Straža
Број 89
СТРАЖА
Стрич 3
ту је он прекинуо са свама обзирама, и мени даје раз решницу да га сматрам и гретирам као обичног сео ског друмског разбојника, и да у поновном случај\ чим се приближи на три корака, да пљунем право «а правду и законе, као и он што је учинио — и онда да га убијем као одметника од власти — као апзша који
из заседе нанада невине грађане! И тиме ћу учинитв севап овој сиротињи, која се поразбољева пијући бу нарску воду, а ја ћу се курталисати дивљачке на* пасти — разбојника. Добривој« Мнвадоиоомћ новииар * Сутра следује други раз бојнак.
Без хлеба
— Немири у Бечу БУКУРЕШТ, 29. марта. — Услед тога шго јс преко 200 хлебара затворило своје фуруне, потто немају брашна за мешење хлеба, у Бечу је дошло до
колико је јак, те да би могао поднети извештај старешинама, а сваки такав извештај од велике је вредаости. Мало по мало па је већ иаш извгђач отишао за је дно сто метара унзпред. Али се изненади. Њему косо ле жаше непријатељска патро ла од три војника. Положај тежак! Да пуца, не иоже их убити, та њвх је троје, а он сам. Да бежи? Смрт сигураа! Да виче за помоћ^ Још горе! Шта да ради' Чзрсто држећи пушку у руци, куражно скочи међу њих, пољуби ах, вичући: „срегни сте, предајте се*! И поведе их собом. Они се
су ишле улицама вичући: »Доле рат, хлеба нам дајте! На згради немачког посланства разлунала је маса сче прозоре негодујућ" ..рогив Немачке, као изазчвача рата. Полицаја је растерзла демоистранте, Велики је број жртава и са једне и*са друге стране.
Из Грчке — Пролетњи маневри СОЛУН, 31. марга. — Саопштавају из Атине, да се у главном штабу пркводе крају, пројекти за велнке пролетње маневре грчке војске. Маневрн ће се одржати у Маћедонији. Тифус у Аустрији — Страшне цифре. „Арбајтен Цајтунг* доноси да у аустријској вој сци бесни пегави тифус. До сада је умрло преко 30.01)0 војника. По болницама се налази око 40.000 болесника оболелих од тифиса Међу оболелима налазв се и чувени бакгериолог професср Прссниц. У једном гзрнизону у унутрашњости од 3000 војника умрло је а оболело 2573 војника, а само 427 је здраво.
њим. Пошто није знао ња хов језик, он импоказаруком пут, покретом им рече, да баце пушке, што они ра!до и учините, и доиеде их ч<аплару — командиру сгра'жапећег оделења Те тако наш редов сзм заробио је три непријател,ска војника од којих је један био подаареднмк. Др ж. п.
нађе нешто у новинама да се тиче његова ресора одмах тражи од потчињених органа да се изјасне и да дају обавештења по тој бе лешци. Док је био управник Вој но-Тех. Завода он је био чретплаћен на све месне и београдске листове. То исто В данас п^актикује једини Министар Взјни који врло високо пени значај штампе. Поступак г. Бојовића је за сваку похвалу. Мштарска еедш Јуче је одржзна у Нишу. под председништвом г. Ни коле Пашића, министарска; седница. На седници је говорено о важним државним питањима, о првој селници Нзродне Скупштине. Жвлезаичкк саобмћз! Железнички саобраћај, који је био због дезиифек* ције вагона прекикут, сд дгнас је поново успостављек. Ред возова је као в пре обуставе.
штине тражио је од Одборника да га опуномоће да тражи зајам од мнлион динара. Одбор се сложио с председнаком и опумомоћио га да тражи зајаи од државе у милион динара. Поводом овс г зајма председник је јуче отпутовао у Нрш. Прва В'1ргија Прва партија, оних привремезо и стално неспособних обвезникч који су пре аеколико дава покупљенв, добили су обј?ве и дзнас ће отпутовзта у одређена места.
Молби за поданство Минисгар Унут^зшњих Дела упутио је Државном Савету молбе за поданство оних грађана који не живе у Србији седам годинаПоивн Коста Ј. Поповић, директор Народне Банке даваће, своме нецрежаљеном једичцу сину, Ђорђу, четрдесејтодневни помен, у четвртак
Рашка шорбица Већ почању чарке изме ђу ваших и непријатељских предстража. Наше стража реће оделење не мрда с;
\»еста, већ стоји упорно и гледа у прогивника, као орао у свој плеи. Од оделења се издвоји један пође мало унапред да извиди где је непријатељ,
Иародна Скупштнна Сугра, у 9 часова пре подне одржаће се у Нишу прва седница Народне Скупштине. них војних обвезникз. Пошто је дакас железиички саоСраћај поново у спостављен, купљење ће се Узиђавност Мшстра 1 пјног| пролужити Данашњи Министар Вој- ИбПЛЗТв СНРВТШКВ ПОМОђИ
2 априла о. г. у 107 2 часоК СТаЛсЈО Н8©Ш> за пре псдне у прква на СОбКИ Сзвинцу. Услед прекида железнич 1 у Тзли прајагеље и]позааког саобраћаја, било је о- чкк да изволе прасустзобустављено купљење ари | Е ' ЧТИ 080ме тужном помену. времено и сгално неспособ
ни г. Радивоје Бојовић, це нећи високо улогу штампе у овом европском р«ту Из волео је ослободити све новинаре и техничко особље штампарије од војне дужности. Г. Гсјовић |е једини Ми нистар Војни који све лт стове редовно чита и чим
Идућа исплата сиротињ ске помоћи извршаће се 5 априла по реонима. Из општннш одборк Јуче је председник београдске општине изложио свој експозе о финансиском стању општине београдске. Председник београдске оа
ш удомчт нвш.1]1 Управа Фондова издаваће данас и сугра удовичке аензије за месец аарил. №а ммт * умрлид Статистички одзљак санитетског оделења Министарства Војног издаће у краћем року званичну листу погинулих и умрлих официра и војника у дзнашњем рату.
- зшљорадпкц! Сви војна обзегници, зем* љорадници, који су од сво-
мишица шумадинских Шва ба неће продрета даље. А нека старица јаком се од кравн од страха: „Еј, децо Бог вас чуо, Бог взм дао здрављз!* Пук се креће аомзнотоном прашљивом мачвапском путу који води за село Б... На челу иука јаше храбри командант *пука Т... на сво ме омиљевом коњу „Ратку.* Храбри командант виде На да је помоћ весма потребна, често се скреташе са коња гледајући свој пук дајући знак да се убрза кретање, а поглед би бацао ' лево и десно, ослушкујући где се највише води борба. Јесто би уаео своју торбу з секавјама, обрнуо би је 'Ј*о а десно, погледо би у г да би се што боље о : евтисго иа терену. Сав /реи, иеиспаван од ра-
нијих борби, иаак се храб ри комаидант држаше храб оо. На његовом лн^у могао је чове:< прочг-тати, само збиљу, прнсебност, а не, аеки страх неку језу. Ппођосмо и последње се ло. Ту нас сељши дочекаше га страхом, сви б*ху спрем ии да се са децом и же аома селе, али када видеше наш пук, они се ослободише а уђсше у своје куће, понека бзка тек поекрсти се и ирошапће: „Еј Боже аомови им.* Рањенике пре носе са положаја, иекн у дарен у руку, н.ки у ногу, и сви се евакуишу у село Б.. где је била болница. Већ смо близу положаја где се води борба, шрап нели се почеше распрскаватк више наших глава; али да смо почетнипа, аа смс иовфшје, пж да се плашиио,
. Ј овако све стари ратници^ Ноћ црна а тамнз, ту стари н оаробсни борцикоји моночонију, ту тишкну, пре :е нмчега не плаше. |КИне кдд-кад пуцањ непри Дошавша до положаја јатељскмх топова који стра* аук застаде. Сунце које је шно ричу. рејало цслога даназемљу, 3:ра свиће а пук постро
и гледзло цео дан грозоте ч ужасе рата склонило се са ппзорнице да не гледа ове ужасе. Ноћ се поче спуштати р земљу поче да обавија мрак својом црном копренсм. С» мраком поче падати крупиа кишч, желећи ваљда да сае ре пролнвену крв. И пук заноћи на отвореном пољу и ако је киша поче«а да пљушта као из кабла. Почев од командангд па до најпростајег војннка сваки је бно свестан сзоје дужности; сваки је пнао својумаидант само мудро и па
јен и готом за борбу! Храб ри командант распореди пук за борбу, његове завршне речи беху „на нож на ба јонет." И заиста страшнг беше борба. Цео дан не ареста пушка, не умуче топ нити митраљез. Алн храбри Шумадњци јураху као бес ни лавови, јураху у борбу као у весеље, светише не јач, жеие, децу, старце в старице што их поби
дужност, сваки држаше у рукама пушку од које се никако не одвајаху.
нијн у артиљерији, страшном је ватром засипао наше трупе али му јо није ништа чомогло. После целога дана борбе, после силких ненријатељских напада, ми смо сузбили противника, нанели му велике губитке и овчадали Жсљеним ооложајем.
. . - не . . пријатељ. Страшна и крвава до данас н “Ј е се Ј авио борба води се, цее се пук сваког оног ко би знас ашгажовао у борба, а ко
метно прима и шаље изве штаје. Мора се првзнати да је неаријатељ бво надмоћ-
рашна пошша Мој син Марко Димитријевић, редов 1 чете 3 батаљова 6 пука 2 позива Дрииске Дивизије, последњи пут се видео на Шушњаревом Вису 25 новембра 1914 год. од тог доба вио. Молим знао шта о њему да јави на адресу: Димитрије Димитријевик, десетар београдске општине.