Straža

Бро) 146

С Г Р А Ж А

Сграиа 3

добио, пошто се одоцнио. Преиа одлуци одбора за сузбијање заразе, од 1 јуна кафане ће бити преко це< ог дана, и до 12 сати поћу отвореие. Овде се увелико вршв пел • цовање становииштва противу колере. Али на жалост грађанство се не одазива како би требало, ма да има пред очима предстојећу опасност. Кроз дан-два отпОчеће по квартовима пелцовање деце првтиву бо гиња. Овде нмамо два корзо а: Обренонићевом улицом и на бедему псред Нишаве. Овај други је мало жнв ^и и бо гатијн у шетачима. Шетате се до 10—11 сатв увече Под благом бледо жутом светлошћу месеца. уз весело шумење вала брзе Нишгве, а у свежој и дубокој трави многи заљубљеми пар ужива у природн. О свету, који шета, писаћу вам нарочито. Овдашњу моуотонију која нас је све обузела, преканућа позорнште »Тркфко нић.* Пошто је уНишуза

раза спала на миннмум, од бор за сузбајање заразе, одобрао је продужење рада повл. позоришту .Трифковић." Прва представа ће бвти првог идућег месеца. Уметнички концерат који је требао да се одржи прош* ле недеље. одржаће се у суботу и унедељу, ухотел Нвропи. Прииреме се увелико чине. Дифранко је узео на себе да спреми бифе. Програм је у неколико измењен. Хор заробљеника неће певати. Имајући пред со6јм циљ оних концерца надати се да ће бити одлично посећеи.

*

сазнаје да досадашњи губитци аустјЈИЈскн износе 2400 војнчка кој&су иогинули и 3000 рањених. Меу овама се налази и око 0 сфицира. — 10-дм»вии ратма мп »м РИМ, 30 маја. Италнјанска војска је до сада са успехом оперисала у три разна правца уТриевту, Корни-и в Фриули На фроату Триент талвјанс.%а је војска показала највећу жнвост и успела је да нанесе озбњљне губатке а устриским трупама, које су се пред много слабијим та лијанским оде^ењима повлачилв ИШПГ 0111

Захваљујући енергичном раду г. Васе Лазареввћа, нишка полиција је добро, организовааа. Само се 0 д | пре неколико дана приме ! ћују неке ситније крађе, што ј је знак да је Ниш препун! беспосличкра. Надамо се да. ће полиција успети да стане ва пут тим крађаиа, и да ће ухватити те сатне лопове в беспосличаре.

Ноштиа МазсЈве.

У Чаталџи

— Груписање турске војскв БУКУРЕШТ, 30 маја. Из Цараграда саопштавају, да је по наредби Фон дер Голца на Чаталцв сконцентрисано много турске војске. Рачуна се да до сада на Чаталџа око 200.000 војвика.

У Дарданелима — Окупирана грчка острва. СОЛУН, 30 маја Саопштавају са Мнтелене, да је савезничка флота окупирала групу острва Московиш, која приаада Грчкој. На протест грчке владс коиандант савезничке флоте је изјавво да је окупација иривремена в да ће окуоирана острва служити само као операцисна ба<$а ратним оаерацијамз протвв Смирне. Аустро-тадијанеки рат

ста к „сестра Ерика* отрча до оближње апотеке и донесе извесну течност, после чије је употребе сопсгвеница пансионата пала у луг сан. За то време се милосрдна сесгра постарала да из писаћег стола н госпођиног џепног новчаника покупн сав новац и све драгоцеаости, које су се налазиле у соби у ухупној вредности око 3000 марака. Али на њено непријатно изненађење ускоро после крађе беше ухваћена при продаји ствари н сопственица пансионата имала је срећу да све ствари осим повцж добије натраг. Пред судом се иравдала „сестра Ерика* да пати од клептоманије. На жалост у томе није успела. Осуђена је на две године затвора према § 51 казненог закона Зор.

— <00.000 лаврпмаца РИМ, 30 маја. Према звавачнвм подацима, до сада је прнјавље но око 200.000 хиљада дсбровољаца. Сви се они већ налазе у борбеној линаји. Велики број добровољаца долаза сваког дана преко Швајцарске, Шпаније и Г рч« ке из иностраиства. — а«м«*м ■•вмвасмаја РИМ, 30. маја Талијзнска мобилизација је завршена. Одзив )е био необнчно одушевљги и већ трећег дана готово је це

локупна талијанска снага била под заставом. У свима мествма где су војници при мали оружје и муницају д > лазило је до сдушевљенах манифестација. - Ајот-Јои* трупа протпп Чтапај«. РИМ, 30 маја. Према псдатцима из Женеве аустро угарска врховна команда је нзбацила према Италији 650 хиља.га вој. ника са 70 батерија. - Дооажашн,* гуватца ЖЕНЕВА, 30 маја. Иако се крије, ипак се

Под твм насловом доноси познати берлин. днсвии лнст „Берлмнер Гагеблат* у саојој сталној рубрицн иа суда једно интересантно суђеае. Извесна Елза Пфефер у униформи милосрдне сестре извршила је у Берлину Јнеколико крађа, користећи се поверењем које се указује милосрдним сестрама. Оптужена чини врло безазлен утисак, па ипак зато има за собом читав регистар разноврсннх крађа и превара. Она изјављује да је униформу милосрдне сестре носила само из љубави према томе позиву, представљајући се као „сестра Ерика*. Први свој покушај извршила је иад једном шваљом. Својим подесним разлагањем приволела јеЈ ову да ступи у ред мнлосрдних сесггара и једнога дана шваља слакује своје ствари и пође коаима у дру штву . сестре Ерике* у болницу Св. Марије Викторије. Кад су били пред једном петоспратном кућом „сестра Ерика* умоли шваљу да однесе нружено јој писмо према адреси на пети спрат дотичне куће, а она ће је чекати у колима. Шваља прими необично радо !упућену јој мопбу, али кад се вратила на улипу коласа „милосрдном сестром* и њеним кофером беху изчезла. Шваља је имала у коферу поредхаљина и приличну суму уштеђеног новца. Нс:;ол,1ко дапа аоцплјс иредузела је „сестра Ерика* нову екскурзију свога спорта. Почела је да обилазм празне меблиране собе под изговором да исте тражи за рањене официре. Извршила је масу ситнијих крађа, међу којима је најинтересантнија крађа скупоценог мантила удове једног саветника. Својом побожном наизношћу успела је толико да придобије за .себе стару саветниковицу, представљајуни се као кћи пуковннка Келна, чија су два сина понова на војишту после преболелих тешких рана, да јој је ова, како је киша изненадно почела да пада, понудила свој скупоцени регенмантил Наравно, да саветниковица исти више није видела. Сопственици једког пансиомта, док је код ње била „сесгра Ерика” да преговара о пријему неколико официра, изиенадно је јако позлило. Милосрдна сестра се брзо досети н предложи госпођи један свој необично повољно дејствујући специјалитет. Госпођа радо при-

Цспелпк — Рааултат 10 цапвлаиа иоја су уиаштеииа Италнјански часопис „К.т51а МапШта*, доноси веома занимљиву таблицу из које се види успех германских ваздушних лађа од 6 фебруара па до пре месец даиа. Тако на западном фронту била су 10 цепелкна, који су вгома интезивно радили. За време од три месеца тих десет цепелина почели су овај успех. Сваки Цепелин понаособ бацао је просечно по сто бомби, које су убиле преко 1,000 људи а ранили око 700. Штегу коју су причинили износе око 2 милиона франака. Међутим, три цепслина су оштећена и један се једва довукао до Луксенбурга где је пао, а два су уништена и пала су на острво Фано. Према зкавичним податцима ова три Цепелнна бацила су 180 бомби, убили су око 120 људи, а 86 их је рањено. Штета, коју су причинили износи 170.000 франака.

и ја га волим. Прока Јовкић није песник! У оба случ<ја ја плачем иад прним човексм, који је живео и умро у њему! Јер ми ћемо унек имати више праввх цесника — него праввх људш! Ово је друго потребни је »а будућнсст Човечанства. Кушевац, 1915. год. Мил. К. НаколвК - Ресинскн,

0|ркпи ки робе Матере немам, да је сада молим, Њене су давио иструнуле кости Ти си ми матн, тебе само волим Мој мали роде данас ми оирости! Матер сам вм'о клела ме је илеком Највећом клетвом и светињом мојом, Кад бојие трубе зацикћу Јеком, И земм децом нахраии се твојом. - . иушке,

На стрепећ’ нигда од мача ни пушке, Ни оног ко ти на срећу насрне, Пукоаи иду и труба трешти, Ах, где сам тужан? Зар без идеала!... Кад твоја слава по свнјету блешти; У „земљи злата*, земљи капитала!.. Савјест ме гризе, колеба и мучи Предамном жртве начу к'о сирене, К’о да ме сгака презире и бручи Што у бој нисам и што чувам жене... Судбу сам клео, преклињао Бога, К’о дете плак'о н ридао овде, Жељан, прежељан загрљаја твога, Куни, некуни.. Опрости ми роде)

ж /7

Мисли

Људи су једдн за другог створеии на овом свету. Зато их проучавај нли трпн. Аурелије. Човек не треба дж се тужи иа време. Вели: време је рђаво. Пж добро. Зар он није зато на свету да га поправи. Најлајм.

Погрешно је мислити, да је сваки народ способан да се слаком устаиовом служи. Све установе, а нарочито нолитичке јесу производ једне расе, једног кжрода и културе! Џон Стуарт.

Праведко срце жаиства.

тражи боРусо. Сматрај сваки дан као засебан живот. Има свега две осовине око које се обрће пео свет: љубав и -— новац. Анатол Франс. ]. К. Дулетлк

Потребан колочијалној бакалској и магазаџиској радњи Радојиц« Старчевића код Седаи Кућа један старији помоћиик са добрим препорукама. Првенство имају који су добро писмени. Може одмах ступити. 81. 3-3 ДОК \

Женски свет — Комбинована мода У миого којечему рат је до нео — и то овај данашњи рат — колосалних измена. Измене су потенциране обзирима, околностима, потреоама и најзад немогућношћу. злобном немогућношћу, да ЖИВОТ СПрОиоАН своје факторе на онај начин, како је то вршено у оне мирне сада већ заборављене чане. Један део измена је донео битне штете, други, истина мањи, истинских и двосмислено користи. У ове последње спада и данашња женска мода. До крајности отежана комуникациона средства учинила су да је инострани живот тргови не — ту рачунам извоз и увоз достигао свој минимум, Роба, која нема никаквих додирз са неопходним животиим намирницама, апсолутно нема приступа у нашу земљу. И на рачун тога велики број сваковрсних трговаца најревносније и поа најповољнијим условима испразнио је своје рафове. Пођите улицом кнеза Михајла, завирите кроз луксузна окна у трговачке излоге и ви ћете се изненаднти: они су или пра 8ни и прашњави нли шарениу свих седам боја и свих до сада пестојећих фазона. И ја са нестрпљењем очекујем да једног дана видим у њима и кринолине из времена Луја IV. И да ли је онда чудо што је код иашег женског света створена прва српска мода комбинираног система. Шешири и ве лики и мали, са и без пера: цилеле дв те Бог сачува: оне су или неколико пута крпљене или ћете на најотменијој дами видети ципелу која је једино створена за полунагу ногу жене из полусвета, из шантана, из орфеума. Чувена танго ципела нзкључиво за танго-костим при игрању танго-валцера то је најчешћа појава на ратном корзоу. Са чарапама, тим најосетљивијии женским украсом стоји још горе: Црна и кестењава боја, те две најомиљеније и најподесниј — изчезле су из трговина. Оне се сада подштрикавају са роза и крем фулом, или се у крајњем случају остављају и замењују најодврагнијим бојама. Костими, сукње и летње блузе још нису достигле своју кулмивацију изпражњења. Кад и то наступи онда ће јамачно и корзо да замре, а болничарке ће да буду и оне које о томе никад ни снивале нису.

ИЗ РОВА О — Н«ш всквдрони трубвч Из добре домаћинске куће у селу Такову (ср. тамиав. округ ваљевски) трубач Димитрије Велимировић уживао је код це 8 лог ескадрона глас доброг и отреситог војника. Поштеи, умешан и вредан нарочито код официра је био омиљен. А и он им се усрдно одужнвао. Носмо је на своме коњу дустријски ранац и у њему прибор за чај и кафу, шећер и све што је уз то потребно, и кувао им за цело време операцвје чај и кафу. Свеже и чисте воде увек се код њега нађе и сваког услужи њоме. Од своје трубе није за цело време скоро нигде правно употребу и после два рата олупана, овога рата коњ ју је био сву згњечио, тако да је била право ругло на њего-| вом лепом и добро ураиеном коњу. Често је молио коман-1 дира да је замени карабином, пошто не ваља, а и не треба, али овај му није то дозвољавао. Желео је да и он учествује бар у овоме рату који захтева снагу сваког појединца са карабином у руци. Али његова жеља и осгала је само жеља. Нарочито је после пада његовог села у непријатељске руке понављао ту своју жељу и често, замишљен, говорио: „Та шта вреди овако одступати забадава, да нам ове рђе опустоше сву Србију, да их дочекамо, ла или да изгинемо сви или да их најуримо од куда су и дошли*. Други ескадрон био Ј'е на Чамским њивама (код села Сибнице) у оно време кад је српска војска на целом фронту прешла у офанзиву, Знало се већ за пораз непријатеља на нашем левом крилу и ми смо очекнвали сваки час заповест за кретање напред. У томе чекању наиђе једног дана једна непријатељска официрска патрола у правцу Чамских њива. Примегивши је благовремено хтели смо је пустити ближе, али користећи се голим тереном на коме смо били примети нас и врати се наззд. У томе враћању отворимо на њу ватру. И трубач се наједаред нађе ту донео је био неко наређење од командира па је застао да види шта ћемо урадити са овом патролом. Узе и он каоабин од једног војникв, прекрсти се и рече: „Дај Боже, да се од овога часа наш душманин не зауставк нигде у нашој лепој земљи све до Дрине и Саве*. И заиста од тога дана кренусмо се и не стадосмо докле не заузесмо и Београд. те тако очистисмо целу земљу сд непријатеља. Кроз нашу лепу нрестоницу разигравао је идући на челу ескадрона за командиром, свога гојног вранчића и наш трубач. Поносио се тога тренутка и он што је Србин, а радовао се што је доживео овај знаменит тренутак. Дичио се сада новом аустријском трубом са великим црно-жутим кићанкама окићеном, што ју је при одступању нашао и чувао је као очи у глави, да би је понео кући за успомеиу по свршетку рата. Укантоновали смо се око Тркалишта. Трубач је већ у својој улози нашао стан за официре, У јутру поранио да наложи пећ у соби где је спавао командир и један водник. У соби полутама те види и да не пачи свећу. Официри су разговарали лешкарећи и приметивши да се пећ прилично пуши запитају га шта то ради: „Пуши се ваљда, мало док се не загреје“, одговори трубач и изађе напоље по дрва. Димило се све више и више. Командир у чуду диже главу и погледа у пећ. Из горњих вратаоца, која су затварала оио месго на пећи где се може да подгреје кафа и где београдска деца обично пеку кестење, куљао|је дим и лизао пламен. Трубачје у место у пећи наложио ту ватру. Зовнемо га и док смо му се слатко смејали он је преносио ватру у пећ смејућп се и сам гунђајући: „Откуд ја знам да имају двоја врата, а у мраку нисам видео. Какве су ово фу руне*

Цоедедње веети

ретплата ва „Стражи“ 1 динар месечно.

Уаша пошпа Молим сваког оног, ко би знао где се налази Мвхајло Крњатовић, поднаред* нвк музвкант, да јави ва адресу: Михајлу Костићу, тапографу Космајска улица број 22.

Турска и Бугарска — Турска протерује Вугаре СОФИЈА, 30 иаја. У овдашњим политичким круговима кружи вест да је између цариградске владе и софнјске владе дошло до неспоразума, која је веома озбиљне природе. На предлог врховне комааде порта је наредила свом становнпштву бугарске народности да се у року од 24 часова исели из околине Једрена. Велики боој пак, Бугара, који су се зтеклг: у Једрену и околини протерзни су у Бугарску. Бугарски послаиик по налогу своје владе отишао је на порту и протестовао. Велики везир му је изјавио да су те мере предузете на захтев команданта тракијске војске. БОРКО. Крунски Савет — Саветовања у двору СОФИЈА, 30. маја Данас пре подне краљ је позвао у двор др. Радославова и са њиие је дуго конфернсао. У владајућнм круговима лансира вест, да је крал> са Радославовом утврдио програм за седнпцу Крунског Савета која ће се одржатв сутра по подне у краљевском дворцу, Овој седници придају решавајући карактер, и на њој ће се одлучити да ли ће Бугарска 4 ;арићи Силама аз Споразума илн Салама из Савеза. Говори се, да ће краљ у то^у сутрашњег дана, пре седнице одржати конферегшију сч шефовима свих парламентарнах странака као и са истакнутијим политичарама. БОРКО. Туча на Порти — Сукоб између Енвера н Великог Вевира БУКУРЕШТ, 30 маја. Саопштавају из Цариграда да је на једној мвлистарској седници дошло до озбвљног сукоба нзкеђу Енвера и Великог Везира. Енвер је пребацио Веаиру да хоће да унизи Турску својом агитацвјом за сепарат?н мир. Међутим, Велики му је Везир на овоодговорио, да је он до сада радио само онако, как.с су извскивали интереси турске империје, и никада се није поводио за авантурама. На ове речи Великог Везира Енвер је тргао револвер и хтео је да пуца, али су га у томе "м-глв Талат беј, и Џемал беј, мннистар иарине. ЈОН. Краљеве речи — Негодовање у Румунији СОФИЈА, 30. маја. Из Букурешта јављају, да је изјава краља Фердинанда Филилеску, да он као Немац не може да ратује против Немачке, изазвало сидно негодовање међу румуннма. Мигилг, који је Национална Лига сазвала за недељу, забринила је полицвја. Председништво Лиге уложило је протест код владе али дозвола се није могла добнти. Филипеску је упутио отворено писмо Братијану и целој влади, и тражи да се огради од краљеве изјаве и да одступв са управе земље, ако краљ не учини другу изјаву. Миле; директор „Адеверула* написао је у своме листу чланак у коме тражи да влада натера Круну, да да задовољење румунском народу, који је Крунином изјавом увређен. Ако влада не успе да придобије Круну за вадовољење, њима је дужност да одступе, јгр то захтева цео румунски народ, чији је влада предСтавннк. У полктичким се кругогима држи да јеполитнчка ситуација вео м а озбиљиа. Владии орган ништа не пише поводом овога. Међутим, полузваиични „Вииторул“ доноси чланак, у коме се велв да взјава краљева не знача истовремево в изјаву владину) У двору је одржана министарска седница. Предмет решавања, држа се у највећој тајности. Ипак се држи као сигурно да ће влада извћи са каквом изјавом!

'љ