Straža

Број 160

С Г Р А Ж А

Страва ^

љива пошта била за шегрте и мангупчнће! Иначе од госпођица нарочито су сс истицале; млада госпођица Бојана број 257, па госпођице № 399, 254, 332, 329, 331, 346. 278 и још неке које би бев сумње добиле велики број карата да није било оних проклетих шегрта. Да још су две госпођице много упале у очи, а то су г-ца .Жапче" и г-ца „Буренце.“ Била је још и „врачара“ али она је могла остати и код куће не би било штета. Чим се почео спуштатимрак неколико младих парова ,напустише кермес и пошло у разним прапцима али оно што се догађало ван парка нема веае са кермесом. После десет сати сва публика или се разишла или је дремала. Будни су остали неколилико официра зевају и пијуцкају пиво које је толико горко да чим иопијеш једну чашу одмах се температура пење на 40 са пет. И баш кад и тај осатак публике хтео да ухвати маглу из павиљона где је била музика зачује се песма. То је г. Турински да би пробудио оне који спавају, отпевао једну романц, на велико задовољство будних јер они што су спавали нису га чули. Мало после и музиканти изчезоше. А у једанаест часова свуд је био мир, мрак и тишина. Мешеор.

„ирнџати." „Несмеју оваио" рече Ковачевић. Но они смедоше и пођоше сокачетом. Доиав наспрам овнх Маркулић прошапута: „Е, чекај ти м.... ти, да видиш како Србо гађа." Окидоше сва тројица и два аусгријанаца треснуше с коња, Друга четворица тренутно застадоше, али пре него што ови могаху испразнити карабине и поиог.а нанишанити, окретоше коње и побегоше друмом. „А који промаши славу му његову" повика Нешић и истрча из сокак. Ту се показа да ни један није промашио јер пре него што је и стигао на друм и трећи Аустријанац беш спао с коња. Они му потрчаше — бгше и он мртав. Истрчаше на друм; на њему се полако дкзаше у вис пра шина, коју беху подигли аутриски коњаници, а коњаника не беше нчгде.

, ИЗ РОВА (-4 Како Србо гађа У једноПтатроли беху каплар 2-ћег ескадрона II хоњичког пука Радован Нешић из села Скеле среза посавског округа Ваљевског и редови: Војислав Ковачевић из села Коцељева среза п.гамнавског округа Подринског и Љубомир Маркулић из села Трлића среза тамнавског округа Ваљевског. Дошав у село Раденковић они једним споредним сокаком изиђоше на друм, лево од себе на 200 метара, приметише једну жену, која им даваше шак да приђу. Мислећи да им има нешто о непријатељу да каже, они јој приђоше. Примакав јој се на 100 метара, „жена" наједанпут ману марамом, коју је држала у руци. Истог моменга пушке ззсфашташе и чеколико зрна прозујаше поред ушију коњаника. Видећи да су преварени и да „жена“ није нико други, него преобучен Аустријанац, они окретоше коње и у трку појурише награг и замакоше у сокаче којим бејаху дошли. Оног тренутка кац хтеде окренути коња и заћи, у сокачић, Маркулић који јахаше последњи, осврте се и види да су их гађали аустриски коњаници који се беху сакрили и с једне и с друге стране сокака и сад нзлажаху отуда и извођаху своје коње. Заишав у сокаче Ковачевић се не могаше начудити, како сви живи измакоше и само викаше: „Ја по Богу брате и сви живи остасмо." „Ћут’“ викну каплар Нешић и ослушну. Друмом се разлегаше коњски топот. „Ето их видиш. Него деде, да зађемо овди у кукуруз па да их дочекамо,' Сјахаше. Заведоше коње у кукуруз и ућуташе се. Аустријанци лођоше до оног места, одакле се скреташе у сокачић. Застадоше и почеше нешто

Ото Вајс Такве сте (АФОРИЗМИ) У рату између мужа и жене веома се често дешава, да муж после дуге опсаде победи, али ипак он је — заробљеник. Женско је срце као и кобасица: Сви га радо имају иако не знају чега има у њега.

— пашв Д. С. П, - ЦП Били су ТО ЊИХОВИ дб» бровсљци и имали су око руке црне-жуту пантљчку. (Јсућени су као добровољ ци. на с»рт и казна је била одмах взвршена. Прасак бомбе трже нас Одмах за тим још једнз. То је наша патрола наишла на заседу аустријску и да би се спасла бацила је бомбе.' Успели су да св спасу остављајући за собом разнете и побијаче Аустријанце. У1епо смо видели како а они спремзју за напзд и р. з вијају у стрелц . Чу . а се команца и то на срп ком :е:<вку. Било их је много Ми смо иза камена само посматрали и чехали да дп* ђу тако близо да нам сваки погодак буде сигуран, јер никакве р^зервне муниције

нисмо имали, нити смо се м 01 ли надати, да ће нам цо ћи. То што смо имали са собом у фишеклијама то нам је било све. А кац нам јепном нестане муниције, шта онда ? Сви см ' бали свесни тежине нашег поло жај% ала тућићемо „е док нам и један метак траје, а тада, тада ћемо се клати и најзап — умрети Највише смо се бојали да нас не опколе, јер је брцо било као глава шећера. Са мо да нзм не одсеку одступ* ницу, јер би се по ноћи и аак могли извући, зко до тога дође. Аустрвјгнци отворише ва тру, испочетка почако, па | све брже и брже. Куршуми су зујали око нас, удзрали ј у камење, наше заклоне, те су нас парчад камена и пра шина ударзла по лицу. Гађали су врло дсбро. Мет кози су се распржавали и праштали око наших глава. Били су то „дум дум“ кур шуми. Ми смо само чекали иза вашег камсна и гледали орловским оком на њих Само би по коју пушку избацили, кад ба се неко од њих сувише ослободио и по дигао Погодак Је био са гуран Нашим слабим одго вором заваравл, дигоше се и пс,ђоше на ђриш Нису била даље од 200 мсзара Отвори смо брзу оаљбу и направисмо пустош. Збунчше се, али их официра опет вренуше напред. Сада су а правлачили опрезно вукући се и крњући се. Али наши ПОГОДЦИ бИ<СИ Су СИЈурНИ. Имали су велике губитке које су брзо попуњавали Све ближе и бтрже долазили сј . Нвсу били даље од 100 метарз. Потпоручик комавдова да отшрафимоЈ бомбе ј- да их са њ у ма дочекамо, Вндели смо дб се мора мрегл. Било их јг много, врло мзого. Тукли см > их, туили али су одмах други долазили.

Деда Перићева

У

- РОМАН И3 БЕОГНАДСКОГ ЖИВОТА

И не воаећи рачуна да ље о томе, да ли ће ово годити Јованци или не. као и да ли ће она на све ово да присгане или не, он за тренутзк извђе напоље, а мало за аим Јованка је чу ла бат њег врх вогу кбко тромо одјекује прекп дрве них степеница. После пола часа Павле Первћ се вратио горг у I собу. Био је необично заI довољан.

рече јој он улазећи у собу. Мута је присгго. Припретио сзм му да ћу једав скандал његов да изнесем преко нтвина, и он ]е мјрат да п пусти! Рачунз да између две штете, боље изчбраги лаку штету, и он да је твој одлазак мања штета те је прист*.о! И Павле Перић се насмеја Било му је смешно што се Мута бојч толчко оа рев* ности, да пристаје ч >к и

— Дакле, све је соч*ево да му оде иајб љт сн;га

која мује кућу кућила. А сада драгана моја скупи твоје ствари, а ја одох по кола, па ће мо крпз полв ч-.са јурити нанашемгњ.зду. Пожури се да буде све гбтово док се ја побринем за кола! — И Павле Перић оде, остављајући Јованку, која јлш нчје бвла п',тпуно к себи дошла и које није дј. бро разумела шта се све око ње дешава. У глави јсј је ужасно бучало а сле поочнице су јој необично ударале. Ствари су јој биле већ све упаковане јер ге беше спремала за бегство. Пришла је прозору и кроз чр.сто стакло гледала је на поље на уаицу. Па ипак, како је гледала она нир ништа видела. ГТред њезаке очи су из :азиле и одлази е цазне прилике, алв она све наје видел^, н .је чула, н Г 1 И је з*. њчх хтелч да зва. Са полуотвореним очима гледалз је кроз чисто 0 . 1 НО проз ра у аеравну калдрму Скздаолеје, којим је пролаЈио ло који жич створ И Скадарли.1а, Ј*ао њена душа, бе.ие пуста. И њеним као и Јјвзнкиним срцем, беш« св<адала сета, али нека слатка, чежљива сат.\ После бурне прове деае ноћи, после вике н жубор ?, после сврке и пес ме, после сграсних загрљз ја тајних одлозска и д >ла зака Скадзрлија је ус.пгвана, уљуљчана заспала сл довољ ним осмехом на уснама в чекала је да падне прва су мрачак, па да отвори сеоје очи и да оцет прожквн. Исто је било и са Јованком. И она је и ека-'а, само није знала шта. Осећ ла је да!

се са њоме нешто дешава. Али није знала шта. Осећа* ла је да се уовим тренутцима дешава нешто велико, нешто судбоносно што ће утицати на њезин даљи жи вот, па ипак није била све''на свега тога. Почињала бв да мисчи, али би се одмах нзгубила у мислима, а из даљине, као кроз нену маглу иревиђали би јој се знаци питања. Осетала је потребу да се асплаче, али не од жалости, Не. Ни оиа сама није знала због чега. Т>к сузе јој почеше капа ти, а одмах за тим дошло би јој да се смеје, да се смеје грохотом, да с<* све ори, да јеча као Скадар лија у бурној ноћи. Јованка је још увек сто јала крај прозора и гледа дала. Наједаред трже се, јер чу да неко иде ходниксм. Ход јој је био познат и она журно прађе гратима, која се отворЈчие и у собу уђе Павле Перић. Јо ван а му се обесну око врат и стаде га љубити — А сад, драго дете, хајд.мо! Кола чекају. Без и једче речи Јованка пођ' за њлм, остављајући псф тиру и кочијашу да изнесу ствари. Пролазећи преко прага Јованка заааде и баци још >едан поглед. Као да је хтела да каже збогом зидовим ' у којима је погвела срећних часова. Затим је пошла за Павлом. ^Мало после равном Македонском улицом јурго је фијакер. Павла Перпћа носећи у себн заљубљени пас дглеко датеко, далеко од свега, дглеко од свочијих очију. — Наставиће се —

Доедедње веети

вања Кум Кале избацили су по иекодико метака на фо рове са леве стране шрреуза, који су имали дејства. Трупе на Галипољу спремају се 32 одлучен напад, који ће по мишљењу савезннка саломити даљи птпор турских трупа, које су већ у велико малаксале. Крунски Савет - СПЕП. ИЗВЕШТАЈ БУКУРЕНЈТ, 13. јуни. Из Штокхолма јављају да }е у Енглеској одожан Крунскв Савет на аоме је реша ано о сфаиоиви која би се имала повести на сзвма савезничким фронговима. По специјалном куриру влада је послала решење крунСког с^вет.! фелдмаршелу Френчу. На Кавказу ПЕТРОГРАД, 13 јуни. Штаб кавкаске војске не јавља ни за каквс иромене у пределу Олти. У приморју је дошло до оушкарања. Заробили смо ј»:дку непријатељску патролу. Спустио дурбин ПАРИЗ, 13 јуна Из Амстердаиа јављају да је цар Виљем поед једним пуком драгона који је отишао из фрозт држао говор, у коме је рекао, како се он над» с вером у Бога у крајњи успех немачке праведне ствари. Б , је дсбар, он види ко је крив:ц и кззниће га онако како је заслужио. (Кгјзер спустио много дурбин Сада ваше кроз његова уста (е говори Господ Бог). Уред. Јапан и Америка ЛОНДОН, 13. јуна Из Вашингтона јављају да се између Америке и Јаиааа воде преговсри о Китају Према саопштењима нз доброобавештених кругова, Јаиан је пристао да сва она правч која оп ужива у Китају, пренесе и нз А мерику.

42 см. РИМ, 13 јуна. Једна н\ша ескадрил! вршила је извиђ.<ље, иконстатовала је, дг је непријатељ довукао већн број тешке артиљ^рије, међу њима и петтоп;>ва од 42 Со. Гунарис и Венизелос

Корак Споразума СОЛУП; 13. јуна. По једној вести из Атине, Силе Четворног Спо„азума прек > гв јих представника учииале су енергв ча-< кор?к код атинске владе, тражећс, од ње да у најкраћем року да дефи.ЈИтиван одговор: хоће ли и даље остати не)трална, или ће прићи /з Сооразум. Држи се као сигурно да ће Грчка ући у акцију. Енвер на фронту БУКУРЕШТ, 13. јунв. Енвер : аша, миннстар во;ни обишао је турска у* тврђењ : -Ф Га^пгљу Са Енвером је допутовао н Та лаг бсј, министар унуграшњих дслз. У Дарданелима СОФИЈА, 13. рна Ачција савезни«а у Дзрданелима пртдужуј- се успешао Савез! ички бродоги пос^е у .лешног Соабардо-

СО.ОЈЧ1, 19 ЈЈ.ип По једној приватној депешв „Л’ Опиниона" Г>на рис је поднео оставку кабинета. Узр к оставци и јд бијање Крунино да се Скупштина расиусти и изврше нови избпри Краљ је позвао Венкзелоса на саветов 1 ње. Пре свога одласка у двор Венизелс.. је конфериса:) са својим партијскам доуговима. Ремено је да Венизвлос само у том случају прими кабинег, ако Кру на присгане на акиију уз Спт.разум. Свзког се чзса очекује званична деоеша о остап ци г. Гунариса и образовгњу новог кабиаета. снживм јишмми222 * Играће карте = ЈОСИФА ГЛАНЦА - Ј08ЕР &1.АП2. могу се добити код 5раће ЈЛ ^дкалаја 141 5-5

]е д ? у свом службеном по ступгњу г рема нароау, већ лајтнант преставља једну неодговорну законску власт. Управа се је много бо јалз, да на објаву рата про тив Србије не избије бунп у јужним провинцијама, особито у Босаи и Херце говини. Зато је одмах у почетку, делвмично и пре објаве рата, извршено затвар?ње оних воји нису били војни обвезвици и мобнли сање оних ‘која су тс билв. Прича .и су нам резерчисте из пограничних крајева, д.. су код њих мсбилизацију провеле извевадно разаслг* не чете из меснпх гарнизона и то с таком брзин^м а строгошћу, даизазваном обвезнику нису допуштали ш да се толико аоврата у кућу да узме зимски капут. Неким војнвм обвезницима аз источне Херцеговине, који су ипак ушелк цр по бегну преко границе, пспаљене су куће, конфвсковјно ииање и псролице протсране После оввх арвих

резерва покупљена је и по следња одбоана и најзЈД, по ратном „01епз11еЈ51ип25 Оезе1г у* ез године 1912, сва преостали имало спо собнех људи ^змеђу 18 и 50 године. Ималв смо прилике да се нађемо са овим резерввстима из Бссне у Ђуру (Субг) у Мгђ^рској; гдеим је главно зборно место. Вадећи тамо међу њима једног муслимана, који ]е амао тако криву ногу да је хг*амао, запитасмс га, како то да је и он узет. Он вели: „код нас је узимано све из реда без лечничке ввзите“ Један подофицир додаје ми: „Знате, узели су гадоле и завели у војничке књиге, вз којих га је сада, кад је већ заведен, врло тешко избрксати. Употребљујемо га да Н8М мете касарну. 1 Из почетка, власти су биле у ненрилииа куд ће с овим мобилисаним елементима, у које гемају поверења. Нсколико српских батаљона било је чак разо

ружано и растурено по у* нуграшњпстид^ копзју шан чеве (АгћеЈкзЈеШсћегпспћч). Тако 1 и 4 б >сангки пук (у Карловцу, Улму и Бечу). Касније кад је аустријска војска морала да остапу пред Русима који су заузе ли Галицају, узети су опет и ови батаљови и разде љена у маљим јединицама на бојишту. Нека југосло венска оделења чак су по слата и протиз Срба, и с циничком тенченцијом исти цано је њихово јунзштво. Међутим чим је аустријска војска дошла у нетто тежи положај ови елементи ис коришћавали су сваку могућу прилику да се предаду Србима После таквх разочарења, сад је, како се прича. војска из југосло вевских пргвинција послата на војиште француско и белгијско, у замену за не* мачке војниге. Добри хумор српски није опет пресгао и поред овог мучења. Наца се в заборавља се претрпљено. Је-

дан леп аример имао је| грац Спљет у Далмгцији. 1. Новембра искрсао је нз гр бљу сплићанском овај натпис: „Устајте мртви Фра њо позввље четврти позив св< је војске". Расписана је •аграда од 1000 круна да С про».гђе кравац Сутра цан по распису видео се на и том месту на гр-обљу н ;ви ватпкс: „Да ли лајете у злату вли у пачиру?“ Колико смо могли осетити лично национални дух у југословенсвим гарнизонвма, поред свега, стоји високо. Карактеристичан је пример резервиста из Гацка (Херцеговина). Мобилисани за врсме гор_* очисзних протввсрпских демонстрација, одмах после атентата, овн људа, у маси бд 400, на целом путу од 100 кило метара, све до зборног меега Мостарз, где су укр цани у возове, ишлв су чао осветница за горе поменуте демолстрације. Особито у Невесињу полупали су про-

зоре на државним зградама и бзцали камење за свима који би им изгледали сумњ»ви као демонстранти. Онај исти ружни план се јања мржње, какав смо виаели да је сејао циввлни режим у југословенским крајевима међу представ нике разних вера, покушала је да сеје и војнич<а команда. Официра су у гвр низонима говорили против Срба, инсултарали јавно Србе војнике и претили вм, бунећи против њих њихове земљаче катол чке и муслиманске вере. Али убрзо терор, заједничке патње и штрапаци довели су и најнессвешћенаје елем.нте до свести о братству и зајед ницн. У Босанском Броду, у је дном возу који је, некојико дана после атентата впзио босанске резервисте на север, нелолико муслимана нападе једног Србива, мобилнсааог друга, да је хвалао Србију. Овај човек видећи какав се опасан о5

лик да|е једној личној за ђевици, повукао се у угао и на све претње и псовке Нутао каО заливен. Али кал претње пређоше у дело н к?д нецивилизованв сиромах доби утисак да ће да погиве, он се од једанпут сав оромени као ла је пре врнуо умом, и машући Око себе голим бајоветом стане да виче на сав глас: „Ж* вео Краљ Петар, Жавгла Србвја!" Одиста ту није само ,он мислио, да му је смрт неизбежна; јер је и наче било досга примера где су Срби војници, чак и официри би’>п стрељапи за какву ситницу. Али у овом случају човек се впак спасио. Командант батаљо на ослободв га, било ради изузетно доброг сроа, бало, што је много вероватвије, ради тога што је хтео да добије симпатгје Срба, ко јвх је у његрвсм батаљону било већина. Било Је дру гвх, мање сумњнвих примера. где су официрв тражи ли да лукав<-твом осигурају

своја леђз, кад буду пред својим војницика н * фронту. На пр. Мзлој К чет, о знзти непријатег Срби, говорио је јс.^ном дотле ра зоружаном српском багаљ<. ну сиремајући Се с њчме н:: фронт: „Та сви см ми браћо Срби. И ја сам Ср бин, али кад цар зове, ваља ићи." Истп мвјор убио је доцније из револвера је дног војника Србвна — и зато је он убијен од слојих војника. „Савремена Ј1итан>а“.

СПОРТ /1оптаЧке утакмице шеђу параћинског лоптачког клуба „Јутославија" н крушевачког „Србија" — биће утакица 15. ов. мес. у Крушевцу у Кошинском пољу преко од касарне „Цара Лазара**. Припреме се у велико чине, и по свему изгледа, да ће утакмица сјајно испасти. .Само би требало да одзив крушевачког грађанства буде што обилнији. Резултат ћемо објавнти. Нопапав Мазцие.