у томе је овај пазбојник наш^о кривицуи разлог ш ме премлати. До душе овај повл шћени општинс? ч лењнвап и рЈзбсјни^, пзручао мајеи преко председника општине ^а ће ме премлатити што а критикујем! У место да је он разлоззма убедио поедседништво општине, да га га ја веопџавдано критикујем, и на основу тога да ;е председништво опшгине послалоуредништвуизјзву или исправку, разбојних Драгч ша, нашао је за нужније, аа жалост факултетски образовач човек, да у сред суда нападне физички! Е, има ли веће ироније на суд и правду, кад се овацо што год доггђа у суднаци! Да ли ће њега суд угимати нз одговор за овај дивљачко-апашки напад, и дч ли ће он својим угово ром запушити суду уста не знам, и не тиче ма се! То нека служ'и на часг пред* седништву и београдској оп* штини! Али, ја знам да је његов чачелни пријатељ, г. Јаша Продановић, као министар Сио подвргнуг најоштрдјој кригици, али свака част г. Продановића, он је кзо минисгар на сваки напзд одговарао у новинама! Шга мени помажу § § 173, 175 и 177 казненог закона, јер према § 177 треба да сам полумртав па онда тек на моју тужбу да се спусти аасанска шааа на оаог зли* ковиа! Но иошто дрски разбојник, и судницу светињу правде — бар за њега треба то да буде, — сматра за своју прћају коју по потреби претвара у бусију за напад мирнит становника,

ФЕЈБТОН

I Борба, борба^сзмо се о =јњој говора! На положају јнСпред села Б. вод* се о јгорчена борба. Српски војнмк зна, свестан је како се г*не за оСтрашнв се бојгви бију! таџбину, зна он шта вреди ■ Г слобода ззто ни стопе не уступа. Зна он колпко су наши ггари пролвли хр&и за ову грудву земље, шта се је мајки, сеја и љуба у црно завило, па је сада треба и бранити. Јер сени на •лвх палпх јунзка прокли њали би нас за ову днвну башту засађену разним цве пем и роднвм дрветима што се зове Србија, ако би је оустнлн да је непријатељ заузме. Та дивна јетоземља, дивне су њене луке, шарене и цветне лвваде, по којима се јуре стада белих оваца; дивна су иаши гаји, шуме * воћњацч. Див-

Д раг. Ж. Т. ' БЕЛОТИЋ

Малена али дичма Србија брапи своју слободу, брани своју слободу, брани децу, брани огњаште своје од мрског непрајатеља српскег. Тојеборба часна, борба деликатна што је води срп скн народ, са ненаситим ■ вековннм непријатељем срн ског нмена; која се је бацио оком да уништн Пијемонт српства, жижу српства, око које су се купилн ■ остали Србн из неосло бођених крајева, те се ту иапијалн ндеалама, ■ тра жилн лека свзјим мукама ■ ■атњама

на су њена села, начичкана ао планинама, косамаи пло дним равницама. Па има ли кога Србина који би могао допустати да преко њега жива непрајгтељ пређе в опусти оиако дивну бгшту Не, и опет *е! Али неаријатељу непре стано пристиже помоћ, те да би се и наши могли о одржати на положају упу ћен је један пук у иомоћ. Даи дЕван, нигде облач ка, а жега само досађује путнику који мора путовати ао прзшљивом в монотоном мачванском путу. Прашина беше притисла војнике, беше попзла по коси оделу, уста и нос пуни, али се и аак мора ићи јео је помоћ потребна. Што се ближе прибли жавасмо ноложају све јаче н јаче чујаше се рика ■ лом

љгва толова. Тешки град го шаренило види сепоне-

лијз продере се рнкне, као кад замумла горди лав у аф ричкој поашуми »оњен од ловаца, Његова рика стра шнг је, она силно утиче на душу околиие, она би хте. ла рећи: и Не душманине не, ово је. земља Србчнова, не усуђу! се и не дирај у њу, вначе док је и послед њег човека, док је и послед њег топа, пушке и митра љеза борићемо се. Пук форсираним маршем јури да што пре стигне ј пгмоћ онима кој* га жељ но очекује, као шт& земљз и баљке очекују радосео рађање сунца, као што о дојче жељно чека мајку да га нвхрази млеком својим. Мису света стижемо ув пуг како беже, али ту не ма људи, него све саме же

ка погрбљени стфац где гера волозе, или виче на коње ксји неће да вуку. Они аричаху само о ужасима и аверствчмз шго их почини непријатељска војска. Кожа ти се јежа, коса подиже у чис, а жмарци ти иодилазе аод кож/ гледајући овд. бе* жанију. Јадне жене дохаатиле само децу па беже. само што но кажу, да се живот спасе, а мали мане, кућу нека ђаво нсса. И за* иста у оваким опасним тренуцима човек гледа само живот, а све другозанемаоује. Са стране пута чујете вриску заплашеивх жена, вичући’ „Аман браћо помозите нам, спаснте нас, не дајте да допаднемо у ропство непријатељу.* А ми поносно, гордо - одгледамо,

не и деца, погде, где крозне бојте се ништа, дох је