Straža

БЕОГРАД|ЧЕТВРТАК 2 ЈУЛА 1915 ГОД.

Стан Редакцшје а Адиаиастр. Космајска ул. бр. 22. Огласл се двЈјг у Адманистр. Цена утарђена. Неплакеиа се висма не примау, — Рукоплси се не враћају. Писма, рукописе, новац и сае остало што се односи иа лвст, слати власннпггву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

ГОЈИМ* V

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА* - ВЕОГРАД Претплата аа Србију на поогги: на годииу . . . Дии. Н*, шест месецн . , б , трн месеца . . , . један месец . . 1"Претплата ва ааостраиство на понтв: на годнну . . . Дии. З# - , шест месеци . , !*•, три месеца . . /•»>

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ИОДНВ

ТЕЛЕФОН ШГАМНАРИЈЕ 1092.

.Нисам ти се, Борко, јављао дуго, зато што нисам имао роље да се опомињем у целини онога што делимично свакодвевно доживљујем. Мучан и глјп је овај живот евде. И да ннсу послови овако колосално рентабилни, веруј ми, Борко, да бих одмах дошао натраг у нашу кежну и задовољиу Софи)у. Цариград је некад био прљав и свечан; сад није ни прљав »;и свечан, сад је незадовол.ан и рањен. Маса га је напустила и изчезла с оне странс Босфора, а рањеници са Галипоља стижу у руљама свакодневно. Ти рањеници! Ко лико бих ти имао да причам о њима. Они су црне силуете свпјих славаих прадедова. Њи хови дедови су се борили зато што им |е ласкала победа, зато што су чврсто веровали да је Алаг шиље, њихови кљакани потомци боре се само зато што су знуларени суровим герман ским уларом. Из очију им се чита жеља за миром, израз њиховог лица нас мломиње страшне освете која почиње да се буди у њиховој унутрашњости. Гладнк су у оскудици свих неопходностн. И како они сажаљиво посматрају гомиле неодевених и ненаоружаних људи, које зову регрутима.] Ре грути их испитују о току 'операција, а они >-.м са осмехом најпрњег презирања одговоре: .лагано се ближе крају наше султаннје1‘ / И збиља онн се ннсу преварили. Они само скидају вео са турских ззаничних билтена. А ови голишави регрути, преморени надчовечанскнм напорима (они требају за 20 дана да сврше целокупну обуку) слушају их и оида уздишу и беже, неки преко границе — тамо к вама — други се крију у мрачне касарнске кутове. Жалостан је њихов живот; а њихова нада, то је до данас најдуховитија карикатура. „Са животиим намирницама стојимо зрло рђаво. Њих или уопште нема, илн. ако се увезу из Румуније и Бугарске, оне су дрско прецењене. Једна множила формално глндује. Дру ги бесне, али њима ће пресести тај бес. Шећер је најскупљи, аато што га има мало а потреба за њнм је огромна. Мзнополилних артикала, »ао бензина, соли, палидрваца па чак и дувана нма толико да ч век

Наш догшсник иа Софије послао нам ]е ово карактерпстично писмо, које је добио из Цариграда од Једвог свог пријатела. Мв доиосимо писмо у целпни, пошто је у свему иитересантно. мора прво да их извојује, па оида откупи „Оно што одржава озај град у миру и послушности то је режим кога су Немци увели. Е ови људи толико вређају наше стрпљење, да се ја чудим како већ сви нису поубл\ г '. г. Да знаш само, колико мр болн кад на нашем лепоЈм језику чи там епопеје и похвалнице немачкој надлји Зашто Бога-вам не удавите онај подлачки лисг „Камбану*. Зар код вас више не постојн чуло националног поноса. Верујем да би целокупна бугарска управна власт изменила свој“ мишљење, кад би само један дан осетила врелину немачког ударца. Дођите к нама да се уверите хо су Немци! < „Чит.м у бугарским листовима да Турци хоће мир. То сгоји и у ствари. Али само до тога неће доћи до год се не 5 'клоне са управе Немцч и Енвер-паша, који су најжустрије присталице рата до краја. Противник је велики везир Хусеин, он има знатну масу, мфу њима су и чланови владе, па и сам престолонаследник, ал; изгледа да су они икак немоћни. ,Сам престолонаследник преставља исто оно што и сви његови прегходница: он је у једној врсти апса. ,Ето ги сликеданашњег Цариграда. А сад збогом. Твој Серафим “.

рабош Начелству округа нитког поднета је м >лба за одобреае да се може подићв купатило на Пншави. Начелник из здравствених разлога одбије молиоца. Али једна „велика н>ушка“ хотећи дл овере онај народ, оде код начелника п рече му: — т да се дозволи поднзаае купал А н адравствени делови могу с 1 остићи: Свјко јутротреба слати 1ер,ног војника, са буретом ливола, трп киломстра ув Нишаву, где ће она лизол иаручити у Нишалу, те г.» се на та) начин Нпшава деаинђнковати! Да ли ]е -ај' предлог ирнмљен, не знам! Аргус

С$иј* п Кпилија Тешк е трговинск-е веве

држао г. Ри:таћа, посла* нвка Србије и са њиме је водио подужи разговор око шго тешњих трговинсквх веза између Србије а Ига леје. Том прилвком је г. Сзлавдра изјавио да ће се кскрено заузети са члановима своје владе да досадашње везе што јзче учврсте и што више рзшире, како би обе државе имале знатне користи. Г. Ристић се у вме Ср бије т. пло захвалио г. Саландри. - Једна скромна свечаност —

Ј>че у 8 часова јутро била је јсдна мала али веома импозантна свечаност на Бањици. Француске ми сије у Србији прослављале су двста скромно, ратнички, своју националну свечаносг Дан Републике. Кад сам изашао у 10 ми> нута до 8 на Бањипу код хаагара француске аеропланске ескадриле било је већ све људство ескадрнле аод оружјем и у фронту. Свз аеропланн су били по стројени пред хавгаримз. О* према је бита необично лета, уредна. без икаквих не јдостатака. Ускоро, затим, тачно у осам часова, дошао је командант ескадриле м>« |ор г. Витра, са свима офи цврима ескадрале и лекарама сврх мисија. Једсн ед' жидан је командовао по здр-в и он је изведен веомз елегантно и сложно. Одмах после овога дошао је аутомобалом фр^нцуски зојни аташе пуковн г. фур није, коме је кЈманда* т ма јор Виг^а изашао на рапорт. Затим је г. Фурније извршио смотру труаа и био ;е веома задово/ван’ Командачту је честитао на исправном стању ескадриле са в^ома дирљивих и љубазних речи. Ч-сгитао је пстсм свима Фршцузнма који се б,.рг на овам сри оком фр жту у име пред седннка Француске Републнке, свечаност. После овога су разд^ва на одзиковања. ПрвоЈје раз-

Рим. 1 јула Приликом диТШИ^^вг

дао срлска одлик.)вањ8 капетан I клзсе г. д-р Свет.

приј^ма г. Силандра је Чт-'Пр?двћ. помоћнзк кокан-

данта ескадпиле. Ззтим је пуковник Фурније дао аджи данима Тир>ену и Мзњонију Вошу Медаљу (Мес1аШе тИИаЈге) узпрописну церемоаију: прво им је додир нуо оба рамена својом сабљом (стари традициоиални обича() а затим их је пољубио и прикачио им одли ковзње. Српским одличјем Кара ђорђеве Звезде с мачевима IV степена одликовани су аджидани Тируен и Мањонн, затим Златном Медаљ ( м за храброст пвлоти алжидани Пете, Сере, Селаке и Тируен, в мнсги други Сребрном за храброст, мела љом за војничке врлине и ревносну с ужбу. Кад ,е и та свечаност била готова онда је капетан мар • киз де Ларенти са капетансм де Рошфором извео Једаи диван лет на свом ае роплану: дигзо се до 2500 метара па је затим зауста вио мотор а спустио се правећи заНо тоПа1е у спи рали па земљу. Дивно је било посматрати како апа* рат пада само својом тежином све већом и већом брзаном на земљу у спирали гибајући се час лево час деао. Уавицима дивљења а одушевљења поздрављени су смели гв-Јјатачара I ац су се спустилв на земљу. Тиме је завршенг. ова им позангна свечанвст са које смо понели дивае успомеае.

У БПШ — Крваве борбе Букурешт, 1 јула. Из Маморнице јављају да се у Буковини воде крваЕе борбе. Руске трупе су добале знатна појачања као и ггромну количину муни пи;е прсма. Преиа Коломе ји Руси су претузели ус пешну офанзиву. Б ен. Нова Сулип 1 , Ч?рнзјко, Тснорауци и Варон га су у рукама рускихтрупа. На Дњестру, и ако су руске трупе у дефанзиви, ипак аустронемачке гр>пе нису забележиле још ни један успех

Код краља Фердинанда — Аустрија и Немачка прете Румунији — Специјалан извештај БУКУРЕШТ, 1. јула Фон Буше и Чеснин, немачки и аустријски посла нвци на букурешком двору посетили су краља Фердчнанда и код њега су се ду о задржали. У дворским круговима се гсворв, да се ова посета одиоси ка аустро-румунске преговоре, који су прекивути услед одбијања Аустрије да учини уступче Румунаји у Еодељу и Буковиаи. Фон Буше је у име нсмачког цара скрен/ пажњу како ће по Румунију, ако не дође до споразума са Аустријом наступити зли дани, јер ће немач<а аомија, да би се осигурала. од евентуалног препзда од сгране Румуније, биги п зилорзиа да предузме нужие војне мере против Румукије. У румунским политичким круг )внма постња Не< мачке није учизила утисак који су посланицћ жедела, већ влада уверење да је Немачка у оча н г м цоложају.

Јс:

№ IБРШ — Турца против кожпеввација Бугарској Софија, 1. јула Турци почињу да верују, обманути немачким агентима у победу германског оружја. Поводом тога ,Икдам* доноси, да се Бугарској не чине никакве компензацпје, пошто Турска не потребује Бугарску, већ Бу< гарска Турску. У овом смислу пишу и сви остали цариградски ли стови. Борко Нове трупе — Фравцузи шаљу појачање ва Галипољско Полуострво Рим, 30. јуна Из Париза јављају, да је упућен великв одред свежих труоа, као појзчање војсци која оперише на Галипољском по-туострву Тру пе ће се зацржати у Италији на краће одмориште.

- вадржавање грчких лађа АТИНА I. јула После корака грчког по сланикв у Лондону, грчкс се лађ ? прегледају ван сф ре грчк/: водене територије. „Атина“ која је носвла м>ниц«ју приспедгје поштч

су се енглсгте поморске власта увернле да је на товарена »униццјомм за Грчку. Друге два лгђе „Ја њина* н „Солун“ које су пловиле из Америкеносећи такође муаицију задржтне у Гвбралтару и над њима ће се извршити преглед, Кзаетан лађе „Елпини ка“ јавио је министру марине да га је измсђу Скатала и Скиопноса срела је диа енглеска крстфвц«, али да нпје учкњен никакаа нре глед, сем што ]е капетан крстарице тражио њкахва мала обј.шњења. Овај поступак од стр не јекглсских помОрлшх власги јучивио је нхјбољи утисзк ју грчквм помс рСћим кру | говкма и тумачи се као по четак блажих мера пре^а грчкој мариии. Женски свет Старинско крштењв У старо време код Гермака је бие ибичај, да се кршгеље детета изарши одмах по рођењу. Новорођенче је оетајало лежећи на земљ.ч, док :а отац не би г.одигао, Тиме га је оглесио за своје, прскај}’ни га водом и наз><вај'Ући |» иавес ним, раније утврђен#* 1 именом ј Па и доцнијСј нада је крштење већ значило оћуем детета > 1 хришћанско друштво, оно је вршено ус*сфо по рођењу, о бично у т^ку следећа три дана. У четрна^стом веку 1?ј се обичај иаденио, пошто се чекало са ^рштеље док се породиља г-порави, да би и она могда да узме учешћа при до-

тичној светковини. У то време крштење је трзјало у богаташким кућама обачно три дана. Првога дана у јутру долазили су сродници и при,атељш куће у гала тоалети, тада би добдли ванредно раскошно уготовљен дпручак, после кога је млада мајка враћена од својвх удатих приЈатељица и пла први пут у цркву. Тај су спроаод обично пратили музекаити Пвсле ■овратка из цркве прнређнван је исти ручак као и прошлог дана. Трећега дана догађало се право крштење. То ]е био, иаровно, најсвсчаавји дан, ишли су сви у цркву и после остајали на за еднички ручак, нри коме је би та читава миожина уобичајених церемонија. На кра]у се обично играло. - Крштење Је тада кошталс двогубо виаве него светковина ј око свадбе. Кум се ценио са1свим другојач <је, него што Је 'то даиас случај, када свако у ј то 1 е гледа више досаду него ! почаст. Па и саме обавезе куI ма према кумче.у иесравњенв ј су видге биле него даиас; данас изгледа да се све обавезо ј вгвршују се оним поклоиом што га дете добије при крштељу. Кум Је имао без мало пресудну реч о иач ну васпитањв саога кумчета, а кумче ;е морадо њега да воли и поштуј« исто као и свој« рођгне родитеље. Ако би умрли родитгљи кумчета, кум )е морао да предузме на себе свако Ддље стзрањв о детету. При крштењу је кумче дојбијало од к\ма нарочите меда ■ ! љоне за вечну ускомену. Вор:

I Ото Вајс: Такве сте (АФОРИЗМИ) Гле, гле... опвт су у врија! тељству госпођа Ружа и госпојђа мајорица!.,. Само не зиам Iпротив кога? Многа је девојка већ пошла !за неког човека само их — аахвалности(?) 1 МИСЛИ Пут ка слави није посут ру! жама. Вер. Ниједно створење ниЈе с Усудом задовољни. Вер.

Шала

Савршено — ЈЂубав је најопаспија Болест! Она Је опаснија и од педцоваЗа јер пелцовање траје * дана, а она може да траје и по — 5 дана.

ФЕДјТОН ° [1НШШОМ! РИ — Мвмоари Хајнриха фон Роса — ( 10 )

,Раг1ев аејЈаез, атјсе!“ рече Пољач, извада сабљу в гфесече кобасвцу, која вам је овога пута од најпријатнвје и и- јстварније кори ти била. Најзад се креиусмо, похитасмо и ствго^мо наше, пргшли ско Рудњу, оослед н>у варбшипу на овомедруму. у коЈој Јеврејв станују. Од Рудње нас је водио пут северно. Ускоро смо спазилн у даљини једно пољско добро, које се на шим очима у гајпријатни}8м бојама престављала. Његова главва зградл, каме ном зидана, ва тра спрата, необичио укусна, смешила се ва иас врло гостопримлаво }ош Вз далека, пошто }е лежала као у пролећњем врту, на Евица једае про вали}е, вад којом се рзди-

зао јеловом гором обрастао брежуљак. Изгледала је као бела ружа у зеленом гвју. Ту смо провели неколико д .-на врло пријатно; лепо пољс давало је богату пашу за коње, а тако исто није се опажала оскудипа на у лебу нн у месу, свакодневно се оекло и клало. Време је било добро и топло; војници су се занлмали на клацкал) цама, које су од припремљенах греда за нове грађевине, сами себи начанили. Једану неприЈатност вам је чанала рђа ва вода, квја је и на људе и на коње неповољно утицала, а пролав, који већ беше узео озбиљног мвха, рапидно погоршавала. Довде сам још н имао лекарвја н бао сам у могућаоств, да веквм боле*

гпицама пружим лотпуно оздрављење, а некоме да ублажим болвст. Бзло је већ уобичајгно, да се одмах по д ласку у квказ лтор мету на ватру два велика казана са водом, да се у њо} скувт камил теј који је потем дељен сваком ко год би осетио потребу за њим. Ако је овог артикла неста* ло онда сам предлагао да се кува теј од других слично деј твујућих трава, које бисмо налазали на дотичном месту логоровања. 0 нима, пак, који су били озбиљно обзлели, давво Сам у теју капљвпе Од опвјума или чувене Хофианове ка пљкце, н док сам њих амао ишло }е још прилично добро. Вукла смо се полагано напред, срећни тто се болест не погоршава, а већ са обичним проливом био је свако потпуно задово* љан. Ала у овоме логору нестало ми је свих лекари ја. Тако су и болеснаци од пролива остали без икаквн*. лекова. Но, како сио овде

имали у изобиљу месз, то сам наређивао да се боле сницима кува говеђа супа уместо теј; а и наш главни кг месвр донео нам је бис још из Вилае и Витсбека вано и ргкију, И онзј који је имао новаца могао је се бе д 1 задовољи и овим ко рисним деликатесима. Пукоз:ки аудитор, Крафт, која је мооао да предузме још иза Нземена команду над транспортом шшах животних нгмирница и ф/ражв, дођг изненадно к наиа. Са собом је донео плен«,, који јелично извршио, новааа в вести о животу у позадвни; ништа особитс. Првчао нам је о великој немаштинл и због ње о у величаном људском злу, о □аљезишмт, пљачки, крађн, рушевинама, о опустошеним друмовнма, пољчма м шу мава, о огромном броју рат начких лешева, ко|е је уморида глад, врућана и ж*ђ о сронулој стоци к о б> лештивама ко;е с«; беснеле ао Свима логорима; — све

приче пуне горчине и б ,ла и за најокорелију људску душу. Наше зе? љзке је сре у логору код Љзсна; жа лссчо је билт погледати, цодаде он, како официри и војнипи леже оболели по з(мљи; пролив је беснео у таком степеиу да је пр> сто блло н< могуће вршити н» опходно дневие псслове. Све су куће биле препуне болесннк*, маога су умирали, а иза логора била је читава гомила, као да је цалом пуку у нсто време дат лек за чишћење. Тај је аудитор довео тр:нспгрт са животним намврницама, фуражи и стоком за клање са мкого труда до Вилне, пз како је увидео да ]е двље транспортова ње било неиогуће, пошто, и у случају да стока издр жи, на нгснеће јамачно на ићи нећг бити могуће сустећн нас — он се одлучи да прода Јевргјчма све што је било намењеио нама, о сим стске за клање, и по том је похигао за н»оме в

предзо пуксвнику много ни ваца за продате ствари. Он сам — један вдвокат каже да ни|е за себе личн > задржао нилта; додуше доста чудновато! — нако му у тај исказ није веровао. Али као тто и све месо на земља пр лази, тако је и прошла имовинз војнвка нашег пука. Два дана доц није Руси су имали тај но вац. Како дошло, тако и орошло. Коиаидант је јамачно био нтвсштен да ћемо се ми на своме месгу захржати из весво врвме. Ускоро по на шем доласку он је упутио |ед*ог подофкцара са анањем пољског језзка и још шест војника да иду у о ближњу околину пред нвма и десно од нас и да набаве потребне животне намирни це. Оаа1' се врло дуго за држао. В ћ смо га држвли «а изгубљено:; к?д једног дана. после брижног очекивнња, навђе он са неколако квла пуиих нзмирницзма. Све што се нз њима нала

в зи 10 беше нам добродош/ О да ла добро или рђаво, зтраво или штетас по Организам, свеједно све је би л.ј кскоришћенЈ. И једио буре пива. које се поштево огр. Ј јало на епакој врипецв, ни;в било шхартирано, всћ « а леду расхлађ-но и до труике шспијеио Компот и обичво у Шећеру ск>ваво в >ће као јагоде, мадаме, јабуче, затим краставци у сланој водв, све Је то било прождерано и поред тога што је беснео опасни про* лвв. (Нека буде овом ар«лик м на тменуто; ов.Ј про лив је био једна врста сраобоље) Шунке, кобасице, жввива, хлеб, ргкија, лук и т. д. све је то бнло н* најрационалнији начвн нскоришћено, у штету и/]е о* тншло нишга. *- Настаанће се —

шашшшшшшшшшшшша Претплата на „СтраЖУ“ 1 ДИН*р МаС€*№0,